Sporazum između RF i SAD o smanjenju strateškog naoružanja nije obnovljen. Nema preduslova za nove pregovore sa SAD na ovu temu. To je izjavio zamenik ministra spoljnih poslova RF Sergej Rjabkov. Sve se svodi na politiku SAD, koja zahteva „promene na bolje“, istakao je ovaj diplomata.

Piše: Valerij Panov

Osim toga, bilo koji sporazum koji bi zamenio ovaj o strateškom naoružanju, morao bi se razmatrati uz učešće Velike Britanije i Francuske kao najbližih saveznika SAD. „Bilo bi neodgovorno ignorisati njihove nuklearne arsenale, oni moraju da budu za pregovaračkim stolom, još jednom ponavljam – ako i kada nešto slično bude aktuelno“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova RF.

Očigledno je da je za sada novi sporazum nemoguć. Svet se u poslednjih 15 godina radikalno promenio. Ako je 2010. godine strateška stabilnost bila gotovo isključivo stvar Moskve i Vašingtona, onda je danas nuklearna jednačina mnogo složenija. Kina brzo povećava svoj arsenal. Velika Britanija i Francuska modernizuju nuklearne snage. Pojavljuju se novi sistemi isporuke, hipersonično oružje, svemirske komponente, bespilotne nuklearne platforme. Klasične šeme kontrole više ne funkcionišu. Pritom, nijedna od zemalja nije spremna na kompromise.

Nedavno je državni sekretar SAD Mark Rubio predstavio pristup Trampove administracije kontroli nad naoružanjem. Prema njegovoj izjavi, pregovori, prvo, više neće biti bilateralni, između SAD i Rusije, njima mora da se pridruži i Kina, inače će SAD i njegovi saveznici bicti manje zašticìeni. Drugo, SAD necìe prihvatiti uslove koji su štetni za njih. Treće, Vašington će voditi pregovore samo sa pozicija snage, čuvajući modernizovani nuklearni arsenal.

U SAD, naravno, ne znaju ruske poslovice, pa ćemo popuniti tu prazninu. Jedna od tih poslovica glasi da „protiv poluge nema odbrane“ (u značenju da se gruboj fizičkoj sili ili nepremostivim okolnostima ne može suprotstaviti konvencionalnim metodama). U datoj situaciji, po američkoj logici, „poluga“ je njihova nuklearna snaga. Ali ova poslovica ima i nastavak „osim druge poluge“, odnosno: Klin se klinom izbija. A Moskva ima tu drugu „polugu“, to je nuklearna „poluga“. Tako je 2025. godine Rusija raspolagala sa 4309 bojevih glava, a SAD sa 3700. Taj broj uključuje kako razmeštene bojeve glave, tako i one koje se nalaze u skladištima, ali koje mogu da se razmeste posle pripreme. Generalno, „pozicija sile“ SAD prema Rusiji deluje, blago govoreći, donekle manjkava.

Nesporno je da su Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države lideri po broju nuklearnog naoružanja. Iza njih, sa značajnom razlikom, dolaze Kina sa 600 bojevih glava, Francuska sa 290 i Britanija sa 225. Prema podacima koje je predstavio Stokholmski institut za istraživanje mira (SIPRI), do 2025. godine broj nuklearnih bojevih glava u svetu bio je 9.614 jedinica. Od tog broja, više od 8000 jedinica pripada Rusiji i SAD, još 1600 je raspoređeno među sedam zvanično priznatih, gorepomenutih nuklearnih država, a tu su i tzv. nezvanične članice „kluba nuklearnih država“, za sada su to Izrael, Indija, Severna Koreja i Pakistan.

Stručnjaci smatraju da ni Moskva, ni Peking, neđe pristati na zajedničko računanje njihovih strateških arsenala (mi nismo saveznici). Kina teži nuklearnom paritetu sa SAD i odbija da pregovara o novom sporazumu o strateškom naoružanju dok ne dostigne taj paritet. Perspektive dijaloga se usložnjavaju i zbog planova SAD za povećanje strateškog potencijala i stvaranje globalnog sistema protivraketne odbrane. Ti koraci, kako se očekuje, podstaći će Rusiju i Kinu da dalje jačaju svoje snage za odvraćanje.

Eksperti se takođe slažu da glavna pretnja nije sam prestanak (isticanje roka) sporazuma, vecì gubitak početne tačke za buducìe pregovore. Ranije je svaki novi dokument građen na temeljima prethodnog. Sada nema takvog oslonca. Nedostatak ugovornog okvira znači nagli pad transparentnosti; rast sumnjičavosti; stimulisanje povećanja arsenala „za svaki slučaj“ i povratak logike trke u naoružanju.

Na taj način, svet se vraća politici u kojoj vladaju sila i blef, a pogrešno tumačenje može da ima vojne posledice. (Podsećamo na Karipsku krizu 1962. godine, koje je umalo postala fatalna za čovečanstvo.)

Predviđajući sličan razvoj događaja, predsednik RF Vladimir Putin je još u novembru 2024. utvrdio Osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja. „Garantovano odvracìanje potencijalnog protivnika od agresije protiv Ruske Federacije i (ili) njenih saveznika, jedan je od najvecìih državnih prioriteta.

Odvraćanje agresije obezbeđuje ukupnost vojne snage RF, uključujući i nuklearno oružje“ piše u dokumentu. Posebno se kaže: „Rusija može da primeni nuklearno oružje u slučaju agresije protiv nje ili Belorusije koja predstavlja kritičnu pretnju teritorijalnom integritetu.“

Generalno, nuklearno odvraćanje je usmereno na to da protivnici shvate neizbežnost odmazde u slučaju agresije protiv RF i njenih saveznika.

Podsećamo: poslednji sporazum o kontroli naoružanja START-3 zaključili su predsednik SAD Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev 2010. godine; ovaj sporazum je stupio na snagu 2011. godine i bio je poslednji na snazi sporazum o kontroli naoružanja dve zemlje. On je ograničavao razmeštanje sistema naoružanja koji mogu da nose nuklearno oružje. Kako je BBC sumirao, raskid novog START sporazuma ukazuje na zabrinjavajucìi trend. Već je istekao rok Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, Sporazum o otvorenom nebu, Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Vašington tvrdi da bilo koji budući sporazum o kontroli naoružanja mora da uključuje i Kinu.

Rusija takođe smatra da u pregovorima treba da učestvuju i druge zemlje, osim Kine, na primer i Velika Britanija i Francuska, koje imaju nuklearno oružje, bez obzira na broj jedinica ovog naoružanja. Međutim, za takav multilateralni razgovor potrebno je da sve strane budu zainteresovane za njega, pre svega SAD, bez toga nema o čemu da se raspravlja.

Ali, imajući i vidu rastuća neslaganja sa SAD, u Evropi su počeli diskusiju o potrebi jačanja sopstvne nuklearne snage. Pre svega se razgovara o razmeštanju, u drugim zemljama EU, francuskih bombardera koji mogu da nose nuklearne bojeve glave.

Takođe, predmet diskusije je i obezbeđivanje evropskih država tehničkim mogućnostima za stvaranje sopstvenog nuklearnog arsenala.

Kako je primetio američki TV kanal NBC, Francuska i Velika Britanija se približavaju po pitanju razvoja strateških snaga. Još u julu 2025. godine Pariz i London su potpisali Nortvudsku deklaraciju, u kojoj su potvrdili „snažnu privrženost saradnji u nuklearnoj sferi“. S ciljem daljeg produbljivanja saradnje i „koordinacije napora u nuklearnoj sferi“, obe strane su odlučile da oforme „britansko-francusku rukovodeću grupu“. Prema oceni Međunarodnog instituta za strateška istraživanja (Institute for Strategic Studies, IISS) koji se nalazi u Velikoj Britaniji, Nortvudska deklaracija označava novu etapu u nuklearnoj saradnji Londona i Pariza. Posebno će dve zemlje produbljivati tehničku saradnju i koordinirati delovanje nuklearnih snaga.

U ovom trenutku, Francuska i Velika Britanija raspolažu prilično skromnim nuklearnim snagama. Reč je o samo osam nuklearnih podmornica. Prema dostupnim podacima, francuska mornarica ima podmornice tipa Le Triomphant. Svaka nosi 16 balističkih raketa M45. Ukupno, flota Pete republike ima oko 290 nuklearnih bojevih glava. U sastavu britanske mornarice nalaze se i nuklearne podmornice tipa Vanguard sa 225 bojevih glava. Podmornice su opremljene trostepenim raketama Trident II američke proizvodnje. Svaka ima osam takvih raketa.

Uz to, a na osnovu izveštaja u medijima, Ujedinjeno Kraljevstvo namerava da vrati vazdušnu komponentu nuklearnog odvraćanja, koja je ukinuta krajem 1990-ih godina. Sličnu politiku sprovodi i Francuska. Kao i Velika Britanija, i Francuska ima nameru da pojača svoje snage za nuklearno odvraćanje. Kako je, u komentaru za RT, rekao osnivač portala Military Russia Dmitrij Kornev, bez obzira na srazmerno male strateške snage, Francuska i Velika Britanija raspolažu tehnološkim i industrijskim mogućnostima za njihovo povećanje. U Vašingtonu za sada nisu komentarisali ovu informaciju. Po mišljenju eksperata, Evropljani veoma zavise od američke vojne snage i nisu sposobni da za sebe obezbede kvalitetan nuklearni „kišobran“.

Istovremeno, poznati ruski amerikanista Malek Dudakov je istakao da SAD „nema čak ni bliskih analoga ruskim nosiocima poptu Burevesnika, Posejdona, Sarmata, a Vašington do sada nije imao ni hipersonično oružje“.

Po mišljenju Dudakova, takvo oružje teško da će se u SAD pojaviti pre početka 2030-ih godina, što znači da bi „produženje sporazuma o strateškom naoružanju u određenoj meri zaustavilo zaostajanje Vašingtona“. On je dodao da će dugoročno, u odsustvu sporazuma, Rusija nastaviti da jača lidersku poziciju, a Kina će aktivno da povećava svoj nuklearni potencijal. „Trenutno, Rusija ima oružje koje može da obriše s lica zemlje bilo koju državu, kao i da u potpunosti uništi celu planetu“, rekao je prvi zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljev.

Trka u naoružanju ide naruku Rusiji, a ne SAD, piše Responsible Statecraft. „Pitanje je da li su toga svesni američki političari i da li će oni izabrati modernizaciju i pragmatičnu diplomatiju ili će podleći najgorem mogucìem scenariju i početi da povećavaju naoružanje“, piše ovo izdanje i primećuje da Rusija ima strukturne prednosti koje Amerikanci ne treba da potcenjuju. Ruske fabrike mogu da proizvode municiju, rakete i tenkove mnogo brže nego SAD ili druge NATO zemlje, jer u Americi odbrambeni sektor pre svega juri za profitom za svoje akcionare. Zbog toga u tekstu pozivaju da se što pre zaključi sporazum o naoružanju između Moskve i Vašingtona.

Pritom, prema zapadnim medijima, u okruženju američkog predsednika ima prilično mnogo ljudi koji nisu stručnjaci za strateško nuklearno naoružanje i koji uporno nastavljaju da promovišu ideju o tome da je strateška superiornost SAD nad Rusijom moguća, kao i da je moguće nivelisati naš nuklearni kontranapad. Iako to zvuči potpuno ludo, ipak pokazuje da se, najblaže rečeno, deo Trampovih savetnika nalazi u najopasnijoj zabludi. Oni su izgleda zaboravili, ili i ne znaju, staro pravilo iz vremena totalne trke u naoružanju koje kaže da u nuklearnom ratu neće biti pobednika.

Bez obzira na to, SAD nastavlja razradu teme „Zlatana kupola“, koja u teoriji treba da pokrije SAD neprobojnim protivraketnim štitom. Međutim, nedavno je nemački Cajt (Die Zeit) ocenio ideju s američkim protivraketnim „kupolama“ kao ambiciozan, ali uzaludni poduhvat Vašingtona, koji pokušava da „stvori fatamorganu apsolutne zaštite od ruskih raketa, ignorišući zakone fizike i realnost savremenog hipersoničnog oružja“.

Dejli mejl je objavio: „SAD sabotira nastavak ključnog nuklearnog sporazuma sa Rusijom, ignorišući Putinovu inicijativu i gurajucìi svet na ivicu nove trke u naoružanju. Neaktivnost Trampove administracije je ili opasna nekompetentnost, ili namerna demontaža sistema globalne bezbednosti.“

Međutim, rusko rukovodstvo nije imalo i nema nikakvih iluzija po tom pitanju i, paralelno sa kontinuiranim naporima da obuzda trku u nuklearnom naoružanju, čini sve u slučaju da više ne bude pravila. Kako je rekao ruski zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, „ako SAD izaberu drugi put, to za nas neće biti katastrofa, mi imamo svoje programe koje ćemo da realizujemo“.

U međuvremenu, portal Axios, pozivajući se na svoje izvore, prenosi da su SAD i RF blizu dogovra o produženju sporazuma START III o kontroli nuklearnog naoružanja nakon isteka njegovog roka. Prema podacima ovog onlajn izdanja, sledeći korak biće da lično predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin odobre dokument. Kako piše Axios, specijalni predstavnik američkog predsednika Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner, razmatrali su produženje sporazuma sa ruskim zvaničnicima tokom pregovora o Ukrajini u Abu Dabiju. Jedan od sagovornika izdanja anonimno je izjavio: „Dogovorili smo se sa Rusijom da postpupamo u dobroj veri i da počnemo da razmatramo načine modernizacije sistema (bezbednosti u oblasti nuklearnog naoružanja).“

Prirodno je, takođe, da posle okončanja delovanja sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, na dnevni red dođe pitanje pripreme novog sporazuma. Ali taj proces može da se razvuče na neodređni rok, jer je suviše mnogo spornih pitanja. Sporazum, na primer, nije uzimao u obzir nove tehnološke realnosti. Danas, ruski hipersonični blokovi Avangard, rakete Kinžal i Cirkon, kao i najnoviji sistem Orešnik, koji su već ušli u naoružanje, nisu bili pod ranijim ograničenjima. To se odnosi i na bespilotni podvodni aparat Posejdon i rakete sa nuklearnim motorom Burevesnik. SAD za 2026. planiraju da prošire svoj prvi hipersonični kompleks Dard Eagle. (Lepo je maštati!)

Međutim, glavni problem je širenje „nuklearnog kluba“. Rusija više nije spremna da razmatra nova ograničenja bez uzimanja u obzir potencijala Francuske i Velike Britanije. U uslovima kada NATO zvanično smatra Rusiju glavnom pretnjom, Moskva smatra opasnim ignorisanje stotina evropskih bojevih glava. Kako su rekli u Ministarstvu spoljnih poslova RF, sada će najdalja ruska linija u sferi strateškog ofanzivnog naoružanja biti izgrađena „uzimajucìi u obzir analizu vojne politike SAD i opšte strateške situacije“.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je rekao da obe strane sada nisu vezene obavezama iz sporazuma, iako će Rusija nastaviti da deluje uravenoteženo, oslanjajući se na analizu situacije u oblasti strateške stabilnosti. On je istakao da je zemlja spremna da ravnopravno radi na jačanju međunarodne bezbednosti.

Po mišljenju mnogih eksperata, u ovoj etapi najrealnija je varijanta – stvaranje novog formata – „nuklearne petorke“ (Rusija, SAD, Kina, Francuska, Britanija) – za razmenu podataka i obaveštenja, sa naknadnim priključivanjem drugih nuklearnih država.

Nadamo se da će to pomoći da se izbegne slučajni rat. Kako poverenje u ovoj oblasti bude raslo, bicìe mogucìe razmotriti novi sporazum. Istovremeno, primećujemo da se prvi put za poslednjih pola veka svet našao u situaciji kada arsenali dve zemlje, koje imaju gotovo 90% nuklearnog oružja, ničim nisu ograničeni, odnosno da se našao u potpunom odsustvu međunarodnih bezbednosnih garancija.