U saopštenju pres-službe Kremlja o razgovoru šefova dve države – Rusije i SAD – istaknuto je: „Ključni uslov za sprečavanje eskalacije konflikta i rada na njegovom rešavanju političko-diplomatskim putem treba da postane potpuni prekid strane vojne pomoći i davanja obaveštajnih informacija Kijevu.“ Tramp je takođe izjavio da se sada može govoriti o početku velikog posla za rešavanje sukoba.

Piše: Maksim Stoletov

Pre toga, prvi zamenik ministra odbrane Ukrajine Ivan Gavriljuk je rekao da oko 70% oružja Oružanih snaga Ukrajine predstavlja pomoć međunarodnih partnera i pritom je istakao: potpune potrebe armije nikad nisu zadovoljavane iz sopstvene proizvodnje. Redak slučaj, ali ovog puta ukrajinski zvaničnik nije lagao.

Samo prema podacima „Ukraine Support Tracker“ Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, od 24. januara 2022. godine do 31. decembra 2024. vlade više od 40 zapadnih zemalja i strukture EU, izdvojili su oko 246,5 milijardi evra „pomoći“ generalno, uključujući vojnu, koja iznosi oko 75 milijardi dolara od SAD i 70 milijardi evra od drugih zapadnih zemalja.

„Uvezeno je toliko naoružanja da će čak i posle obustave isporuka Ukrajinci još mnogo-mnogo meseci imati čime da ratuju“, rekao je nedavno sekretar za štapmu predsednika RF Dmitrij Peskov, govoreći na konferenciji „Savremeni mediji“ u Visokoj ekonomskoj školi. Istovremeno, nenadoknadivi gubici ukrajinske vojske, prema podacima zapadnih izvora, iznose oko 1,2 miliona poginulih i ranjenih.

To je strašna cena ukrajinskog naroda za totalnu militarizaciju zemlje, ali saosećanje od strane zapadnih „partnera“ (realno – gazda) Ukrajinci, naravno, ne treba da očekuju. Njihove gazde nisu računale gubitke ukrajinske vojske u borbenoj tehnici i oružju koje su im isporučili, a koji su bez presedana u bilo kom ratu. Razmislite o bar nekoliko brojeva iz izveštaja Ministarstva odbrane RF od 19. marta ove godine. Prema podacima ministarstva, od početka specijalne vojne operacije, ruska vojska je uništila (po pravilu sa posadama) na primer: 22.344 tenka i drugih borbenih oklopnih vozila, 1529 raketnih sistema sa višestrukim lansiranjem, 22.700 topova poljske artiljerije i minobacača, 33.050 jedinica specijalne vojne automobilske tehnike itd.

Teško je predstaviti, ako je uopšte moguće, takvu planinu starog gvožđa, a to je samo deo strane „pomoći“, čiji se obim još ne smanjuje. U Kremlju su više puta isticali da punjenje Ukrajine oružjem iz inostrnstva ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativne efekte. Rusija je, takođe, poslala NATO zemljama notu zbog isporuke naoružanja Ukrajini. Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je govorio da se NATO na taj način igra vatrom. On je izjavljivao da SAD i NATO direktno učestvuju u konfliktu u Ukrjaini, „ne samo zbog isporuka oružja, već i zbog pripreme kadrova na teritoriji Velike Britanije, Nemačke, Italije i drugih zemalja“.

Praktično, NATO zemlje su za vreme konflita u Donbasu (februar 2014 – februar 2022) ponovo naoružali ukrajinsku armiju. Po mišljenju stručnjaka Alijanse, do 2021. godine Oružane snage Ukrajine bile su spremne za pobedu nad ruskom armijom, što je postalo okidač za početak specijalne vojne operacije.

Zasićenje Ukrajine oružjem postalo je za zapadni svet fiks ideja. Proces se ne prekida od 2014. godine, kada je u Kijevu došlo do prevrata i počela da se aktivno razvija vojna saradnja između SAD i Ukrajine. Akt „O podršci ukrajinskoj slobodi“, koji je doneo Kongres SAD, postao je osnova za slanje pomoći Ukrajini, što je uključivalo i naoružanje i pripremu vojske.

Samo od marta do septembra 2014. godine Amerikanci su dali Kijevu 32 miliona dolara za vojne potrebe. Do kraja godine, na teritoriji Ukrajine već se nalazilo više od 200 oklopnih vozila Humvee, dronovi Raven i radadarski protivbaterijski sistemi Q36.

U periodu od 2015. do 2017. godine SAD nije slala smrtonosno oružje, ograničila se na isporuke oklopnih vozila, dronova i druge opreme. Situacija se promenila u decembru 2017. kada je administracija predsednika Trampa donela odluku o prodaji smrtonosnog oružja. Tako je 2018. godine Ukrajina dobila prve protivtenkovske raketne komplekse Javelin. Pre toga je u Siriji bilo zabeleženo mnogo slučajeva u kojima je Javelin pokazivao nisku efikasnost. Sada su Amerikanci želeli da probaju ovaj kompleks u sukobu s ruskim tenkovima, ali rukama Ukrajinaca. Opklada se nije isplatila.

Javelin sada gotovo da ne spominju u ukrajinskoj vojsci, iako je ranije cela Ukrajina u njih polagala bukvalno sve nade. Bez obzira na to, u narednim godinama nastavljeno je sa isporukama, kako Javelina, tako i druge vojne opreme. Ona je uključivala čamce, bacače granata i različite sisteme za podršku ukrajinskim oružanim snagama. Iz kategorije „svetih“, za Oružane snage Ukrajine bila je isporučena i vučna haubica M777, koju je naša vojska prozvala „tri sekire“. U početku to je bila uprošćena verzija američke opreme, koja je lišena blokova digitalnog sistema za upravljanje vatrom, koji omogućavaju da se koriste granate Excalibur. Haubica je prošla ispit u borbi, nakon čega su Ukrajincima dali te granate.

Gotovo istovremeno, na mrežama se pojavila informacija o tome da u ratu protiv DNR NATO ispituje eksperimentalno oružje, između ostalog i ultrazvučno (Telegram kanal WarGonzo). Saopšteno je da ultrazvučno i akustično oružje, u principu, može da se klasifikuje kao oružje za masovno uništenje i samo uslovno kao nesmrtonosno. Zaključeno je da „NATO ispituje zabranjeno oružje u Donbasu“. Ova tema nije dobila dalji razvoj, ipak saopštenje je izazvalo zabrinutost i nije ostalo neprimećeno. Šta se drugo i moglo očekivati?

Vojna dejstva u Ukrajini dala su SAD i njenim saveznicima retku priliku da analiziraju kako njihovi sistemi naoružanja deluju u uslovima intenzivne primene i kakvu municiju koriste strane u ratu za pobedu u savremenom i veoma napetom oružanom konfliktu. Proizvodnja oružja i borbene tehnike i njihovo ispitivanje nerazdvojni su kao dve strane iste medalje.

Rezultat delovanja ove sinergijske konstrukcije za Ukrajinu je tužan. Predsednik komisije Javne komore RF za pitanje suvereniteta, kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov je rekao za RIA Novosti: „Zapadne vojne korporacije pretvorile su postukrajinski prostor u teritoriju neprikladnu za život – poligon za ispitivanje i uhodavanje svog oružja. To potvrđuje da je kijevski režim okupacioni i da ne mari za sudbinu ljudi koji tu žive, kao ni za samu Ukrajinu.“

Nešto ranije su novine Frankfurter algemajne cajtung prenele da je nemački koncert Rheinmetall isporučio Ukrajini prva borbena pešadijska vozila, najnovije modele KF41 Lynx. Kako je ovom izdanju potvrdio predsednik upravnog odbora koncerna Armin Paperger, prva isporuka uključuje 10 vozila. Po rečima Papergera, Lynx danas ispituje ukrajinska vojska, da bi serijska narudžbina mogla biti ispunjena što pre. U junu 2024. godine Rheinmetall je obavestio da je zaključio ugovor za isporuku nekoliko stotina borbenih oklopnih vozila Lynx kijevskom režimu. Tada je objavljeno i da postoji mogućnost da se u budućnost oni proizivode u Ukrajini.

Još pre godinu dana u intervjuu Fajnenšel tajmsu, ministar odbrane Ukrajine (tada Reznikov), rekao je da za vojnu industriju svet ne može da zamisli bolji poligon od Ukrajine. Kasnije je i Zelenski govorio o značaju Ukrajine kao poligona za ispitivanje zapadnog oružja. Po njegovim rečima, kijevski partneri u zapadnim zemljama visoko ocenjuju iskustvo Ukrajine, koje mogu da prate neposredno na frontu. „Dodatu vrednost“ takvom oružju daje upavo iskustvo ukrajinske vojske, smatra Zelenski. „Mnogo ljudi, hiljade… I to se mnogima dopada. Litvanija, Letonija, Estonija se veoma pozitivno odnose prema tome. Oni su srećni jer se boje Rusije“, istakao je šef kijevskog režima.

Danska, Island, Finska i Švedska ulažu sredstva u proizvodnju bespilotnih letelica na teritoriji Ukrajine, koje će Kijev zatim isporučivati ovim zemljama. Uskoro će se finansiranju pridružiti i SAD, bio je uveren Zelenski. I ti ljudi još smeju da govore o nezavisnosti i suverenitetu Ukrajine?!

Oni i njima slični predstavnici režima (praktično svi!) odavno su celu zemlju, zajedno sa stanovništvom, založili i ponovo založili NATO-u (SAD, Britanija i Nemačka pre svega).

Još na jesen 2022. godine Vladimir Gavrilov (tada zamenik ministra odbrane) posetio je konferenciju Asocijacije američke nacionalne odbrambene industrije. Tu posetu je iskoristio da još jednom zamoli za balističke rakete ATACM za potrebe ukrajinske vojske. Međutim, u to vreme je javna reakcija američkih predstavnika bila prilično uzdržana – Vašignton se bojao da će Ukrajina iskoristiti ovo oružje protiv teritorije Rusije. (ATACM su im dali kasnije i tajno.) Gavrilov je donekle promenio retoriku i pozvao odbrambene kompanije SAD da iskoriste konflikt u Ukrajini za ispitivanje svojih pilot-projekata.

Ali američka vojska je i bez sličnih predloga proveravala u Ukrajini, u realnoj borbenoj situaciji, efikasnost svojih borbenih sistema, recimo bespilotnih letelica i sredstava za elektronsko ratovanje. Posebno se radi o ispitivanju univerzalnog  balističkog sistema za borbu protiv bespilotnih letelica na malim visinama (BLADE). Njih su počeli da ispituju još 2019. na poligonu Fort Diks (Nju Džersi), a sada ispitivanje, s praktičnom primenom, finiširaju na teritoriji Ukrajine.

U Ukrajini su brobeno ispitivanje prošli i američki tenkovi M-1 Abrams, BMP Bradley, haubica M-777, visokoprecizna municija GLSDB (proizvod američke kompanije Boeing i švedske SAAB), niz savremenih samohodnih topova, između ostalog i robotizovani francuski Caesar i poljski Krab, hemijska laboratorija itd. Spisak je toliko veliki, sadrži desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada jedinica, da je nemoguće pobrojati sve.

„ U kategoriju onih koji se ispituju mogu da uđu bilo koje oružje ili municija, ako su u njega unete čak i beznačajne izmene“, govorio je general-lajtnant Anatolih Hruljov. „Na primer višecevni bacač raketa HIMARS je dobro poznat, ali promene raketa zahtevaju nova istraživanja. Isto može da se kaže i o drugim vrstama naoružanja. Kijevske vlasti računaju na dodatne isporuke upravo takvog oružja.“

Pritom, na fonu neuspeha ukrajinske armije, na Zapadu su sve češće počeli da govore o tome da je oružani sukob u Ukrajini faktički ušao u ćorsokak. Prošle godine, na primer, francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu je izjavio da kijevski kontranapad nije imao očekivane rezultate i da se konflikt zamrzava. Bez obzira na to, većina evropskih političara je jednoglasno nastavila da tvrdi: bez obzira na sve, Zapad će finansirati i naoružavati Ukrajinu. Nedavno je pomenuti Lekornu na Pariskom formu o odbrani i strategiji rekao da se Francuska ne slaže sa demilitarizacijom ukrajinske armije, jer želi da je koristi u daljim ratovima. Pritiv koga – jasno je. Štaviše, on je naglasio da treba nastaviti sa integracijom ukrajinske armije u evropsku vojnu strukturu.

Slične cinične izjave praktično ne prestaju. NATO je uvek hteo da zna kako će se pokazati novo oružje i tehnika u savremenoj borbi, ne protiv neregularne vojske, već u borbama savremenih armija na teritoriji Evrope. Upravo na to su fokusirane glavne snage NATO-a, koji je i formiran za rat, pre svega protiv Rusije kao osnove SSSR-a. „Tako je bilo i u Vijetnamu, i u Iraku, i u Jugoslaviji, i u Avganistanu. Samo u 21. veku oni su se „zaprljali“ u sedam zemalja, a sada, posredno, i u Ukrajini. I svuda su pucali, ne samo da bi ostvarili svoje ciljeve, već i da bi ispitivali oružje. Pritom, ne uvek i legalno“, govorio je vojni analitičar, general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov.

Danas su zapadne kompanije za proizvodnju oružja postale do te mere drske da su već počele da se razmeštaju u Ukrajini, na primer, odbrambeni koncern Rheinmetall. Nemcima je to korisno: istraživački poligoni nalaze se nedaleko od preduzeća, sirovine su takoreći pod nogama, gotovo da nema troškova za logistiku. U perspektivi, kompanija ima nameru da izgradi pet preduzeća, specijalizovanih za proizvodnju tehnike, projektila i dronova.

O planovima za povećanje vojne proizvodnje na teritoriji Ukrajine, više puta su govorili u Francuskoj, Češkoj, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj. Uz to, zapadne zemlje isporučuju oružje Kijevu na bilateralnoj osnovi. Glavni donatori Kijeva osiguravaju svoje obaveze potpisujući sporazume o garancijama bezbednosti. Priv takav sporazum sa Ukrajinom, na rok od 10 godina, potpisala je Velika Britanija. Zatim je to učinilo još 15 zapadnih vlada, kao i Amerika.

U Ukrajinu se šalje oružje koje ili ranije nije korišćeno, ili je tek počelo da ulazi u naoružanje zapadnih armija. Kijev to pozdravlja. On čak poziva zapadne kompanije da šalju nove uzroke na testiranje na ukrajinskoj zemlji. Na primer, prve isporuke nemačkog raketnog kompleksa Skynex bile su upravo u Ukrajini. „U Ukrajini je prvi put primenjen u borbi raketni kompleks IRIS-T SLM. Nemačka ga je poslala Ukrajini o svom trošku, jer njega nema u naoružanju nemačke vojske“, govorio je vojni ekspert, viši naučni saradnik Centra za analizu strategije i tehnologije (CAST) Jurij Ljamin.

Pritom, NATO i njemu pridružene zemlje, namerno odlažu konflikt, jer im je korisno da modernizuju svoje armije, testirajući nove vidove naoružanja u realnim borbenim uslovima. Na taj način, s jedne strane, ukrajinski konflikt je postao odlična mogućnost da isprobaju novo oružje, a s druge, omogućio je zapadnim zemljama da dodatno naoružaju svoje armije. Samo za prvih 12 meseci specijalne vojne operacije, mnoge evropske države su se oslobodile starog oružja i krenule u kupovinu novog. Glavni dobitnik procesa postale su SAD i američke fabrike oružja, kao što su Raytheon i Lockheed Martin. „Ukrajina predstavlja mogućnost za mnoge države da u borbi provere sopstveno oružje. Borbena dejstva pažljivo prate, ne samo vojni eksperti, već i industrija naoružanja“, primetili su u nemačkom Bundestagu.

Sukob u Ukrajini postao je neprocenjiv izvor podataka o zapdnim sistemima naoružanja, prenosio je CNN. SAD to pažljivo proučavaju, da bi razumele kako će se odvijati borbena dejstva među razvijenim zemljama u 21. veku.

„Ukrajina je u svakom smislu postala laboratorija za oružje, zato što sva ta tehnika nikada pre nije korišćena u borbenim akcijama između dve industrijski razvijene zemlje“, rekao je Set Džons, direktor programa za međunarodnu bezbednost iz Centra za strateška i međunarodna istraživanja, koji je dobro upoznat sa zapadnim obaveštajnim podacima.

Ali većina novih proizvoda ostala je praktično neprimećena za široku javnost, na fonu tekuće ofanzive ruske vojske. Očigledno da je to i bio cilj NATO-a. Alijansi je bilo potrebno da testira razne vrste oružja u uslovima savremenog rata – to je i ostvarila. Na račun Ukrajine, podrazumeva se, koja je poslednjih deset godina realno ratovala protiv Rusije, a činio je to i NATO u svom omiljenom, a za sebe bezbednom formatu proksi rata (tuđim rukama). Da li je zaista moguće zaustaviti taj smrtonosni zamajac?

Ipak, nadamo se da će strane države zaista početi proces prestanka militarizacije Ukrajine. Ovaj proces je složen i višestruk. U njega su uvučene ne samo proizvodne i naučne snage zemalja koje pripadaju takvoj strukturi kao što je NATO, koji se potčinjava jednom centru upravljanja (SAD), već i više od dve desetine zemalja iz raznih delova sveta, koje su situaciono pridružene Alijansi. Tačnije – uvučene, pre svega nacionalni vojno-industrijski kompleksi, njih više od 50, koji su duboko integrisani u ekonomiju i politiku svojih država. Savršeno je jasno da čak i ako učesnici procesa pokažu dobru volju (koju nemaju), biće teško realizovati zadatke koji imaju za cilj prestanak naoružavanja Ukrajine.

Kao što je poznato, jedan od dva osnovna cilja specijalne vojne operacije je demilitarizacija Ukrajine. Rusija izvršava taj grandiozni zadatak, prvo sama, bez bilo kakve pomoći sa strane, drugo – silom, jer nema druge alternative, pošto su razne predloge Moskve o miru, čak i o pregovorima, Kijev i Zapad odbacivali.

Posle razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa pojavila se iskrica optimizma da deo tog zadatka može da se realizuje uz pomoć diplomatije. Da li se treba odreći takve prilike čak i ako danas ona deluje iluzorno?

Nije zgoreg da podsetimo kako je pre više od godinu dana na plenarnoj sesiji međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, predsednik RF Vladimir Putin rekao: ako isporuke zapadnog oružja Ukrajini prestanu, ona će izdržati nedelju dana. Upravo toga se boje „jastrebovi“ u SAD i Evropi. I, ako danas Putin, predlažući da se Kijev liši stranog oružja, pokušava na taj način da prinudi Ukrajinu na mir, onda NATO, planirajući da nastavi veliku militarizaciju Ukrajine, želi da je konačno utopi u krvi. Razlika u pristupima je očigledna, i izgleda da su nas u SAD čuli.

Po mišljenju predsednika Trampa, on i predsednik Putin su imali „dva veoma dobra telefonska razgovora“ i on veruje u to da će „biti postignut sporazum koji će omogućiti da se zaustavi krvoproliće koje se dešava“ u Ukrajini.