Za sledeću godinu je projektovan budžet od 2.414 milijardi dinara, a gotovo polovina „prihoda“ biće ostvarena zaduživanjem. Vlada Srbije namerava da se zaduži za 1.146 milijardi dinara, odnosno 9,8 milijardi evra. Čak i ako strane banke i fondovi daju tolike kredite, budžet će opet završiti u manjku od 2,5 milijarde evra. Osim toga, Aleksandar Vučić namerava da potroši i državne rezerve, koje navodno iznose oko pet milijardi evra. Da mu ne bi uspeo taj pljačkaški plan, neophodno je da pobunjeni građani, predvođeni studentima, što pre oslobode Srbiju od naprednjačkog kartela.

Predrag Popović

Predlog Zakona o budžetu za sledeću godinu predstavlja preciznu skicu buduće optužnice protiv Aleksandra Vučića, Siniše Malog, Ane Brnabić i ostalih pripadnika zajedničkog zločinačkog poduhvata. Tu je sve opisano: količina novca koji su naumili da prisvoje, način na koji će to uraditi i tragične posledice sa kojima će se država i narod suočiti ako oni uspeju da obave ovu pljačkašku akciju.

Po svom običaju, da bi skratila skupštinsku raspravu i sakrila od javnosti poražavajuće činjenice, naprednjačka većina je predlog budžeta ubacila među još 57 tačaka dnevnog reda. O najvažnijem zakonu diskutovano je zajedno sa predlozima zakona o ukidanju viza između Srbije i Hondurasa, Hašemitske kraljevine Jordan, Katara, Mongolije i Solomonskih Ostrva. Ipak, nisu uspeli da prikriju podatke o surovoj stvarnosti, koju je projektovao režim Aleksandra Vučića.

Bužetom su predviđeni prihodi od 2.414.700.000.000 dinara, odnosno 20 milijardi evra. Rashodi će, prema tom planu, iznositi 2.714.522. 881.000 dinara. Sa godišnjim deficitom od 299,8 milijardi dinara, odnosno 2,5 milijarde evra, Srbija će se potonuti još dublje u pakao dužničkog ropstva. Umesto da traži rešenja za smanjenje javnog duga, vlast je i ovaj budžet formirala upravo na toj osnovi, na novim kreditima. Planirano je da se Srbija tokom 2026. godine zaduži za još 1.146 milijardi dinara, tj. za još 9,8 milijadi evra. Taj novac neće biti investiran u industriju, pa čak ni u izgradnju auto-puteva i nepotrebnih fudbalskih stadiona već za vraćanje starih kredita. Na otplatu glavnice i prispelih rata, Srbija će sledeće godine potrošiti 832,7 milijardi dinara, tj. 7,1 milijardu evra.

U predlogu Zakona o budžetu se konkretno navodi: „Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije iznose ukupno 1.146.000.000.000 dinara. Navedena sredstva obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, u iznosu od najviše 380 milijardi dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti u iznosu od najviše 320 milijardi dinara, i od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodno finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 260 milijardi dinara, kao i iz primanja od prodaje domaće finansijske imovine u iznosu od najviše 10 milijardi dinara.“ Kad se uz planirano zaduženje uračuna očekivani budžetski deficit, čak 40 odsto budžeta zasniva se na zaduživanju.

Kako funkcioniše Vučićev koruptivni sistem najbolje se vidi na primeru izgradnje tzv. Moravskog koridora. Taj projekat je pokrenut početkom 2013. godine, kad su koministri Velimir Ilić i Verica Kalanović potpisali ugovor sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC). Vrednost tog ugovora je iznosila 492 miliona evra za deonicu Pojate Preljina. I pre nego što su radovi počeli, cena je povećana na 642 miliona evra.

U vreme dok je Zorana Mihajlović predvodila Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja, 2019. godine, raskinut je ugovor sa Kinezima i posao je poveren američko-turskom konzorcijumu Bechtel – Enka. Naravno, po još većoj ceni od 745 miliona evra.

Vremenom, rashodi su dostigli nivo od 1,9 milijardi evra, a i tu nije kraj. U skupštinskoj proceduri se, od 7. novembra ove godine, nalazi predlog zakona o potvrđivanju zajma od 260 miliona evra, koji je namenjen za Moravski koridor. U taj kreditni aranžman su uključene banke J.P. Morgan Chase Bank, London Branch i Credit Agricole.

Vlada Srbije je u skupštinsku proceduru pustila još nekoliko zakona kojima će biti ratifikovani ugovori o novim zajmovima. Među njima se nalazi i kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 157 miliona evra za sprovođenje druge faze projekta obnove, proširenja i opremanja četiri klinička centra u Srbiji. Ugovorom je najavljena i mogućnost uzimanja još jednog kredita od 158 miliona evra. Takođe, Vlada Srbije je od Banke za razvoj Saveta Evrope uzela „inicijalni kredit“ od 54 miliona evra za izgradnju dečje klinike Tiršova Dva.

 Od 2019. godine za isti projekat je već uzeto 100 miliona evra. Za unapređenje inkluzivnog obrazovanja namenjen je kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 66,3 miliona evra. Akcionarsko društvo Srbijavoz uzelo je kredit od 42 miliona evra od Evropske banke za razvoj, za koji je dala garancije Vlada Srbije. Dakle, budžet za sledeću godinu još nije ni izglasan u Skupštini, a naprednjački režim je već zadužio Srbiju za više od pola milijarde evra.

U predlogu budžeta čak 22 milijarde dinara opredeljeno je za otplaćuvanje rata po ugovoru za kupovinu francuskih vojnih aviona Rafal. Za nepotrebne avione je odvojeno više novca nego za zdravstvo, prosvetu, kulturu ili za zaštitu životne sredine. Ogromna suma novca je namenjena za još jedan fantomski projekat – beogradski metro.

Ove godine je za metro odvojeno 6,5, a za sledeću je planirano čak 20 milijardi dinara. Taj projekat je pokrenut 2018, a njegov završetak je najavljen za 2022. godinu. Međutim, jedino što je urađeno u tom infrastrukturnom projektu bilo je štampanje voznih karata, koje su tobože kupili manekeni naprednjačkih prevara Goran Grbović i Aja Jung. Od tada se nije uradilo ništa konkretno, pa nema sumnje da će i ovaj novac, koji se u budžetu vodi kao izdatak za izgradnju metroa, biti potrošen na EXPO, najvažniji Vučićev korupcionaški projekat.

Za izgradnju izložbenih objekata za potrebe međunarodne sportsko-muzičke manifestacije EXPO izdvojene su 43 milijarde dinara, plus 24 milijarde dinara za putne i železničke saobraćajnice od Beograda do surčinskih njiva. U tom kompleksu gradi se i tzv. Nacionalni fudbalski stadion, za koji je namenjeno 24 milijarde dinara.

Na Vučićevu žalost, u srpskom budžetu nema toliko novca koliko je on odlučio da zgrne na projektu EXPO. Strane komercijalne banke i finansijske instuticije nisu dale nijedan jedini evro za EXPO. S obzirom da se u Rezoluciji Evropskog parlamenta i u izveštaju Evropske komisije upozoravaju sve međunarodne organizacije na „visoku korupciju“ u tom projektu. Vlada Srbije je do sada potrošila oko 42 miliona evra na lobiranje, kojim pokušava da privoli što više zemalja da učestvuju na EXPO 2027, ali ni to podmićivanje ne daje očekivane rezultate. Uostalom, usled besparice i političke nestabilnosti, projekat u Surčinu je već redukovan, a vrlo verovatno neće ni biti završen.

Ipak, naprednjački kartel ne propušta priliku da otme što više novca iz budžeta. Za te namene izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za projekat elektronskih faktura i 2,3 milijardi dinara za sistem za obračunavanje zarada.

Za razliku od besmislenih i preskupih projekata, na koje vlast rasipa novac građana, u predlogu budžeta se ni ne pominju najveći i najteži problemi s kojima se suočava Srbija, kao što su sankcije Naftnoj industriji Srbije i neizvestan produžetak gasnog aranžamana sa Rusijom. Građani strepe od povratka u devedesete, od inflacije, nestašice i kolapsa privrede, a Vlada Srbije očekuje da se sledeće godine u budžet slije još više novca od naftnih akciza nego ove. NIS je u budžet ubacivao oko dve milijarde evra godišnje, ali to neće moći dok se nalazi pod američkim sankcijama ili dok ne bude promenjena vlasnička struktura.

Čak i kad bi se ekspresno rešio taj problem, veliki gubici su već nastali usled prekida proizvodnje naftnih derivata u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu. Od sudbine NIS-a zavisi i sudbina ugovora o isporuci ruskog gasa posle 1. januara 2026. godine. Ukoliko ne bude postignut novi ugovor, pa čak i ako Rusi povećaju cenu, Srbija će se naći na mukama.

Predlog budžeta sadrži i druge procene, koje nemaju nikakve veze sa realnim stanjem. Na primer, predviđen je rast prihoda za 8,2 odsto. Ove godine je zabeležen pad od 5,1 odsto, a sve procene ukazuju da će sledeće biti još više problema u ekonomiji, pa taj rast od 8,2% ostaje samo na nivou mašte, tj. uobičajene vučićevske laži.

Kao i svake godine, Siniša Mali je ovaj budžet nazvao razvojnim. Kad se analiziraju sve stavke, očigledno je da on predstavlja samo šemu za pljačku javnih resursa. Uostalom, Vučiću nije ni bitno šta se nalazi u Zakonu o budžetu. On sa javnim novcem raspolaže kao svojim vlasništvom. Da stvar bude gora, Vučić je najavio mogućnost da u budžet prebaci „pet-šest milijardi evra iz deviznih rezervi“.

Ukoliko Srbija ne dobije kredite iz stranih banaka, Vučić će u EXPO uložiti novac iz rezervi. To pokazuje da je spreman i da državu gurne u bankrot, samo da bi mogao što više da zgrne kroz megalomanski projekat EXPO.

Zato, poslednji je trenutak da pobunjeni građani, predvođeni studentima, označe fajront Vučićeve vlasti. Ako se to uskoro ne desi, doći će do fajronta Srbije.