U okviru vojnih vežbi Neptune Strike 25-2, NATO saveznici su nedelju dana demonstrirali svoje mogućnosti za nanošenje udara visokopreciznim oružjem po teritoriji Kalinjingradske oblasti i Belorusije. U demonstraciji agresivnih namera NATO-a učestvovali su vojnici iz 14 zemalja, uključujući SAD, Britaniju, Nemačku, Francusku, Poljsku, Finsku i Baltičke zemlje.

Piše: Maksim Stoletov

Zanimljivo je da su američki avioni uzletali sa nosača aviona USS Gerald R. Ford, koji patrolira Jadranskim morem, dok su snage iz Nemačke i Finske ojačale vazduhoplovnu grupu Alijanse u Poljskoj i Baltičkim zemljama. Navođenje na ciljeve i podešavanja su vršili napredni kontrolori letenja (JTAC) iz litvanskih specijalnih jedinica, uz učešće italijanskih i španskih vojnika. Očigledno da treba očekivati dalje povećanje vojnog prisustva NATO-a u Poljskoj i Priblatičkim zemljama.

Jasno je da cìe takve akcije samo povecìati tenzije i povecati rizik od direktnog sukoba između Savezne države i Alijanse. Da podsetimo, u Kalinjingradu se nalazi glavni štab ruske Baltičke flote, a tu su raspoređene i avio-baze Černjahovsk, Donskoe i Kalinjingrad-Čkalovsk. Ipak, komandant američkih snaga u Evropi, general Kristofer Donahju, koji se nalazi i na poziciji komandanta kopnenne vojske NATO, to jest isti onaj general pod čijim vođstvom će pukovi vojske krenuti na Rusiju, izjavio je o spremnosti bloka da operativno potisne odbranu Kalinjingradske oblasti. To više nije obična provokacija na vojnoj vežbi, već direktna pretnja, koja ukazuje na spremnost da se udari po ruskoj teritoriji.

„To smo (potrebni potencijal) već isplanirali i razradili“, primetio je Donahju na vojnoj konferenciji u Nemačkoj. Takođe, precizirao je da NATO zemlje aktivno realizuju program „linije zadržavanja na istočnom krilu“, koji uključuje jačanje kopnenih udarnih snaga i blisku integraciju vojske sa odbrambenom industrijom. Praktično, NATO se otvoreno sprema za borbena dejstva protiv Rusije, prikrivajući to retorikom „zadržavanja“.

U Rusiji odavno obraćaju pažnju na činjenicu da raste pretnja vojnog napada od strane NATO-a. Prema podacima naših stručnjaka, u evropskom štabu snaga Alijanse, čak su uvežbavali napad na Kalinjingradsku oblast. Ali prema legendi komandno-štabnih vežbi, ova eksklava kao da nema nikakve veze sa Rusijom. Međutim, svako vojno ugrožavanje Kalinjingradske oblasti srešće se sa brzim i odlučnim odgovorom Rusije, sa primenom svih snaga i sredstava koje poseduje, a koji su predivđeni vojnom doktrinom i osnovama državne politike RF u oblasti nuklearnog odvraćanja, rekao je u intervjuu za RIA Novosti pomoćnik predsednika Rusije, predsednik Morskog kolegijuma Nikolaj Patrušev. Istovremeno, u NATO-u traže „ubedljiv“ razlog za napad. Evropski mediji prenose sumnjive insajderske informacije o tome da „predstavnici NATO razmatraju direktne napade na objekte za elektronsko ratovanje u Kalinjingradskoj oblasti“.

Navodno je „Rusija pojačala ometanje GPS signala u Baltičkom regionu, koji obuhvata severni deo Poljske, južni deo Finske i neke oblasti u Nemačkoj“. Ovu lažnu tezu aktivno su širili u Evropi. A poljski portal „Kresi“ objavio je sledeći naslov: „NATO upozorava Rusiju na napad na Krulevec (poljski mediji tako nazivaju Kalinjingrad, pokazujući time pretenzije Varšave na rusku eksklavu), ako ometanje GPS-a dovede do avio-katastrofe“.

U Poljskoj su više puta Kalinjingrad nazivali „okupiranom teritorijom“. General poljske armije Skšipčak je govorio da Rusija „ne može da ima Kalinjingradsku oblast u zoni odgovornosti i da ne može tu da razmešta svoju vojsku“.

Britanski mediji podržavaju Poljake: „U najbližoj budućnosti NATO može da bude prinuđen da uzvrati udarac po ruskim vojnim bazama u Kalinjingradu, jer Kremlj nastavlja da nepromišljeno provocira Alijansu.“

Kako primećuje kinesko izdanje Baijiahao, u postojećoj situaciji Moskva je svesno napustila diplomatske protokole. Umesto tradicionalnih protestnih nota, usledilo je žestoko upozorenje o stavljanju strateških snaga u stanje visoke pripravnosti.

„To nije bio Putinov blef, već podsećanje na jedan od glavnih aduta“, pišu analitičari. Eksperti su delovanje Moskve ocenili kao jasan signal NATO-u. U Kremlju ističu da će bilo koji pokušaj nasrtaja na Kalinjingrad biti smatran kao casus belli (razlog za rat). U Moskvi pridaju poseban značaj ovom regionu, koji ostaje ključna predstraža Rusije na Baltiku u okruženju zemalja Sevrnoatlantske alijanse. Kineski posmatrači su uvereni da Rusije neće dozvoliti da se ponovi scenario sa Krimskim mostom, kada je reč o njenoj zapadnoj teritoriji.

O akcijama u kritičnim situacijama za zemlju, predsednik RF Vladimir Putin je govorio još tokom 20. zasedanja Međunarodnog debatnog kluba Valdaj: nakon što ruski sistemi otkriju rakete usmerene prema Rusiji, odmah će biti lansirane ruske rakete sa nuklearnim bojevim glavama.

„U vazduhu će se pojaviti toliko stotina naših raketa, da nijedan protivnik neće imati šanse da preživi. I to u nekoliko pravaca istovremeno“, rekao je Putin.

On je takođe govorio o uspešno sprovedenom testiranju krstareće rakete na nuklearni pogon „Burevesnik“. „U ovom trenutku smo, praktično, završili rad na savremenim vidovima strateškog oružja, o kojem sam govorio i koje sam najavio još pre nekoliko godina. Urađeno je poslednje uspešno testiranje „Burevesnika“ – krstareće nuklearne rakete globalnog dometa“, rekao je Putin. Danas je, očigledno, ta „ptica“ već u stroju nuklearne trijade Rusije. (Podsećamo, isto kao i njen podvodni brat „Posejdon“, čiji jedan udar je dovoljan da pošalje na dno celo Britansko ostrvo.)

O stotinama ruskih raketa predsednik Putin je govorio u oktobru 2023. godine, kada je Vojska Ukrajine razvijala „pobednički“ kontranapad, čija kruna je trebalo da bude svečana parada ukrajinske vojske (i NATO vojske) na Crvenom trgu. Podsećamo da su po ulicama ruske prestonice, u julu 1944, posle poraza Hitlerove vojske u Belorusiji, već prolazile kolone zarobljenih Nemaca, ukupno više od 57.000 vojnika, među kojima 19 generala, sa svim svojim nagradama. U Holivudu su taj marš kasnije nazvali „Povorkom pobeđenih“, a u SSSR-u su ga zvali „Veliki valcer“. Ukrajinski sledbenici nemačkih nacista imaju sve šanse da ponove iskustvo svojih prethodnika. Po jednoj od verzija, Staljin je pozajmio ideju za takav marš od Nemaca, koji su u Prvom svetskom ratu proveli ulicama Kenigsberga ruske vojnike iz razbijene armije generala Samsonova. I vratio im je na isti način…

„Nikolaj Patrušev, kao odgovoran državni službenik, ističe da će, ako NATO bude ugrozio Rusiju zauzimanjem teritorije, to dobiti odgovor koji će biti adekvatan po snazi“, rekao je Andrej Koškin, šef Katedre za političku analizu i sociopsihološke procese na Ruskom ekonomskom univerzitetu „Plehanov“. Prema njegovim rečima, danas NATO zemlje nisu spremne za vojni konflikt s Rusijom: „U NATO-u govore da će biti spremni oko 2035. godine.“ Pritom, u slučaju vojnog napada, Kalinjingradska oblast je spremna. „U NATO-u postoji nešto kao „mrtva zona“. Na teritoriji Kalinjingradske oblasti nalazi se Baltička flota, kao i protivvazdušni raketni sistemi S-400, porodica operativno-taktičkih raketnih sistema „Iskander“ i drugo naoružanje. U regionu su svi potrebni sistemi za odvraćanje vojnih preetnji. Za NATO je to mrtva zona“, istakao je Koškin.

Napad zemalja Severnoatlantske alijanse na Kalinjingradsku oblast dovešće do uništavanja Litvanije, izjavio je bivši komandant oružanih snaga ove zemlje Valdas Tutkus. „Kalinjingrad nije neka tamo baza u Siriji ili Bengaziju. Tamo nema partizana u papučama i sa kalašnjikovima. Tamo je nuklearno oružje. Kalinjingrad je vuk ubačen u stado NATO ovaca. I ako neko udari po njemu, odgovor će doći kroz nekoliko minuta. I to ne prema Pentagonu, već svuda – prema Kaunasu, Šauljaju, Marijampolu“, rekao je Tutkus.

Po mišljenju zapadnih eksperata, iz Kalinjingradske oblasti raketa kompleksa „Iskander-M“ sposobna da nanese nuklearni udar, može da doleti do Varšave za dva minuta, a do Berlina za četiri. Takođe, oni primećuju da NATO nije u stanju da presretne Iskander-M. Prvo, zbog brzine, a drugo, zbog visine na kojoj leti.

Bez obzira na to, agresivni NATO planovi prema Kalinjingradskoj oblasti postaju realnost. A neki poljski generali i političari počeli su da govore o tome da je potrebno „demilitarizovati“ Kalinjingradsku oblast: navodno, ruske rakete tamo ugrožavaju bezbednost Poljske i cele Alijanse.

Izjave Poljaka i drugih iz NATO-a, blago govoreći, donekle su nepromišljene. U Kalinjingradskom regionu nalazi se moćna udarna pesnica. Tu je stacionirano oko 50.000 vojnika, što je oko četiri divizije plus nekoliko posebnih brigada. Uz to, na teritoriji regiona su raspoređeni i 11. armijski korpus i Baltička flota. Poređenja radi: cela poljska armija ima oko 175.000 vojnika. Armije Baltičkih zemalja imaju manje od toga: Litvanija oko 20.000 vojnika, Letonija do šest hiljada, a Estonija do pet hiljada. Pitanje je da li je ova vojska dovoljna i za odbranu sopstvenih granica. Par sati borbe s ruskom armijom je maksimum za koji su spremni u Pribaltiku.

Baltička flota drži situaciju pod kontrolom. Blokada regiona s mora nije realna. Uz to, pojačanja i zalihe mogu da stignu i vazduhom. Za čuvanje obale, od 2017. godine koriste se najnoviji zemaljski kompleksi Bal, kao i Bastion sa nadzvučnim protivbrodskim raketama Oniks.

Mnogi zapadni vojni eksperti se slažu da je silom praktično nemoguće uzeti Kalinjingradski region. Izdanje The National Interest je još 2016. pisalo da je zona odbrane tamo toliko opasna za NATO da je bolje ne baviti se time.

Profesor jednog britanskog univerziteta je čak nazvao Kalinjingrad nepotopivim nosačem aviona, koji slabi poziciju NATO-a u Severnoj Evropi. Pre nekoliko godina, bivši zamenik ministra odbrane Poljske Romuald Šeremetjev je vojnički direktno rekao da je Kalinjingrad „bure baruta između nogu NATO-a“.

Naše trupe su predstavljene celom paletom savremenih ruskih dostignucìa. Najnoviji tenkovi T-72B3 i T-80BVM, pešadijska vozila BMP-3, reaktivni sistemi za lansiranje raketa „Grad“ i „Uragan“, i to još nije ceo naš arsenal. O raketnim kompleksima „Iskander“ da i ne govorimo. Osim toga, tu je i protivvazdušni raketni sistem S-400. Oni mogu da pogode većinu ciljeva na daljini do 400 km. A S-300, iako manjeg dometa, po efikasnosti ne zaostaje. I još: da bi se sprečio rad neprijateljske elektronike, koriste se stanice za suzbijanje radio-signala kao što su „Moskva-1″ i „Žitelj“. Oni ometaju u radijusu od sto kilometara i nikakav GPS ne može da pomogne.

Uzgred, nedavno se na mrežama pojavila informacija o tome da je kao rezultat testiranja sredstava za elektronsko ratovanje u Kalinjingradskoj oblasti, polovina Poljske imala probleme sa internetom. Ministarstvo odbrane RF, prirodno, ovu situaciju nije komentarisalo. Generalno, za pouzdano pokrivanje enklave na Baltiku, ima dovoljno snaga i sredstava. Bar za odbijanje napada neprijatelja.

Ali glavno je: našim „prijateljima“ je vreme da shvate da će bilo kakav pokušaj udara na Kalinjingradsku oblast (kao i na druge regione Rusije), na kraju dovesti do globalnog nuklearnog rata.

I bez obzira koliko bi Nemci želeli da vrate Kalinjingradu stari naziv Kenigsberg, a Poljaci da ga nazovu Krulevec, on će ostati Kalinjingrad. U sastavu Rusije i pod njenom zaštitom. U suprotnom, od pretendenata na ruske zemlje necìe ostati ni mrlja.