Kao što je poznato, Senat SAD, tek drugi put u svojoj istoriji, sa presudnim glasom potpredsednika Dž. Vensa (po Ustavu on je i predsednik Gornjeg doma američkog Kongresa), rezultatom 51 : 50, izglasao je postavljanje Pita Hegseta na mesto novog ministra odbrane, za koje ga je predložio Tramp.

U izvesnoj meri to je i trijumf američkog predsednika, jer se do glasanja smatralo da od svih njegovih kandidata, prilikom razmatranja u Senatu, upravo Hegset neće proći.

Piše: Dmitrij Minjin

Ne radi se samo o lošem glasu koji ga prati, o seksualnim, alkoholičarskim i drugim skandalima, već i kritičkom odnosu prema njemu koji imaju pripadnici vojnog establišmenta, koji sumnjaju u njegovu kompetentnost. Hegset nikada nije rukovodio velikim kolektivom, u Nacionalnoj gardi stigao je samo do čina majora. Služio je u Iraku i Avganistanu, kao i u bazi Gvantanamo u vreme kada je tamo cvetala tortura. Generalno, proslavio se kao komentator na protrampovskoj TV Fox News.

Protiv njega, osim demokrata, što je bilo očekivano, glasalo je i troje republikanaca – dve žene, očigledno zbog Hegsetovih skandala i M. Makkonel koji je uvređen zbog smenjivanja sa mesta šefa partijske frakcije u Senatu. Ipak, generalno gledano, već u svojim prvim koracima kao predsednik, Tramp je očigledno pokazao čvrstu ruku kojom će voditi Kongres. U prethodnom mandatu nije bio ni izbliza uspešan u postavljanju na rukovodecìe položaje u bezbednosnim strukturama ljudi koji su mu tako posvecìeni.

Prilikom polaganja zakletve pred potpredsednikom Vensom, novi ministar odbrane SAD Pit Hegset proglasio je potpunu odanost glavnokomandujućem Trampu i spremnost da čvrsto sledi kurs koji je on proklamovao, što i ne čudi.

U izvesnom smislu, Hegset pripada istoj grupi kojoj i Vens, koji mu je pomogao – grupi mladih, ambicioznih, malo kome poznatih političara koji se „ulaguju“ svom bosu kad god stignu.

On je odmah izrazio svoju privrženost strateškom principu „mir na silu“, koji je promovisao Tramp, istovremeno obećavši da će, ako je moguće, izbeći ulazak Amerike u nove ratove.

Među Hegsetovim prioritetima u rukovođenju Pentagonom koje je formulisao,  nalazi se, posebno, obećanje da će „obnoviti armiju, odmeravajući pretnje i mogućnosti…, da će odgovorno završiti ratove i preorijentisati se na ključne pretnje“.

Hegset smatra da oživljavanje baze odbrambene industrije, reformisanje procesa nabavki u Pentagonu, vršenje finansijske revizije i brzo uvođenje novih tehnologija, imaju odlučujući značaj za to da Oružane snage SAD budu „najjača i najsmrtonosnija snaga na svetu“.

Kao i Lojd Ostin, njegov prethodnik u Pentagonu, koji je Kinu nazivao „najvećom pretnjom“ za zemlju, i Hegset je istakao da će SAD raditi sa saveznicima i partnerima kako bi „obuzdali agresiju komunističkog giganta u Indopacifičkom regionu“. Zanimljivo je da nije označio druge geografske protivnike.

Drugi, međutim, pokušavaju da mu ukažu na te protivnike.

Tako ga je, u svojoj čestitki povodom Hegsetovog stupanja na mesto ministra odbrane, njegov izraelski kolega I. Kac direktno pozvao da ostvare zajednički američko-izraelski napad na Iran. On je napisao: „Iran i njegovi partneri nastavljaju da ugrožavaju… regionalnu i globalnu stabilnost. U mesecima koji su pred nama, pojaviće se zadaci koji zahtevaju vojnu gotovost i mogućnosti koje će nam omogućiti da ostvarimo naše strateške ciljeve. Uveren sam da zajedno možemo da ostvarimo uspeh, stvarajući dugoročnu stabilnost i bolju budućnost za region.“

Izraelsko rukovodstvo, kako se vidi, nastavlja da veruje da će „jednostrani Armagedon“ koji je ono, koristeći svoju tehničku nadmoć i nejedinstvo protivnika, ustanovio na okupiranim teritorijama i među susedima u regionu, takav i ostati. Po njegovom mišljenju, nastao je jedinstven istorijski trenutak, kada je moguće odjednom se obračunati sa svim neprijateljima. Međutim, u slučaju Irana, Armagedon realno može da postane bilateralan, pa i multilateralan, posebno ako američki partneri odjednom odluče da odbiju ponuđenu im čast i ako CAHAL (oružane snage Izraela) bude morao da deluje sam.

Sličan direktni poziv na rat generalno je redak način čestitanja. Kacu je razloge za to, očigledno, dala slava ubeđenog „protestantskog cioniste“ koja prati Hegseta. U svojoj knjizi „Američki krstaški pohod“ (2020), on na primer piše: „Ako ne razumete značenje Izraela i zašto je on temelj cele zapadne civilizacije sa SAD kao njegovom najvećom personifikacijom, to znači da ne znate istoriju. Sudbina Amerike neraskidivo je povezana sa judeo-hrišćanskom istorijom i Izraelom. Možete da volite Ameriku, ne voleći Izrael, ali to govori o vašem nepoznavanju Biblije i zapadne civilizacije. Ako ste se spremili za krstaški pohod, morate da znate suštinu svoje misije.“

Ali to, kako će Hegset odgovoriti na „primljeni predlog“, nesumnjivo će pre svega zavisiti od „glavnokomandujućeg“ Trampa koji, demonstrirajući poptunu lojalnost i podršku Izraelu, pa i kada je reč o tako skandaloznim pitanjima kao što je deportacija Palestinaca iz  Gaze u Jordan i Egipat, izgleda da, na samom početku svog mandata, uopšte ne žuri da se uključi u veliki rat protiv Irana.

Ne pominjući direktno Kaca, Tramp je ipak, u jasnoj vezi s njegovom „primamljivom inicijativom“, u jednom od komentara povodom iranskog nuklearnog programa primetio: „Bilo bi dobro ako bi Izrael izbegao eskalaciju povezanu sa udarima po vojnim objektima Irana i to bi bilo moguće rešiti bez potrebe da se preduzimaju dalji koraci.“ Prema njegovim rečima, SAD se nadaju da će „Iran sklopiti dogovor, ali ako oni ne sklope dogovor, to je takođe normalno“. Ponekad je teško razumeti šta tačno Tramp želi da kaže, ali jedno je jasno: primenu vojnih sredstava protiv Teherana on, u svakom slulčaju, za sada ne razmatra.

Za razliku od eventualno precenjenih, ali ipak osnovanih očekivanja Izraela od dolaska novog čoveka na čelo Pentagona, u Ukrajini postoji velika zabrinutost zbog dolaska Hegseta na mesto šefa Pentagona.

Ranije je Hegset, kao vojni komentator Fox News-a, više puta upozoravao da američko mešanje u ukrajinski konflikt može da zaoštri odnose s Rusijom do nivoa nuklearne pretnje. U duhu pozicije kolege sa istog TV kanala Takera Karlsona, Hegset je govorio da SAD ne treba tome da posvećuje toliko vremena i novca, jer u samoj zemlji ima puno problema. Pritom, što se tiče same specijalne operacije, on je 2022. govorio da je Vladimir Putin „došao da uzme nazad ono što je njegovo“. „Ako Ukrajina može da zaštiti sebe… odlično, ali ja ne želim da se američko mešanje širi po dubini Evrope i da učini da Putin to oseti kao gnjavažu i smetnju“, govorio je Hegset.

Suprotno od prilično ratničke pozicije svojih prethodnika povodom nastavka rata u Ukrajini, Pit Hegset je na saslušanjima senatskog odbora za pitanja oružanih snaga, izjavio da je Tramp „veoma jasno stavio do znanja“, da želi da okonča konflikt u Ukrajini. Senator države Mejn, Angus King, na saslušanju je izrazio zabrinutost time što Hegset u uvodnoj reči uopšte nije pomenuo Ukrajinu ili Rusiju. „Da li je to signal da se spremamo da odustanemo od Ukrajine?“, pitao je King. Hegset je odgovorio da se to neće rešavati na njegovom već na „predsedničkom nivou“. Svoje viđenje budućnosti tog konflikta on je nejasno izložio: „Znamo ko je agresor. Znamo ko je dobar momak. Želimo da vidimo da je to isplativo za Ukrajince koliko god je moguće.“

U ovom trenutku, za Kijev, razumevanje gde leže granice navedene „mogućnosti“ predstavlja glavnu misteriju.

Tekst broj 2

O čemu se razgovaralo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

„U svetu se sprema savršena oluja“

Glavnu temu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu 2025 – „Saradnja u doba razuma“ – povezanu sa razvojem veštačke inteligencije u različitim sferama, zamalo da nije pomračio ukrajinski predsednik Zleneski kome je istekao mandat.

Piše: Jurij Aleksejev

Na centralnom panelu on je u svom uobičajenom maniru učio evropske lidere da ne treba da se pitaju šta će Tramp sledeće da uradi, već da je potrebno da se preduzmu kolektivni koraci za zaštitu evropskog kontinenta i da se napravi „vojnička pesnica protiv Rusije bez pomoći Amerikanaca“. Zelenski je prekorevao svoje evropske saveznike zbog nedovoljnog finansiranja bezbednosti i odbrane i zastrašivao ih da će se Putin vratiti „s armijom deset puta većom nego sad“. On je želeo da podseti da je ruski predsednik mnogo puta izjavljivao da mu na pamet ne pada da ratuje protiv evropskih zemalja. Niko mu nije prigovorio. Naprotiv, govornici koji su se zalagali za vođenje „agresivne odbrambene politike“ su konstatovali da rat postaje normalan deo geopolitičkog pejzaža, a da svet čeka „primena dinamike vlasti i pad globalnog liderstva“.

Govor Donalda Trampa je pomešao sve karte i zbunio predstavnike svetske elite. Pojava američkog predsednika na velikim ekranima, sa državnim grbom iza njega, bogati i uticajni ljudi na svetu dočekali su oduševljenim aplauzima. Ali oduševljenje su ubrzo smenila pomešana osećanja.

Američki predsednik je mnoge razočarao i zbunio svojim izjavama. Uostalom,  on nije govorio ono što su želeli da čuju predstavnici zemalja koji su navikli na ulogu vernih vazala, i koji su se mnogo izvlačili za vreme mandata predsednika Bajdena, već je odjednom od njih tražio da plate svoje dugove.

Trampa je naljutio nepravedan odnos Evropljana prema SAD. Evropa prodaje robu u Americi, ali stavlja prepreke za izvoz američke robe u Evropu, rekao je on. Sudski postupci sa najvećim američkim kompanijama, od kojih Evropljani žele da dobiju milijarde, izgledaju, prema Trampovim rečima, kao „uzimanje mita od naših kompanija“. Tramp je ogorčen zbog rada EU birokratije. Kao primer, naveo je jedan svoj poslovni projekat u Irskoj, za koji je dozvolu od struktura EU čekao najmanje pet-šest godina.

Sudeći po izjavama američkog predsednka,  SAD ne razmišljaju o tome da odustanu od svoje dominacije. Samo što će sada svoju politiku oštrije da promovišu. Suština govora Donalda Trampa je: Ili ćete igrati po našim pravilima, ili nam ne smetajte i sklonite se s puta.

Američki predsednik je pozvao predstavnike krupnog biznisa da ulažu u američku proizvodnju, obećavši rekordno niske poreze. A onima koji odustanu od investicija, zapretio je ogromnim zaštitnim porezima.

Međunaordni posmatrači i analitičke agencije kažu da se prema Trampovim planovima treba odnositi veoma ozbiljno. „Trampova agresivna trgovinska politika, čak i ako omogući dobijanje ustupaka od drugih zemalja, potkopacìe šire spoljnopolitičke ciljeve SAD, kao što su obuzdavanje kineskog uticaja, pogoršaće globalnu ekonomsku krizu i primorati druge države da traže načine da se zaštite od sledećeg pokušaja Vašingtona da iskoristi svoju moć“, piše u tekstu časopisa Foreign Affairs.

Namere američkog predsednika da očisti ekonomiju zemlje od dominacije izvoza ne poznaje granice. Obecìao je da cìe dodati 10% na carine na robu iz Kine, da će nametnuti nepristupačne tarife za sve meksičke i kanadske proizvode, zapretio je zemljama BRIKS-a maksimalno oštrim trgovinskim restrikcijama, a posebno Rusiji, ako ne dođe do dogovora o Ukrajini. Jasno je da ove mere SAD neće ostati bez odgovora. Kineski potpredsednik Ding Sjuesjang koji je govorio na Forumu, rekao je da u trgovinskom ratu nema pobednika i upozorio na nepredvidive posledice ako se svet podeli na različite sisteme, uključujući i najgori scenario obnove konfrontacije.

Povećanje carina nailazi na različite reakcije i u Trampovom okruženju. Ljudi iz njegovog tima verovatno shvataju da visoke carine ne samo da ne rešavaju glavne probleme američke ekonomije, već mogu i da ih otežaju. Uz neodrživ javni dug, rastuću inflaciju, deficit budžeta (oko 6% BDP-a), tzv. plutajuće carine, u razmeri od 60%, koje je Tramp obećao na svu kinesku robu, neminovno će dovesti do gubitaka u stopi privrednog rasta, kako u svetu, tako i u samoj SAD, što bi moglo dovesti do recesije. S jedne strane to će dovesti do jačanja dolara, ali ostale zemlje će mnogo teže servisirati svoje dugove.

Što se tiče sopstvene nacionalne valute zemalja BRIKS-a, za sada se o njoj ne razgovara. Donete odluke tiču se stvaranja nezavisnih međunarodnih sistema plaćanja među zemljama, koji su zasnovani na međusobnom prebijanju placìanja za dobra i usluge jednake vrednosti po ugovorenim cenama. Tako da nema razloga za američku osvetu državama koje su ušle u BRIKS.

Predsednik SAD je još više zbunio neprijatelje Rusije zahtevom upućenim NATO zemljama da izdvajaju za odbranu 5% BDP-a (sada ove zemlje, sve zajedno, ne izdvajaju ni 2%). Pored toga, Tramp je zapretio EU visokim carinama. Ako se uzme u obzir da trgovinski promet EU sa SAD iznosi 1,54 triliona evra, onda će visoke cene konačno dokrajčiti privredu EU. Situacija postaje još teža ako carine na evropsku robu budu uvedene istovremeno sa trgovinskim ograničenjima prema Kini – tada će kineska roba jednostavno preplaviti evropsko tržište.

Američki predsednik je obećao da će svoju zemlju učiniti prestonicom veštačke inteligencije i kriptovaluta, da bi bila konkurentna Kini. Svoje ciljeve namerava da ostvari na račun deregulacije privrede, snižavanja poreza i američkih rezervi nafte. Da bi se obezbedila energija za fabrike kriptovaluta i veštačke inteligencije, biće potrebno izgraditi nove kapacitete za proizvodnju električne energije.

Nakon što je čula govor američkog predsednika, evropska delegacija nije mogla da sakrije svoju potištenost. Na licima ljudi koji predstavljaju međunarodnu elitu, moglo se pročitati da ništa dobro ne mogu da očekuju od Trampa.

Tim pre što mnogi sadašnji evropski lideri demonstrativno nisu pozvani na inauguraciju u Vašington. Sa ogromnog ekrana Tramp je obećao da će učiniti sve da prekine rusko-ukrajinski konflikt, i izrazio želju da se uskoro sretne s Vladimirom Putinom.

Istina, okončanje ukrajinskog konflikta Tramp je povezao sa padom cena nafte, što bi moglo da natera Rusiju na ustupke. Ali to je porešno shvatanje, jer se ruska ekonomija diverzifikuje i sve manje zavisi od trgovine energentima (svake godine se u Rusiji smanjuje obim budžetskih prihoda od nafte i gasa).

Posebnu zabrinutost je kod generalnog sekretara UN Antonija Gutereša izazvao izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog sporazuma. U svom govoru na Forumu Gutereš je istakao da nuklearni konflikt nije jedina egzistencijalna pretnja, podsetivši na klimatske promene i nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije. U oba slučaja nema nikakvih ohrabrujućih znakova kontrole. Prema Guterešovim rečima, u svetskoj zajednici sprema se savršena oluja zbog narušavanja principa teritorijalne celovitosti i ljudskih prava, kao i naglog slabljenja međunarodnih institucija. „Geopolitičke nesuglasice su duboke i to dovodi do situacije nekažnjivosti. Istina je da svi svuda misle da mogu da rade šta hoće i da im se ništa neće dogoditi“, rekao je generalni sekretar UN.

Mir s pozicija sile u sadašnjim uslovima teško da je moguć. Niske cene nafte, o kojima je govorio Tramp, nisu potrebne bliskoistočnim zemljama, članicama OPEK-a (najveći izvoznici nafte). Oni će trežiti ka održanju cena nafte na nivou od 70 do 90 dolara za barel.

Za Vašington je profitabilno istiskivanje Rusije sa evropskog tržišta, jer su u poslednje tri godine nafta, naftni derivati i prirodni gas, među prvih pet glavnih američkih izvoznih artikala. Ali, neće biti jednostavno to uraditi, s obzirom na trenutni odnos snaga. U svakom slučaju, biće potrebno dogovarati se.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da odustajanje niza evropskih zemalja od kupovine ruskih energenata predsatvlja „slobodu“ za koju evropske kompanije i stanovništvo moraju da plate visoku cenu. Prema njenim rečima, evropske zemlje su smanjile kupovinu gasa iz Rusije gotvo za 75%, a rusku naftu, navodno, oni kupuju samo 3% od ukupnog uvoza nafte. Ona nije precizirala kako se došlo do ovih brojki. Prošle godine EU je povećao kupovinu nafte od Rusije do maksimuma (za 687,5 miliona evra). Bez ozbira na prekid tranzita kroz Ukrajinu, piše Blumberg, početkom 2025. EU nastavlja da kupuje rekordne količine ruskog gasa, ali u obliku tečnog prirodnog gasa (LNG).

Sloboda od Rusije, prema evropskom receptu, ima svoju cenu. Rezultat te „slobode“ je da su industrija i domaćinstva u Evropi, kako priznaje ova evropska zvaničnica, „videli visoke cene energenata“ i one se za mnoge još uvek nisu smanjile.

Ursula fon der Lajen je govorila o tome da je svet stupio u novu epohu oštre konkurencije kada je reč o tehnologiji i resursima i da EU mora da se menja da bi se u nju uklopila. Reklo bi se da je sada pravi trenutak za ukidanje antiruskih sankcija koje su potkopale evropsku ekonomiju, tim pre što je novi američki predsednik više puta rekao da želi mir. Ali zemlje koje pate zbog svoje politike sankcija, nastavljaju da pokazuju borbeni stav prema Rusiji.

Kako se zaoštrava geostrateška konkurencija, EU ne predlaže ništa novo, pozivajući da se protiv protivnika iskoriste ekonomske sankcije, kontrola izvoza i drakonske carine.

Belgijski premijer Aleksandar de Kro je rekao da nove antiruske sankcije EU mogu da utiču na LNG, gas koji stiže gasovodom i đubriva iz Rusije. Na Zapadu priznaju da je globalna ekonomija prezasicìena restriktivnim merama (od 2019. godine njihov broj se utrostručio), a rad Svetske trgovinske organizacije je praktično paralisan zbog beskonačnih arbitražnih sporova.

Ruska delegacija od 2022. godine ne učestvuje na Forumu u Davosu, ali to ne smeta drugima da razgovaraju o našoj zemlji. Na panelu „Rusija: šta dalje?“ švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson i evropski komesar za ekonomiju, bivši letonski ministar finansija i premijer Valdis Domborvskis, ubeđivali su skup da sankcije protiv RF „generalno deluju“.

A agencija Blumberg piše: „Bez obzira na ekonomski pritisak, ukupan prihod Rusije u decembru je iznosio više od četiri triliona rubalja. Na taj način, on se povećao 28% u poređenju s istim mesecom prethodne godine. To je najviši nivo, zabeležen u podacima ministarstva od januara 2011. godine.“

Moderator panela, glavni urednik američkog Foreign Policy Group Ravi Agraval, otvarajući diskusiju, odmah je optužio Rusiju za „invaziju“ na teritoriju Ukrajine i istakao da je Rusija kriva za usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Pritom je rekao da mnogo toga u ruskoj ekonomiji „i dalje ostaje misterija“ za Zapad. Podrazumeva se da je o antiruskim sankcijama govorio samo u pozitivnom smislu, kao o osnovnom sredstvu kažnjavanja, a o njihovoj ulozi u padu svetske ekonomije nije rekao ni reč.

Švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson, koja je priznala da se bavi proučavanjem Rusije, dozvolila je sebi da izrazi sumnje u to da je ruska ekonomija jaka. I pokušala je da potvrdi svoje spekulacije – snimcima iz svemira, na kojima je videla da noću u Moskvi svetlo ne sija tako jako. Prigušeno osvetljenje, oseća, govori o tome da je BDP možda još više pao! Ona nije smatrala za nužno da svoje zaključke o padu ruskog BDP-a potkrepi brojevima. Nije rekla ni reč o novim podacima MMF-a, koji je nedavno povećao prognozu rasta ruske ekonomije za 2025. i svoju ocenu za 2024. Međutim, kako je rekla, situacija u ruskoj ekonomiji veoma je interesuje.

Moderatori foruma nisu mogli da ne priznaju očiglednu činjenicu – da je Rusija prestigla Japan i ušla u prve četiri svetske ekonomije po paritetu kupovne moći, iako su neke od njih tvrdile da prelazak na „ratnu ekonomiju“ šteti zemlji.

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je rekao da Moskva zaobilazi ograničenja za izvoz nafte uz pomoć flote tankera „iz senke“ (iz sive zone), a da o sankcijama koje bi se odnosile na gas – EU nije uspeo da se dogovori. Uvoz ruskog LNG u ovom trenutku raste, ali „postoje načini da se pojača pritisak na Rusiju“.

Ekonomisti koji su govorili u Davosu navikli su da razmišljaju u kategorijama globalnog tržišta, u uslovima u kojima je Rusija trebalo da bude opustošena sankcijama. Ipak, ruska ekonomija pod sankcijama pokazala se prilično fleksibilnom, tako da je uspela da se adaptira na najteže restrikcije i da preorijentiše svoju robu na druga tržišta.

Pretnje usmerene na Rusiju i ranije su dolazile sa svih strana. Ali, po rečima ambasadora RF u Švajcarskoj Sergeja Harmonina, praksa pokazuje da veliki forumi u švajcarskim Alpima, bilo u Birgenstoku ili u Davosu, „imaju tendenciju da budu neuspešni“, a Rusija nastavlja da rešava spoljnopolitičke zadatke u onim formatima koji imaju perspektivu.

Jedan od takvih formata je BRIKS i samit u Kazanju imao je „stvarnu dodatnu vrednost za međunarodnu politiku“.

Odgovor naše zemlje na sve pretnje koje su se čule u Davosu, biće: ostvarivanje svojih ciljeva na frontovima specijalne vojne operacije, jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, ispunjavanje nacionalnih projekata i izgradnja suverene ekonomije. Samo tako možemo da se suprotstavimo svim spletkama naših neprijatelja.