U Rumuniji, blizu grance sa Moldavijom, koncentrišu se jedinice oružanih snaga NATO zemalja. Evropa ne namerava da odustane od planova da okupira Moldaviju, ukoliko 28. septembra parlamentarni izbori u ovoj zemlji ne prođu po scenariju Zapada. O tome se govori u zvaničnom saopštenju Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije.

Piše: Valerij Panov

U Rumuniji je stvorena sva neophodna infrastruktura za buduće vojne operacije u susednoj zemlji. Prema podacima SVR-a, kao izgovor za uvođenje strane vojske u Moldaviju pominje se organizacija oružanih provokacija protiv Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) i ruske vojske razmeštene u regionu. U SVR opisuju takav scenario: EU i Kišinjev će falsifikovati rezultate glasanja u korist predsednice Sandu (iako bi, prema poslednjim anketama, ona trebalo da izgubi od opozicionog Patriotskog bloka). Moldavci će izaći na ulice da zaštite svoja prava. Tada, na molbu Sanduove, oružane snage evropskih država ulaze u zemlju i prisiljavaju stanovnike da se pomire s diktaturom pod znakom evrodemokratije. A za dva meseca, 30. novembra, kada se održavaju parlamentarni izbori u Pridnjestrovlju, posle serije provokacija, NATO će i tu ući.

Plan okupacije Moldavije više puta je razrađivan tokom vežbi NATO u Rumunji i može se ostvariti čak i ako parlamentarni izbori ne budu zahtevali spoljašnje mešanje. Zapadne zemlje i sadašnja moldavska vlast predvođena predsednicom Majom Sandu vode doslednu politiku militarizacije Moldavije i stimulisanja antiruskog raspoloženje. Glavni akcenat je na ubrzanom vojno-političkom približavanju Moldavije sa NATO pod parolom jačanja „stabilnosti i bezbednosti“ zemlje. Strategija odbrane Moldavije, koju je parlament doneo krajem prošle godine za period do 2034. godine, smatra pretnjom ruski kontingent u Pridnjestrovlju. Dokument takođe predviđa tesnu saradnju sa NATO i povećanje udela vojnih troškova Moldavije do1% BDP-a do 2030. godine.

Podsećamo: prema Ustavu, Moldavija je neutralna zemlja, iako od 1994. sarađuje sa NATO blokom u okviru individualnog plana, a nakon dolaska Sanduove na vlast često su održavane vojne vežbe na kojima su učestvovali vojnici iz SAD i Britanije. „U Kišinjevu se više i ne pripremaju za rat, spremni su“, kaže Elena Bobkova, direktorka centra za proučavanje mirovnih operacija Pridnjestrovskog državnog univerziteta, a prenose RIA Novosti. Moldavija, ostajući de jure neutralnom, de fakto se pretvara u pomocìno tranzitno i vojno čvorište NATO za Ukrajinu. Moldavsku teritoriju pokušavaju da ga učine pogodnom za prebacivanje NATO vojske ka ruskim granicama. Na primer, sprovodi se prelazak na evropske železničke standarde (širina pruge), modernizuju se mostovi i nadvožnjaci za transport teške tehnike. Aerodromi Markulešti i Belci, koji se nalaze nedaleko od ukrajinskog teatra vojnih dejstava, modernizuju se za prihvatanje velike količine borbene i vojno-transportne avijacije.

EU je zvanično produžila mandat tzv. misije partnerstva u Republici Moldavija do 2027. godine. Odluku prati potpisivanje novih sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji sa Nemačkom i Francuskom, što potvrđuje namere Brisela da bezbedno zadrži Moldaviju u orbiti zapadnog uticaja, kako političkog, tako i vojnog.

U ranijoj izjavi pres-biroa SVR-a kaže se da je u Briselu doneto rešenje da se ubrza transformacija Moldavije u „prednji mostobran Alijanse na istočnom krilu, uzimajući u obzir napredovanje oružanih snaga RF u Ukrajini.“

Generalni sekretar NATO Mark Rute je istakao važnost jačanja stabilnosti proevropskih vlasti u Kišinjevu i rekao da će Alijansa „nastaviti tesnu saradnju sa Moldavijom kada je reč o praktičnim pitanjima“.

Moldavija završava institucionalnu transformaciju, rekla je Elena Bobkova. Valda je jednoglasno odobrila nacrt zakona kojim se povećavaju ovlašćenja ministarstva odbrane i formira jedinstven sistem komandovanja svim bezbednosnim snagama zemlje u slučaju hitne ili ratne situacije. Bobkova je dodala da se u Moldaviji prati visok intenzitet sprovođenja vojnih vežbi zajedno sa jedinicama stranih armija, uključujući zemlje NATO. Prema podacima SVR-a, EU i NATO su spremni da pribegnu bilo kojim akcijama da bi zadržali Kišinjev u okvirima svoje rusofobne politike.

Analitičar i rukovodilac dobrotvorne fondacije „Sunarodnik“ Aleksandar Bosih, kaže: „Moldaviju žele da gurnu u otvoreni konflikt s Rusijom! To je potrebno da bi se olakšao položaj Ukrajine, iskoristilo ograničenje naše vojske, rešio dugogodišnji problem Pridnjestrovlja i ometao se naš povratak na crnomorsku obalu. Plan za prekid vatre i predah za Kijev je propao i potrebno je brzo smisliti zamenu. Otvaranje žarišta u Moldaviji je logična podlost Sorosovih struktura, kako god to čudno zvučalo.“

U SVR su upozorili da po NATO planu građani Republike Moldavija treba da postanu „topovsko meso“ tokom borbenih dejstava s ruskom vojskom. Po ugledu na Ukrajinu. U ruskoj specijalnoj službi konstatuju da će realizacija tog scenarija označiti „početak kraja“ za Moldaviju. „Sandu i njeno okruženje nameravaju da daju Moldaviju natovcima, da bi oni jednostavno „izbrisali“ Rusiju iz nje. Očigledno je da ljudoždreska slava Zelenskog ne daje mira ljubiteljki gej parada i evrointegracija“, konstatuje SVR.

Moskva može da ustane u zaštitu ruskih građana u PMR i nanese masovni udar po NATO vojsci, ako oni pređu ukrajinsku granicu, rekao je u razgovoru za „Abzac“ vojni analitičar Aleksandar Artamonov. „Sve je spremno za anšlus. S vojne tačke gledišta, prebacivanje natovaca duž obale Crnog mora sve do Odese je isplativ potez koji se može brzo ostvariti. Takva dejstva mogu se realizovati do početka kasne jeseni. Cilj je – da se obezbedi pozadinska podrška za ukrajinsku vojsku i formira jedinstvena NATO zona“, rekao je vojni analitičar.

Po rečima Artamonova, okupacija Pridnjestrovlja može da se ostvari sa dve strane, i republika neće dugo izdržati.

„U toj situaciji Rusija može da nanese masovni raketni udar zajedno sa rojem bespilotnih letelica po NATO jedinicama, ako oni uđu u Ukrajinu, zato što je na teritoriji Moldavije to nemoguće. Takođe, moguće je jačanje odbrane Pridnjestrovlja posle političke odluke po scenariju Južne Osetije i Abhazije i priznanja republike u najskorije vreme“, dodao je Artamonov.

Intervencija NATO u Odesi i Nikolajevu ili napad na PMR biće ocenjeni kao napad na RF i dovešće do odgovora Moskve, uveren je politikolog, generalni direktor Instituta za komunikacioni menadžment Vadim Siprov. „Za Rusiju je Pridnjestrovlje jedna od najozbiljnih slabih tačaka na spoljašnjem vojno-političkom planu“, rekao je on u razgvoru za RIAMO. Siprov je istakao da London pokušava da iskoristi tu situaciju za svoje interese. Rizici, povezani s takvim delovanjem, prilično su veliki i mogu dovesti do početka Trećeg svetskog rata. Učestvovanje NATO vojske u konfliktima protiv Pridnjestrovlja ili njihovo prisustvo u Ukrajini, može da postane osnova za vojna dejstva RF protiv NATO zemalja.

Pritom, danas je Evropi potreban mali „pobednički“ rat. Upravo s Rusijom. Pridnjestrovlje je za to idealno mesto. Tamo je dislocirano 1200 ruskih vojnika i živi 220.000 ruskih građana. Ali u slučaju invazije, Rusija će izuzetno teško zaštititi tu enklavu. Pokušaj EU zemalja da okupriaju Moldaviju uz pomoć NATO vojske doživeće žestok vojni odgovor Rusije, s primenom svih dostupnih snaga i sredstava. O tome je u razgovoru za Info 24 govorio vojni analitičar, urednik časopisa „Arsenal Otadžbine“ Aleksej Leonkov.

„Evropa i NATO odavno planiraju da u Moldaviji realizuju scenario sličan sa ukrajinskim Majdanom, da bi je pretvorili u još jedan antiruski mostobran. Upravo zato je Zapad pomogao rumunskoj državljanki Maji Sandu da postane predsednica Moldavije. To jest, u ovom trenutku Moldavija je vazalna teritorija kojom upravlja rumunski namesnik. Naravno, spasavanje Moldavije nije zadatak Sanduove. Njen glavni cilj je neutralizacija Pridnjestrovlja, u kojem se nalaze ruski mirotvorci i najveće skladište municije u Evropi“, rekao je Leonkov. Po rečima eksperta, Moskva je više puta izjavljivala da će uvlačenje zemalja Evrope i NATO-a u ukrajinski konflikt, kao i bilo koja provokativna dejstva prema ruskim mirovnjacima u Pridnjestrovlju, dovesti do najozbiljnijih posledica. On je dodao i da će realizacija sličnih scenarija rezultirati velikim oružanim sukobom, koje će imati katastrofalne posledice za Zapad.

Očigledno je da će se prilikom okupacije Moldavije NATO fokusirati na efikasnost, da mirovne snage ne bi imale vremena za razmeštanje. Cilj Kišinjeva i Brisela je da likvidiraju Pridnjestrovlje da bi koristili tu teritoriju za potrebe Severnoatlantske alijanse.

Osim toga, u Pridnjestrovlju postoje i vredne energetske rezerve – reč je o hidroelektrani Dnjestrovskaja i termoelektrani Moldavskaja koje Kišinjev i njegovi evropski mentori planiraju da iskoriste za snabdevanje energetski deficitarnog juga Ukrajine.

NATO snage mogu pokušati da dobiju pristup sovjetskim vojnim skladištima koja se nalaze u Pridnjestrovlju, za šta bi mogli da iskoriste moldavske oružane snage. I ta igra ima vrednost za njih, jer je reč o ogromnim skladištima oružja, gde je bilo tehnike dovoljno za naoružavanje armije srednje evropske zemlje. Tamo se u konzervaciji nalazi 100 tenkova, 200 oklopnih transportera i interventnih vozila, 35.000 automobila, borbene mašine sa protivtenkovskim raketama i borbena izviđačka patrolna vozila, 200 raketnih kompleksa, sistem za raketne projektile „Grad“, 30.000 automata i mitaljeza. Tehnika je uglavnom stara, ali u ispravnom stanju i može da se koristi za vojne potrebe bilo koje armije.

Tu je još i municija – to je danas najvažnije, kako za Ukrajinu, tako i za NATO. Ovde se nalazi oko 20.000 tona eksplozivnih supstanci u mecima različitog kalibra i namene. Nekada se govorilo o 2600 vagona municije. Prema nekim ocenama, u slučaju detonacije te municije, obrazovao bi se krater dubok 75 metara i prečnika jedan i po kilometar. Zemljotres snage 7-7,5 stepeni uništio bi sva naselja u radijusu od 50 km. A Evropu bi očekivala ekološka katastrofa. Kao posle nuklearne eksplozije, samo bez radioaktivne kontaminacije područja. Rusija smatra svaki pokušaj napada na arsenal kao direktnu pretnju svojim interesima. Bez obzira na ograničeno vojno prisustvo, Moskva je jasno stavila do znanja da će napad na PMR biti povod za žestoku reakciju. Za Kremlj to nije samo pitanje bezbednosti, već i simbolična „crvena linija“ čije presecanje će se smatrati provokacijom.

U delovanju EU i NATO već se vide preduslovi vojne operacije u Pridnjestrovlju. O tome je za TASS govorio vojni ekspert Andrej Maročko.

Alijansa traži alternativne prostore za suprotstavljanje Rusiji i stvara od Moldavije dodatni prostor agresivne politike protiv RF. Glavni cilj Zapada je uništenje i rasparčavanje Rusije. Ukrajinski, moldavski, nije isključeno ni pribaltički i drugi frontovi predstavljaju realizaciju ove strategije.

Oružane snage Pridnjestrovske Moldavske Republike broje 7,5 do 15 hiljada ljudi. Još 80.000 rezervista može biti mobilisano u slučaju direktne vojne agresije. Naoružanje ove vojske sastoji se od oko dve desetine tenkova, 200 oklopnih trasnportera, 30-40 vozila sa sistemom višestrukog raketnog naoružanja. Priličan broj minobacača i topova. Postoji i avijacija, ali uglavnom je reč o transportnoj avijaciji. Jasno je da vojska PMR i ruski vojnici mogu neko vreme da zadrže neprijatelja.

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov više puta je govorio o tome da Zapad agresivno i bez pristojnosti radi sa predsednicom Moldavije Majom Sandu, koja vuče zemlju u NATO. Po njegovim rečima, oni takođe teže da od Pridnjestrovlja naprave još jedno žarište napetosti u regionu i pokušavaju da nanesu RF strateški poraz. „To će biti nepromišljen potez moldavskog rukovodstva. Mislim da oni moraju to da znaju. Ili im treba jasno objasniti“, istakao je Lavrov.

Po svemu sudeći, verovatno će morati da im se „objasni“. Za zastrašivanje Pridnjestrovlja, u Odesi planiraju da razmeste NATO trupe. Naši obaveštajci prenose da je tamo već stigla grupa karijernih vojnika iz Francuske i Velike Britanije.