Zbog upotrebe brutalnog nasilja protiv studenata i pobunjenih građana, Aleksandar Vučić je ostao bez podrške svojih gospodara iz Vašingtona i Brisela. U osudi njegove tiranije jedinstveni su američki vodeći mediji, poput Fox-a i CNN-a, kao i Financial Times, Le Mond, Die Zeit… Svi zahtevaju od SAD-a i Evropske unije da spreče Vučićevu vladavinu, koja se zasniva na „strategiji straha“. Zapadne diplomate su mu zabranili da uvede vanredno stanje i naredili mu da raspiše vanredne izbore. U prljavoj kampanji, koja još zvanično nije počela, naprednjački mediji satanizuju anonimne građane, ali i Novaka Đokovića. Kad god bili izbori, u oktobru ili decembru, Vučićeve propagandne laži neće imati uticaj na glasače. Porast zločina, kriminala i korupcije, cena hrane i opšte inflacije, vođa naprednjačkog kartela ne može da sakrije prevarama. O poslednjoj Vučićevoj izbornoj kampanji piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Studenti su pokrenuli pobunu, narod je ustao, ali presudan doprinos oslobođenju Srbije od naprednjačkog kartela dao je upravo njegov vođa, Aleksandar Vučić. Dovoljno pametan da vidi kako mu se bliži kraj vladavine, a suviše glup da nađe dobro rešenje za izlaz iz krize, Vučić je stvorio uslove za svoju propast. Kriminalom i korupcijom, lažima i nasiljem sam sebe je izolovao, prvo od građana Srbije, a onda i od svojih političkih i poslovnih mentora sa Zapada.

Strane gazde su devet meseci Vučiću tolerisali najbrutalnije zločine nad demonstrantima. Ignorisali su napade stranačkih eskadrona na studente automobilima, bejzbol palicama, čekićima i noževima, pa i policijsku torturu. Zapadne diplomate nisu reagovale ni na divljačko prebijanje studenata, kao ni posle upotrebe zvučnog topa. Međutim, tome je došao kraj u ponedeljak 18. avgusta.

Vučić je režirao igrokaz sa razbijanjem prostorija Srpske napredne stranke u beogradskoj opštini Palilula. Tog popodneva, prostorije su ispražnjene. Stranački aktivisti su odneli dokumentaciju, kompjutere i skoro sav nameštaj. Ostavili su samo jedan stočić, četiri stolice i postere sa Vučićevim likom, obešenim na zidove. Noću, dok pošten svet spava, naprednjački huligani su razbili prozore i ulazna vrata.

Ubacili su nekoliko baklji i petardi. Napravili su dovoljno nasilja, koje su režimski mediji pripisali „blokaderima“. Prava predstava je počela kad su otišli huligani, a stiglo pedesetak pripadnika Žandarmerije. Kad je policija obezbezila perimetar, došao je i Vučić. Pred kamerama, da svi vide kako je ljut i opasan, šakom je udario krhotinu, koja je strčala iz prozorskog rama. Iz posekotine na desnoj nadlanici potekle su dve kapi krvi. Vučić ih je obrisao papirnatom maramicom, okrenuo se u kameru Pinka i rekao: „Evo, ovo pokazuje sa kakvim siledžijama, sa kakvim nasilnicima imamo posla! Šta će da ponude ljudima osim nasilništva i siledžijstva, razbijanja i onda bežanja. Toliko su hrabri da tuku prozorska stakla i prostorije. Čim se pojavi bilo ko, onda beže.“

Slične besmislice je cele noći ponavljao ambasadorima zapadnih zemalja, moleći ih da mu dozvole da uvede vanredno stanje. Nikoga nije uspeo da prevari. Naprotiv, umesto dopuštenja za uvođenje vanrednog stanja dobio je naređenje da prihvati studentski zahtev da raspiše prevremene parlamentarne izbore.

Vučić je odmah dobro razumeo da mu zapadne gazde, nametanjem izbora, vežu svileni gajtan oko vrata. Da su ozbiljni u tome, uverio se preko njihovih medija. Kao što je Slobodan Milošević preko noći ostao bez oreola „faktora mira i stabilnosti na Balkanu“ i postao „balkanski kasapin“, tako je i Vučić naprasno proglašen populističkim autoritarnim liderom, koji ne zaslužuje podršku demokratskih zemalja.

Istu poruku, Vučiću su poslali pro-republikanski FOX i pro-demokratski CNN, koji je preneo tekst Associated Press-a. Pod naslovom „Srpski populistički lider obećava oštar odgovor demonstranstima“ navodi se da je „hiljadu ljudi prkosilo Vučićevoj pretnji represijom, uzvikujući ‘Uhapsite Vučića'“. Agencija AP podseća da su „mirne demonstracije pokrenute pre više od devet meseci, nakon što se betonska nadstrešnica srušila na železničkoj stanici na severu Srbije, usmrtivši 16 ljudi“.

Uticajni Financial Times je objavio komentar pod naslovom „Vreme je da se prestane popuštati autoritarnom predsedniku Srbije“. U tekstu, koji je potpisao ceo uređivački kolegijum, ističe se da je Vučić, kao „veteran autokratske vlasti“ suočen sa raskrsnicom na kojoj će morati da se odluči da li da pojača represiju ili da prihvati pozive na reforme. „Autokrate se skoro uvek odlučuju za prvi pristup i postaju još žešći. Reforme nisu put kojim idu autokrate, zato se Vučić još oštrije obračunava sa političkim protivnicima“, zaključuju autori i naglašavaju da „Evropa mora povećati pritisak na Aleksandra Vučića kako bi se izbeglo dalje gušenje demokratije u Srbiji“.

– Vučić ima bliske veze sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ne samo kroz ponuđene mogućnosti da evropske rudarske kompanije eksploatišu neiskorišćena nalazišta litijuma u Srbiji kako bi podstakle težnju Evrope ka većoj energetskoj nezavisnosti. Evropska unija i Velika Britanija su mu predugo popuštale. Vučića treba prinuditi da bude odgovorniji i da održi istinski fer izbore. Ako se to ne učini, pa Srbija nastavi autoritarnim putem, neće biti kriv samo Vučić, već i njegove pristalice sa Zapada, koji skreću pogled sa problema u Srbiji – navode autori teksta u Financial Times-u.

U istom stilu, iste teze se pominju u tekstu francuskog lista Le Monde, koji je potpisao urednički kolegijum.

– Upotreba nasilja od strane provokatora, koji se suprotstavljaju studentskom pokretu u Srbiji, ne sluti dobro za predsednika Aleksandra Vučića. Nakon devet meseci stalnih protesta, srpska vlast nije uspela da zaustavi antikorupcijski studentski pokret, koji je nastao posle urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tragedija, u kojoj je poginulo 16 ljudi, predstavlja direktnu posledicu endemske korupcije koja muči Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić nikada nije ozbiljno razmatrao zahteve studenata za funkcionisanje pravosuđa i vladavinu prava, niti je pokazao spremnost da popusti pred njihovim pozivima za vanredne parlamentarne izbore.

Nakon višemesečnog omalovažavanja mirnih demonstranata, sada primenjuje strategiju zastrašivanja slanjem na ulicu huligana, povezanih sa moćnim mrežama organizovanog kriminala. Strategija podseća na odgovor na Evromajdansku revoluciju u Kijevu, 2014. godine, kada je vladajuća stranka koristila grupe huligana i policajaca u civilu da bi sejala nasilje na mirnim okupljanjima – navodi se u tekstu pod naslovom „U Srbiji, strategija straha„, u kome se traži od francuskih i nemačkih vlasti, i naročito od Evropske unije da se „suoče sa očiglednom istinom da nastavak pregovora o pristupanju Srbije pod Vučićevim režimom nema smisla„.

Nemački list Die Zeit objavio je zahtev nemačke vlade da vlast u Srbiji sprovede istragu napada na učesnike protesta. Štefen Majer, portparol ministarstva spoljnih poslova, odbacio je optužbe berlinskih novinara da Nemačka „ignoriše demokratske deficite u Srbiji zbog ekonomskih interesa“.

– Veoma pažljivo pratimo situaciju u Srbiji, koja, kao kandidat za članstvo u EU, ima obavezu da se pridržava vladavine prava i garantuje slobodu okupuljanja – rekao je Majer, a Die Zeit ističe „eskalaciju sukoba, koje iniciciraju provokatori iz Vučićeve stranke“.

Vučić je stavljen pred svršen čin. Kao dresirana cirkuska pudlica, kad mu se naredi da skače kroz obruč, on skače. Kad mu se naredi da sprovede vanredne parlamentarne izbore, on malo skiči, ali i to mora da uradi, iako zna šta ga čeka.

Po običaju, Vučić je u javnost plasirao glasine o mogućim datumima za održavanje izbora. U vrhu SNS-a najčešće se pominju 12. oktobar i 14. ili 21. decembar. U ovom trenutku, datum nije ni bitan.

Vučić je već uveliko u izbornoj kampanji. Nesposoban za bilo kakve promene u ponašanju, opet upotrebljava iste načine za prevaru glasača i kompromitaciju političkih protivnika i medijskih kritičara. U novim okolnostima primenjuje stare trikove.

Štampani režimski mediji su na prvoj strani objavili veliki naslov „Stiže 15.000 dinara za građane: Evo ko ima pravo na novu pomoć države i gde može da se prijavi“. Iza bombastične najave nalazi se informacija da će gradska uprava u Čačku podeliti milion dinara. Od te sume, koja je duplo manja od one po kojoj Vučić kupuje butelje vina „Petrus“, 150.000 dinara biće podeljeno punoletnim osobama sa invaliditetom, a 850.000 je namenjeno ostalim Čačanima za kupovinu biciklova.

Tim trikom, Vučić je odredio meru propasti svoje i stranačke moći. U nekoliko prethodnih izbornih kampanja na podmićivanje glasača trošio je po 400 miliona evra, a sada tek oko 9.000 evra. U očerupanom budžetu nema novca ni za redovne izdatke, a kamoli za kupovinu glasova. Nema ni stranih kredita. Punih pet meseci, od početka aprila do danas, u skupštinsku proceduru nije pušten nijedan predlog zakona o zajmu. Ne samo što nema svežih kredita iz stranih banaka i investicionih fondova, nego ni iz domaćih banaka. Državna kasa je ispražnjena, pa Vučić sada mora da reketira svoje tajkune. Iako nevoljno, neki od njih će morati da obezbede milione evra za kampanju, pošto i njima opstanak na slobodi zavisi od rezultata izbora.

Za 13 godina vladavine, Vučić je od Srbije napravio najsiromašniju zemlju u Evropi, u rangu sa Moldavijom, Albanijom i Makedonijom. Istovremeno, od svojih poslovnih ortaka iz uvozničkog i trgovinskog lobija napravio je milijardere. Sad, pred izbore, Vučić na najprimitivniji način najavljuje borbu za snižavanje cena osnovnih životnih namirnica.

– Dragi narode, kakve god mere da smo donosili, uvek bi oni koji ostvaruju ogromne profite našli način da prevare i vas i državu. Ovog puta neće moći, jer smo se dosetili da uradimo dubinske, suštinske, dugotrajne i kratkoročne mere – poručio je Vučić sirotinji preko svog naloga na Instagramu.

Da groteska bude kompletna, Vučić je u tom obraćanju zapravo najavio dodatna poskupljenja. Sve što je rekao, slagao je.

– Ulje košta 200 dinara. Ukoliko postignemo ono što je naša namera, ono neće biti preko 170 dinara – kaže Vučić, iako ulje danas košta 164 dinara.

Po istom modelu, najavio je pojeftinjenje mleka sa 155 na 130 dinara, a ono sada košta 120 dinara. Obećao je da će cenu šećera spustiti sa 112 na 100 dinara, iako on u svim prodavnicama sada ne prelazi nivo od 94 dinara. Cenu krompira, i to ivanjičkog, spustiće sa 100 na 85 dinara, a on u Lidlu košta 80 dinara. U zanosu, najveće laži je izrekao o cenama kulen-kobasice. Dok je mahao „Zlatiborcem“, rekao je da ona sada košta 2.600 dinara, a posle njegovih mera cena će pasti na 2.000 dinara. U Rodi, Idei, DIS-u i drugim radnjama ta kulen-kobasica trenutno košta 1.600 dinara.

Iako može da se pretpostavi da Vučić ne zna prave cene, pošto u poslednjih 30 godina nije ni ušao u prodavnice, niti je nešto platio svojim novcem, tragi-komičan je pokušaj da ovakvim lažima prevari građane, koji svakodnevno stoje pred kasom kao pred srpskim zidom plača. Svi u Srbiji, pa i njegovi lakoverni glasači, dobro znaju koliko plaćaju za hranu, kao i za lekove, komunalne račune i ostale namete. Znaju i koliko cene skaču i kolika je inflacija.

U vučićevskom stilu, kao što se on ruga narodu pričom kako će spustiti cene, ali tako da budu veće nego što su danas, i Jorgovanka Tabaković budalaštinama objašnjava rast inflacije.

– Cilj Narodne banke Srbije je bio da međugodišnja inflacija bude tri odsto, a ona je u julu iznosila 4,9 odsto – rekla je pre nekoliko dana guvernerka NBS.

Za porast inflacije, Tabaković je okrivila „nepovoljne vremenske prilike, mraz u proleće i sušu u junu“. Prema njenim rečima, NBS će, „zajedno sa nadležnim insititucijama preduzeti mere za rešavanje problema negativnih efekata klimatskih faktora na ponudu i cene hrane“. Isti klimatski faktori su zadesili sve zemlje u regionu, pa i u celoj Evropi. Međutim, i u najsiromašnijim država, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina, zabeležena je manja inflacija nego u Srbiji, od 4,5 odsto, dok je u Albaniji bila samo 2,5 odsto. U članicama Evropske unije, inflacija je 2,1, a u Švajcarskoj samo 0,2 odsto. Povećana inflacija u Srbiji, očigledno, nije izazvana klimatskim promenama, nego kontinuiranom pljačkom naroda.

Dok cene i inflacija rastu, BDP dramatično pada. Umesto projektovanih 3,5 odsto, ove godine je dostigao nivo od tek dva odsto, sa tendencijom pada. Otkad je na vlasti, Vučić je falsifikovao finansijske izveštaje, prikazujući strane kredite kao povećanje bruto državnog proizvoda. Sad kredita nema, pa BDP tone kao i Vučićev rejting.

Ipak, Vučić ne dozvoljava da činjenice utiču na njegove predizborne aktivnosti. Na sva usta najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru. U budžetu, kao što je poznato, nema novca ni za sadašnje plate u policiji, zdravstvu i obrazovanju, a kamoli za njihovo povećanje. Nema ni za penzije, ali to ne sprečava vođu naprednjačkog kartela da obmanjuje ekonomski i socijalno najugroženije slojeve društva. Čak i kad bi uspeo da nađe novac za podizanje plata i penzija za po pet odsto, to će se do izbora istopiti. Ne samo hrana, u oktobru će poskupeti i struja za pet odsto.

Nesposoban da uradi bilo šta korisno, Vučić je ovu kampanju, i pre nego što je zvanično počela, obeležio besprizornim gadostima, kojima zasipa sve potencijalne konkurente. Otkad je stupio na političku scenu, uživao je u provlačenju ljudi kroz blato. Sada je, svestan da igra na sve ili ništa, do maksimuma podigao nivo prostačkih uvreda.

Bez imalo stida, Vučić je izjavio da je rektor Vladan Đokić ucenjen fotografijama sa svojim ljubavnikom. Nije pokazao fotografije, možda ga podsećaju na ono što je on radio sa Likanom na štajgi. Umesto Vučića, Dijana Hrkalović i Dragan J. Vučićević su objavili porno snimke studentkinje Nikoline Sinđelić.

Kad je ona prijavila da ju je u podrumu zgrade Vlade Srbije tukao i zlostavljao najagresivniji naprednjački divljak u policijskoj uniformi, Marko Kričak, koji joj je pretio silovanjem, režimski mediji su pokušali da je kompromituju snimcima, koji su napravljeni dok je bila maloletna. Stranka Zdravka Ponoša, Srbija Centrar, podnela je krivičnu prijavu protiv Krička i njegovih podređenih iz Jedinice za zaštitu ličnosti i objekata: Vujadina Lukića, Jovana Opačića, Bojana Janjića, Dragana Veina, Nenada Dumića, Nebojše Filipovića i Zorana Vukajlovića, zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi i zlostavljanja i mučenja. Protiv Hrkalovićke i Vučićevića nije podneta krivična prijava zbog širenja tzv. osvetničke pornografije. A, treba podsetiti, Vučić se dobro razume u takve porno sadržaje. Sadašnju suprugu Tamaru Đukanović brutalno je pretukao kad je video njen snimak sa njegovim kumom Zoranom Bašanovićem. Iako je taj film napravljen pre nego što se venčao sa Tamarom, Vučić je nestašnog kuma proterao iz Srbije, a u svojim medijima ga je optuživao da je „prljavi kriminalac“. Po Vučićevoj želji, Bašanovića je grubo vređao i Željko Mitrović. Vlasnik trovačnice Pink i danas napada i preti svakome ko u medijima ili na društvenim mrežama kritikuje vođu naprednjačkog kartela. Javno, na Tviteru, Mitrović je pretio izvesnoj Nini Sorel.

– Ali Nina, da sam neki kriminalac, a nisam, ja bih ti rekao, uz moć mog openpink.ai, da si rođena 1987. i da živiš u Omladinskih brigada. Ovaj moj openpink.ai kaže da su ti roditelji u Beču. Pozdravi roditelje Zorana i Vericu, jer ovde piše da imaš i brata Nikolu i da je tvoja porodica, porodica dobrih i vrednih ljudi. Ali pošto si završila Fakultet savremenih umetnosti u BG, nije mi jasno da ne prepoznaješ sve ovo što ja radim. Stan ti je ok, sa 75 m2, a fijat 500 zameni za nešto bolje, jer vidim da ste dobrostojeći. I obavezno promeni taj Iphon 15 i broj xxx16. Pozdravljamo te moj openpink.ai i moja malenkost – pohvalio se Mitrović podacima koje nije dobio od neke veštačke inteligencije, nego od prirodno neinteligentnih zločinaca iz BIA.

Iza Mitrovića, kao i iza Vučića, ostalo je mnogo grobova u kojima trunu ostaci žrtava, kojima su pretili ovako ili još primitivnije. No, sad su u tolikoj panici da progone baš svakoga za koga pomisle da im predstavlja pretnju. Jednako strasno i prljavo vređaju nepoznatu korisnicu Tvitera, kao i Dijanu Hrku, majku malog Stefana, koji je ubijen pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Za razliku od roditelja i rođaka ostalih žrtava u tom masovnom ubistvu, Hrka ne ćuti, nego protestuje sa studentima i pobunjenim građanima. Zbog toga, naprednjački mediji i botovi je nazivaju spodobom, zmijom otrovnicom, ološem i drugim nazivima, koji više pristoje članovima Vučićeve porodice.

Prljavoj naprednjačkoj kampanji je izložen i Novak Đoković. Naprednjaci dele na društvenim mrežama montirane snimke najboljeg srpskog sportiste svih vremena u dresu sa hrvatskom šahovnicom, ispod transparenta „Bojna Čavoglave“ i porukom: „Ne jede meso, postao je budista, podržava Kurtijeve pumpadžije“. 

Takvim postupcima Vučić namerava da uplaši jedan deo opozicionog glasačkog korpusa, a da ostale gurne u još dublji medijski mrak. Kao jedan od „odlučnih odgovora države na terorističke akcije, koje sprovodi banda koja trenutno vlada ulicama“, Vučić je najavio obračun sa korisnicima društvenih mreža. Osim pretnji Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, kao krajnju meru, Vučić planira privremenu zabranu interneta u Srbiji. Na poslednjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, istakao je potrebu da se „država brani svim sredstvima, pa i onima koje je primenjivao Erdogan“.

Posle neuspelog puča u Turskoj, 15. jula 2016. godine, turska vlada je privremeno prekinula pristup društvenim mrežama poput Tvitera, Fejsbuka i JuTuba, pa čak i Vikipedije. Blokiran je pristup određenim internet servisima, a prema većini kanala je usporen i otežan saobraćaj. Po tom uzoru, Vučić namerava da spreči korišćenje interneta tokom većeg dela kampanje. Zasad, naprednjačke akcije se svode na sabotaže Viber i Telegram grupa, koje koriste studentski plenumi i zborovi građana. Policija oduzima telefone studentima i građanima, pa gasi grupe po društvenim mrežama, uzima podatke od učesnika ili im blokira pristup.

Društvene mreže i nezavisni internet portali, među kojima je i Magazin Tabloid, u odlučujućoj meri su pomogli u širenju istine o zločinačkoj prirodi vlasti, koju predvodi naprednjački kartel. Koliko god se Vučić trudio, ne uspeva mu da zatvori taj prozor u svet. Više uspeha ima sa nepodobnim medijima iz United Media Group-e. Kao što je naš Magazin najavio u aprilu, kad je SBB prodat investicionom fondu BS Partners, Vučić će iskoristiti uticaj na akcionare iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da mu pomognu u gašenju medija, koje je kontrolisao Dragan Šolak. Iako mediji iz UMG-a nisu bili u prodajnom paketu, u vrhu kompanije je došlo do sukoba kad je Šolak tražio da mu se isplati 200 miliona evra na ime provizije zbog prodaje poslovnih operacija u Srbiji. Većinski akcionari su Šolako dali otkaz, zbog čega se sada vodi sudski postupak u Londonu. Bez njega, olakšan je pristup Vučićevim kadrovima u United Group-u. Ne obaveštavajući aktuelni menadžment, na mesto direktora postavljen je Vladica Tintor, bivši šef Regulatosne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL). Tintor je nenajavljeno došao u poslovne prostorije United Group-e u Bulevaru Zorana Đinđića. Kad ga je obezbeđenje zaustavilo, pozvao je policiju.

Posle ovoga, može se očekivati da Vučić i njegovi kadrovi, takođe uz pomoć policije, preuzmu televizije N1 i Nova S, kao i novine Danas i Radar. Na sličan način pacifikovao je NIN, a sada hoće da se reši i tih medija, koje označava kao „terorističke platforme“. Nada se da će u medijskom mraku, svom prirodnom staništu, da ostvari bolji izborni rezultat.

Uzalud se nada. Otkad je stupio na političku scenu, Vučić se ponašao kao dobrovoljni davalac tuđe krvi. Tokom ratnog raspada SFRJ, stimulisao je ljude, bolje od sebe, da ubijaju i ginu. U vreme NATO agresije, kao ministar protiv informisanja, zabranjivao je medije i sprovodio politički, policijski, pravosudni i medijski progon Slavka Ćuruvije, koji je završio streljanjem sa 18 metaka. Na listi „Vučićevih pokojnika“ kasnije su se našli Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan, Stanika Gligorijević, Dragoslav Kosmajac, Dejan Jović, osmorica rudara iz Aleksinca, sedmoro žrtava ih vojnog helikoptera, radnici na „Beogradu na vodi“, pa i 16 nesrećnika, smrskanih pod novosadskom nadstrešnicom.

Smrtonosne posledice Vučićeve vladavine ne mogu da se speru sa dve kapi njegove krvi, slučajno prosute dok je, onako nespretan, pokušavao da razbije prozor na prostorijama svoje stranke. I za njega, a i za celu Srbiju, biće dobro ako to budu poslednje kapi krvi, koja će pasti do vanrednih izbora. Posle njih, umesto krvi, pašće Vučić sa vlasti, a Srbija će dobiti šansu za oporavak i obnovu posle okupacije naprednjačkog kartela.