Vlast Aleksandra Vučića pustila je u skupštinsku proceduru Predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika. Predložene izmene suspenduju osnovna ljudska prava i omogućavaju režimu da sprovodi torturu nad političkim protivnicima, nepodobnim medijima i svim građanima koji kritikuju odluke vlasti.Ukoliko Narodna skupština usvoji predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, povampirena crno-crvena vlast moći će da sprovodi teror u skladu sa zakonom. Teraće nas do samog gorkog kraja

P.P.

Vučić na ovaj način pokušava da realizuje staru nameru o ozakonjenju tiranije, koja je pripremana još u vreme njegovog prvog boravka u vlasti. Pre 25 godina, kao ministar informisanja, Vučić je predložio i progurao zakon čije su drakonske mere uništile nekoliko medija. Crveno-crna vladajuća koalicija SPS-SRS-JUL, čiji su glavni jurišnici bili Dačić, Vučić i Vulin, tada je nameravala da, kao alat za torturu nad normalnim ljudima, primeni tzv. Zakon o suzbijanju terorizma.

Savezno ministarstvo pravde pripremilo je taj zakon, koji je trebalo da bude usvojen po hitnom postupku u junu 2000. godine.

U 19 članova Predloga zakona o suzbijanju terorizma uneta su rešenja, kojima se otvara prostor za brojne zloupotrebe. Iako je tada bio primenjivan Krivični zakonik, koji je u jednom delu već regulisao tu materiju, vlast Slobodana Miloševića nameravala je da posebnim zakonom napravi mehanizam za dodatnu torturu. U tom predlogu bilo je sporno sve, od definicije terorizma kao krivičnog dela, do načina vođenja postupka, do kaznenih mera.

Stručnu javnost i građanske aktiviste najviše su uznemirila rešenja o „preventivnom zadržavanju“.

U članu 6 Predloga zakona o suzbijanju terorizma navedeno je: „Kad je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, predsednik Saveznog suda može, na predlog Saveznog državnog tužioca, doneti odluku o preventivnom zadržavanju lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo predviđeno ovim zakonom.“

Preventivno zadržavanje moglo je da traje 30 dana. U tom roku, tužilac je imao pravo da saslušava „preventivno zadržano lice“ i prikuplja dokaze o krivičnom delu, a predsednik Saveznog suda ili sudija koga on odredi bio je ovlašćen da vrši uvid u dokaze pribavljene prilikom preventivnog zadržavanja i da donosi odluku o tome koji od njih mogu da se koriste u krivičnom postupku.

Zakonom je definisao terorizam kao ugrožavanje bezbednosti ili ustavnog uređenja SR Jugoslavije izazivanjem eksplozija ili požara, upotrebom nuklearnog, hemijskog bakteriološkog ili drugog sredstva, kojim može da izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod građana. Za ta dela predviđena je kazna zatvorom od najmanje pet godina. Osim toga, kao što je opisano u članu 2, teroristom je smatran svako „ko rastura, drži u nameri rasturanja, ili čini dostupnim spise, audiovizelna, elektronska ili druga sredstva kojima se poziva ili podstiče na vršenje krivičnog dela“. Takođe, kaznom od šest meseci do pet godina zaprećeno je svakome ko „na javnom skupu ili u sredstvima javnog informisanja saopšti da odobrava izvršenje krivičnog dela“. U „Objašnjenju osnovnih pravnih instituta“ ističe se da se to krivično delo uvodi u zakon jer je „reč o tzv. apologiranju terorizma“.

Kako je to izgledalo u praksi, videlo se iz presuda po Vučićevom zakonu protiv informisanja, kojima su mediji drakonski kažnjavani zbog objavljivanja oglasa pokreta „Otpor“ ili izjava o pripremi NATO napada na SRJ. Tužioci i sudije su to tumačili kao poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka. Međutim, novine i novinari su, prema odredbama Vučićevog zakona, kažnjavani samo novčano, što je dovodilo do gašenja medija, ali ne i do hapšenja i višegodišnjih zatvorskih kazni.

Predlogom zakona o suzbijanju terorizma iz 2000. godine, u članu 12, određeno je da „javni, odnosno državni tužilac može i bez saglasnosti istražnog sudije podići optužnicu bez sprovođenja istrage“.

Iako danas tužioci i sudije postupaju u skladu s tim rešenjima, koja su suspendovala građanska prava, pa i odredbe Zakona o krivičnom postupku, Vučić sada namerava da to ozakoni.

U Obrazloženju zakona, predlagač se pozivao na Frojda, Orvela i Šekspira. Citirana je Frojdova rečenica „Civilizacija sa njenim institucijama i ograničenjima i represijom nad ljudskom prirodom garantuje nezadovoljstvo„. To je shvaćeno kao „moguću pojavu terorističkih akata kao rezultata društvene nesavršenosti„. Kao dokaz potrebe za ovakvim zakonom, vlast SPS-SRS-JUL isticala je izjavu Šekspirovog kralja Lira: „Ja ću uraditi neke stvari, još ne znam koje, ali znam da će one biti teror za zemlju“.

Otkad je Vučić na vlasti, tužioci i sudije pritvaraju, procesuiraju i osuđuju na hiljade ljudi, koji na društvenim mrežama iznose mnogo benignije stavve nego kralj Lir. Uostalom, Vučić na konferencijama za medije najavljuje istrage, optužnice, suđenja, presude i visinu kazni.

Pre četvrt veka, Zakon o suzbijanju terorizma nije ušao u skupštinsku proceduru jer su mu se suprotstavili tadašnji savezni premijer Momir Bulatović i ministar pravde Petar Jojić, a i zbog nedostatka vremena, pošto su raspisani izbori, koji su doveli do petooktobarske promene vlasti. Ukoliko Narodna skupština usvoji predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, povampirena crno-crvena vlast moći će da sprovodi teror u skladu sa zakonom.