Na Zapadu ima sve manje onih koji žele da beskonačno hrane svojim novcem korumpirani režim Zelenskog u Ukrajini, jer je ekonomska situacija i tamo, posebno u Evropi, daleko od sjajne.

Zbog odbijanja kupovine ruskih energenata i preplaćivanja američkih isporuka, EU brzo gubi konkurentnost na svetskim tržištima. A nije daleko ni taj dan kada će „koalicija voljnih“ morati da preuzme na sebe skoro 100% finansiranja ukrajinskog budžeta, s obzirom na preteranu pohlepu trenutnih lidera ove zemlje.

Piše: Dmitrij Minjin

Međutim, EU za sada nije spremna da odustane od finansijske podrške Kijevu, kako to radi (predsednik)Tramp. Previše je upetljana u stvari tamošnje vlasti i u svoje sopstvene horor priče o navodnoj pretnji od strane Rusije koja se nad njima nadvija. Zato u Evropi novi zamah dobija namera da se Ukrajina podrži na račun zamrznute ruske imovine (koja, kako se smatra, iznosi 300-350 milijardi dolara). Pre svega, aktivno se razmatra pitanje dodele Ukrajini „reparacionog“ kredita kao zaloga za navedena sredstva. Izgleda da je jedino što preostaje da se ubedi mala Belgija, zemlja koja se tome tvrdoglavo opire.

Iako je dosledan saveznik Zelenskog i uopšte ne pokazuje nikakve proruske simaptije, ispostavilo se da je u pogledu raspodele odgovornosti između partnera Belgiji, između ostalog, zapala funkcija čuvara najvećeg evropskog klirinškog sistema za poravnanja Euroclear. Tu se i nalazi glavnina zamrznute ruske imovine (190 milijardi evra), pre svega u vidu evropskih obveznica, drugih hartija od vrednosti i virtuelnih računa, a ne „živih“ novčanica i zlatnih poluga, kako neko, moguće, smatra. Ovo poslednje bilo bi lakše ukrasti, a sa hartijama je sve mnogo složenije. Kako su se one tamo našle u tolikom obimu, verovatno će u budućnosti takođe morati da se analizira, ali za sada je glavni zadatak da ih sačuvamo i vratimo.

„Mali“ belgijski Brisel ne bez osnove strahuje da će se, ako putem bespravne procedure, kakva ona u suštini i jeste, ta sredstva budu povučena, kasnije, kada Rusija ospori to bezakonje na sudu, ova zemlja naći u stanju bankrota. Poverenje među zapadnim partnerima je takvo da Belgijanci, pri takvom razvoju situacije, ne veruju naročito u pouzdanu pomoć „velikog“ evropskog Brisela. Što je tačno.

Postoji arbitražni sistem za zaštitu investicija koji su stvorile same zapadne države, koji utiče i na sredstva „na čuvanju“. Ipak, kako smatraju eksperti, posle konfiskacije ruske imovine, ceo taj sistem može da se okrene protiv EU, jer ako ne štiti rusku imovinu, onda potpuno sebe diskredituje, naročito u očima Globalnog juga. Zato je velika verovatnoća da u slučaju da cela ova prevarna šema propadne, velikaši EU neće preuzeti svu odgovornost na sebe, već će nekog drugog postaviti za žrtvenog jarca, na primer, pomenutu Belgiju.

Važno je napomenuti da je poslednji napad „starijih drugova“ u vezi sa ruskim novcem Belgija odbila na datum koji je za Rusiju značajan, 7. novembar, kada su se predstavnici Evropske komisije sreli s belgijskom delegacijom. Prema izveštajima, „razgovor je bio konstruktivan, ali nije uspeo da reši pravna i finansijska pitanja, na kojima je Belgija insistirala“. Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lajen, tvrdi da su rizici preuveličani i da nije reč o konfiskaciji. Na to je belgijski premijer Bart de Vever odgovorio da je „razlika između reparacionog kredita i konfiskacije u suštini veoma mala.

Ako ova imovina ostane „imobilisana“ tokom dužeg vremenskog perioda, takav aranžman bi se takođe mogao smatrati kvazikonfiskacijom.“ Tri crvene linije koje je povukla Belgija su: odbijanje preduzimanja bilo kakvih mera podrške Ukrajini koje mogu da se shvate kao konfiskacija imovine; pravne garancije u vezi sa rizicima koje bi bile podeljene unutar EU; sporazum o trenutnom vracìanju sredstava u situaciji kada je depozitar Euroclear obavezan da hitno vrati sredstva RF.

Prema izveštaju časopisa Politiko, zemlje EU, uključujući Nemačku i Francusku, trenutno vrše pritisak na Belgiju kako bi je nagovorili da podrži predloženi plan na decembarskom samitu EU. Tome se priključio i „evroatlantski Brisel“. Pronatovske belgijske službe bezbednosti plaše nacionalnu vladu time da iza serije nedavnih incidenata sa dronovima, koji su doveli do narušavanja avio-saobraćaja u zemlji, „najverovatnije stoji Rusija“, prenosi agencija Belga.

Pokušaj da se za ovu fantomsku situaciju odgovornost prebaci na Moskvu u najmanju ruku je čudan. Pitanje je kako bi ovo pomoglo Rusiji da spreči belgijsku vladu da konfiskuje njenu imovinu. Naprotiv, to bi je upavo podstaklo na takve postupke. Ali tražiti logiku u izjavama NATO zvaničnika i drugih lidera Zapadne Evrope uzaludan je pokušaj. Kakvom „dečjem vrtiću“ je uopšte namenjena ova jeftina provokacija?

U Rusiji su potpisani bilateralni sporazumi o zaštiti investicija sa većinom zemalja-članica EU. U njima se standardno govori da međusobna ulaganja, koja uključuju imovinu, necìe biti predmet konfiskacije i nacionalizacije. A ako ipak budu konfiskovani, „kompenzacija mora da odgovara tržišnoj vrednosti konfiskovane investicije“.

Takav dogovor Moskva je zaključila i sa Belgijom. U njemu se posebno napominje da, osim ako nije drugačije određeno sporazumom o rešavanju spora, Rusija ima pravo da zahteva brzo vraćanje konfiskovanih sredstava, čemu se može dodati i pretrpljena šteta. „Zamislite da moramo da otplatimo dug od 190 milijardi evra plus šteta. To bi bilo potpuno ludilo“, upozorava belgijski premijer De Vever.

Ne treba isključiti da će do decembra lideri zapadnog sveta još pritiskati Belgiju. U slučaju da na kraju ipak započne konfiskacija ruske imovine, s ruske strane se uočavaju tri glavne opcije za odgovor.

1. Najradikalnija opcija – konfiskacijom na konfiskaciju. Pozivajući se na izvor blizak ruskoj vladi, Blumberg, na primer, piše o njenoj spremnosti da nacionalizuje i brzo proda imovinu koja pripada strancima, u okviru novog mehanizma privatizacije, kao odgovor na bilo koje aktivnosti Evrope u vezi sa konfiskacijom ruske imovine u inostranstvu.

Prema bazi podataka ORBIS, još u aprilu 2022. godine u RF je radilo 2405 ćerki kompanija koje su u vlasništvu 1404 kompanije iz zemalja EU i „Velike sedmorke“, i samo mali njihov deo je napustio RF.

Pritom se, na tržištu, vrednost mnogih stranih paketa akcija u Rusiji, trenutno, zbog sankcija, značajno smanjio. Ispostavlja se da taj materijalni ekvivalent, koji ona može povucìi od vlasnika kapitala iz „neprijateljskih zemalja“ u sadašnjem trenutku, godinu-dve nakon okončanja rata, prema nekim proračunima, može da poraste gotovo dvostruko. To jest, u vrednosnom smislu, izgubivši 300 milijradi dolara, ona će dobiti 500-600 milijardi dolara. Šema, naravno, izgleda prilično fantastična, ali čisto teorijski, ako zapadnoj strani ipak otkaže zdrav razum, ona je takođe moguća. Važno je i to što će Zapad pritom izgubiti uticaj u ključnim sektorima ruske ekonomije – energetici, proizvodnji energije, bankarskoj sferi, a kao odgovor dobiće virtuelni novac.

Ipak, ovaj put je dug i krajnje složen, jer ćemo morati da se sudimo sa svakim akcionarom ponaosob.

2. Drugi, ređe pominjani put, takođe radikalan, iako u manjoj meri, je anuliranje aktiva Rusije u inostranstvu na njenu inicijativu i, umesto njih, puštanje internog zajma za oporavak i industrijalizaciju. Na taj način, cela suma će se izdvojiti za razvoj zemlje. U principu, izgleda da niko nikada nije sproveo takvu operaciju napuštanja sopstvenih rezervi na državnom nivou i u takvim razmerama. Uzgred, neobična je i konfiskacija tuđe imovine u mirnodopsko vreme. Da bi se to desilo, prvo je potrebno objaviti rat. Za to, izgleda, niko nije spreman. Ali to nisu dugovi, čije neplacìanje predstavlja neizvršenje obaveze. To su lična sredstva, a vlasnik zadržava pravo da njima upravlja kako smatra prikladnim. Na mikronivou, na primer, postoji opšteprihvacìen pravni mehanizam po kojem „Klijent ima pravo da podnese brokeru zahtev za odbijanje davanja brokeru prava da koristi klijentova sredstva i/ili hartije od vrednosti u njegovom interesu (interesu klijenta)“. Zašto se ovo pravo ne bi podiglo i na makronivo.

Centralna banka i Ministarstvo finansija Rusije, na primer, već zamenjuju evropske obveznice, koje se čuvaju u Rusiji, obveznicama u rubljama, zahvaljući čemu su 2024. godine maloprodajni investitori mogli slobodno da trguju obveznicama u minimalnoj vrednosti od 3,6 triliona rubalja. Takođe je moguće zameniti i spoljašnje evropske obveznice koje pripadaju Rusima i nalaze se na stranim računima.

Jednostavnije rečeno – blokiramo bankovne kartice ako su ukradene, a zatim vracìamo depozite, ako još nisu potrošeni, na nove račune. Isto tako, prilikom konfiskacije imovine, vremenski razmak od objave o njihovoj konfiskaciji do njihove stvarne upotrebe ne može biti kratak.

I kod ove varijante ne mogu se izbecìi dugotrajni arbitražni ratovi, posebno na prilično neistraženim stazama privrednog prava.

3. I na kraju, postoji i treći put povratka ruske imovine u zemlju, koji deluje najrealnije u postojećim uslovima. Na Zapadu stalno govore da taj novac mora da se upotrebi za obnavljanje porušenih ukrajinskih teritorija. Dobro. Ali, onda, dozvolite da vas podsetimo da je više od 90%, a moguće i 95% svih rušenja u regionima koji, kako je sada očigledno, u ovom ili onom vidu ostaju pod kontrolom Rusije, ili je reč o njenim pograničnim oblastima.

Za njihovu sanaciju će, u svakom slučaju, biti potrebna ogromna sredstva. Postavlja se pitanje: Da li biste se složili s tim da se zamrznuta imovina potroši za ove ciljeve, ali samo usmerena na stvarnu adresu, a ne da ode u džepove kijevskih korupcionaša iz „Kvartala 95″? Mehanizmi tek treba da se razrade. Za Rusiju, koja već sada troši značajne resurse za obnavljanje novih regiona, to bi bila značajna pomoć. Tako oslobođena sredstva mogu se, zauzvrat, koristiti za opšte potrebe ekonomije zemlje.

Na kraju krajeva, ova sredstva cìe takođe biti usmerena za dobrobit budućnosti Rusije, ali u kracìem vremenskom roku i bez ikakvih posebnih pravnih problema.