Moskva ostavlja sebi pravo da primeni nuklearno oružje u slučaju napada, između ostalog i ako protivnik, koristeći kovencionalno oružje, bude predstavljao kritičnu prednju za Rusiju i Belorusiju, izjavio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin na savetovanju nacionalnog Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju, na kojem je predložio da se unese niz pojašnjenja u vezi sa uslovima primene nuklearnog oružja od strane Rusije.

Piše: Igor Veremejev

„U obnovljenoj redakciji dokumenta (Osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja), predlaže se da se agresija protiv Rusije od strane bilo koje države koja nema nuklearno oružje, ali uz učešće ili podršku države koja ima nuklearno oružje, smatra njihovim zajedničkim napadom na Rusku Federaciju“, objavio je predsednik.

Šef države takođe je rekao da Rusija može da razmotri pitanje primene nuklearnog oružja čim dobije pouzdane podatke o masovnom lansiranju raketa i o tome da su dronovi prešli granicu. Osim toga, u nacrtu načela državne politike Rusije u oblasti nuklearnog odvraćanja proširena je kategorija zemalja i vojnih saveza, a takođe je dopunjena lista vojnih pretnji.  

Prema rečima predsednika, nuklearna trijada ostaje najvažnija garancija bezbednosti dražve i njenih građana. On je istakao da su tokom poslednjih godinu dana stručnjaci sproveli dubinsku analizu i procenili potrebu prilagođavanja pristupa mogućeg korišćenja nuklearnih snaga. Preciziranje osnova državne politike u oblasti nuklearnog odvaraćanja verifikovano je i srazmerno vojnim pretnjama i rizicima, zaključio je Putin.

Kao što je poznato, scenariji po kojima Rusija može da primeni nuklearno oružje, izloženi su u Vojnoj doktrini i „Osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja“. Shodno ovim dokumentima, to je moguće u slučaju agresije protiv zemlje ili njenih saveznika, bilo uz primenu oružja za masovno uništenje, bilo agresije uz primenu konvencionalnog oružja, kada se pod pretnjom nađe egzistencija same države.

Ova izjava ruskog predsednika, data u vezi s rastućom pretnjom agresije od strane Zapada, izazvala je u rusofobnim zemljama pravu pometnju. Ipak, čuju se i glasovi razuma koji govore da je ovo povezano sa objektivnim razlozima, nazivajući to upozorenjem.

„Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će nuklearna država koja podržava napad druge zemlje na Rusiju biti smatrana učesnikom agresije u skladu sa novom verzijom nuklearne doktrine Moskve„, objavila je vodeća američka agencija AP.

„Promena doktrine u kojoj su izloženi uslovi primene nuklearnog oružja usledila je nakon Putinovog upozorenja SAD i drugim NATO saveznicima o tome da će dozvola da Ukrajina koristi oružje dugog dometa, kojim ju je snabdeo Zapad, a za udare po ruskoj teritoriji, značiti da se Rusija i NATO nalaze u stanju rata“, istsiče se u izveštaju AP.

„Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno uputio novu nuklearnu pretnju Zapadu, ukazujući da će bilo kakav napad na Rusiju uz primenu konvencionalnog oružja, a koji je podržan od strane države koja poseduje nuklearno oružje, biti shvaćen kao zajednički napad„, u panici piše Vašington post.

„Dokument odražava dugogodišnju zabrinutost Moskve povodom vojnih planova SAD“, pišu kanadske novine Globe and Mail. „Nagomilavanje konvencionalnog naoružanja u blizini ruskih granica, raspoređivanje protivraketne odbrane i kosmičkog oružja nalaze se među potencijalnim pretnjama koje su naznačene u dokumentu. Rusko-američki odnosi nalaze se na najnižem nivou još od vremena hladnog rata, čemu su doprineli kriza u Ukrajini, optužbe na račun Rusije za mešanje u američke predsedničke izbore 2016. godine i druge razlike u mišljenjima“, primećuju ove novine.

„Ruski predsednik Putin je izjavio da će Rusija proučiti mogućnost primene nuklearnog oružja u slučaju „masovnog lansiranja aviona, raketa ili bespilotnih letelica na njenu teritoriju, dok istovremeno Kijev pokušava da ubedi Zapad da im odobri korišćenje raketa dugog dometa u svom konfliktu protiv Moskve„, sa zabrinutošću piše francuski Figaro, primećujući da „od kada je počeo konflikt u Ukrajini, u februaru 2022. godine, Vladimir Putin je više puta govorio o mogućnosti primene nuklearnog oružja“.

„Rusija ima nuklearni štit za odgovor na bilo kakvu agresiju„, ukazuju novine iz Saudijske Arabije Ashark al Awsat. „Doktrina nuklearnog odvraćanja koju je u Moskvi najavio predsednik RF Vladimir Putin, predstavlja odgovor na pokušaje administracije SAD da ostvare nadmoć nad Rusijom, između ostalog i u oblasti svemirskog naoružanja“, primećuju ove novine.

„Putin je uputio nuklearno upozorenje Zapadu zbog Ukrajine“, naslov je provladinih grčkih novina Katimerini. Ove novine dalje primećuju da će „nuklearna doktrina Rusije uključivati napade na nenuklearne države“. A kanadska televizija CTV primetila je da „podsećanje u ovom dokumentu na mogućnost nuklearne odmazde Rusije čak i u uslovima da bude napadnuta bez primene nuklearnog naoružanja, predstavlja upozoravajući signal za SAD“.

„Predloženo je da se agresija protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države, smatra kao njihov zajednički napad na RF“, prenosi vodeća ukrajinska agencija UNIAN, koja malim slovima piše RF i Rusija, ponižavajući tako same sebe, a ne Rusiju koja zbog toga neće postati ni manja, ni slabija.

„Šta to znači“, zabrinuto pita ukrajinski informativni portal Strana.ua, i sam daje odgovor: „Ako ove promene budu unete u dokument, to će Rusiji dati osnovu da primeni nuklearno oružje protiv Ukrajine, kao i protiv zapadnih zemalja koje podržavaju rat Ukrajine. Očigledno je da je ova izjava data, uzimajući u obzir razmatranje Zapada da skine zabranu na udare raketama dugog dometa po Rusiji. Ranije je Putin govorio da će dozvola za ovakve udare značiti stupanje NATO zemalja u rat protiv RF. Najavljujući promene u nuklearnoj doktrini, Putin kao da jasno stavlja do znanja da na udare raketama on može da primeni i nuklearno oružje“, zaključuje portal.

I u Rusiji pažljivo analiziraju izjavu predsednika. Kako je u intervjuu za Ruske novine izjavio vojni ekspert Aleksej Leonkov, ažuriranje nuklearne doktrine predstavlja odgovor na novu realnost. „Taj dokument“, kaže on, „odavno se priprema i on uzima u obzir novu realnost sa kojom se u poslednje vreme suočava naša zemlja. Naš presednik je istakao da se vojno-politička situcaija menja, da se pojavljuju novi izvori vojnih pretnji za Rusiju i njene saveznike i da zato doktrina mora biti prilagođena aktuelnoj stvarnosti. Uveren sam da će naše prilagođavanje na aktuelnu stvarnost izazvati divlje cviljenje na Zapadu, jer tako oštar preokret u našem sistemu bezbednosti oni apsolutno nisu očekivali„, istakao je ekspert.

Unošenje izmena u definiciju uslova primene nuklearnog oružja dizajnirano je tako da „ohladi one protivnike koji još nisu izgubili osećaj za samoodržanje“, izjavio je, komentarišući govor šefa države, zamenik šefa Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

„A za one tupoglave, ostaje rimska maksima: Caelo tonantem credidimus Jovem Regnare“, napisao je on na Telegram kanalu. Ova maksima, koja se pripisuje Horaciju, u prevodu glasi: „Poverovali smo da Jupiter vlada nebom kad smo čuli kako grmi“, i znači da snaga bilo koje strane može da se shvati tek pošto se upotrebi.

Medvedev je nabrojao tri glavne izmene obnovljene nuklearne doktrine. Pre svega, agresija protiv Rusije od strane države koja ne poseduje nuklearno oružje, uz podršku ili učešće zemalja sa nuklearnim oružjem, smatraće se zajedničkim napadom. „Svima je jasno o kojim zemljama je reč“, istakao je političar. Drugo, za Belorusiju se uvodi ekvivalentna nuklearna zaštita. Treće, osnov za primenu nuklearnog oružja u određenim uslovima može da bude masovan prelazak ruske granice neprijateljskih aviona, raketa, dronova i drugih vazdušnih vrsta oružja.

2.

Rusija je za deset godina postala prehrambena supersila

Sebe ćemo nahraniti, a viškove prodati

Predsednik je potpisao još jednu uredbu o produženju embarga na hranu do 2026. godine. Ovu vest su domaći poljoprivrednici dočekali kao olakšanje, jer u sledeće dve godine ponovo mogu da se osećaju kao gospodari na svom tržištu.

Piše: Jurij Aleksejev

Pritom, niko neće ograničavati pristupačan lizing za poljoprivrednu mehanizaciju, gorivo po prihvatljivim cenama, državnu kupovinu hrane i drugu državnu podršku. Istina, zajedno sa državnom podrškom moraju da se na sebe preuzmu određene obaveze: snabdeti zemlju svom potrebnom hranom po razumnim cenama, brinuti o seoskim radnicima i, ako je mogucìe, poboljšati život na selu.

Sa embargom na hranu, prvi put uvedenim pred deset godina, i počeo je preporod domaće poljoprivrede. Tokom ovog vremena, poljoprivredna industrija je iznenadila značajnim rastom proizvodnje i širokim uvođenjem naprednih tehnologija, što je omogućilo Rusiji da postane lider na svetskom poljoprivrednom tržištu u mnogim ključnim oblastima.

Zabranu na uvoz poljoprivrednih proizvoda predsednik je prvi put uveo 2014. godine, a ona se odnosila na zemlje koje su aktivno podržavale antiruske sankcije posle vraćanja Krima u sastav RF. U početku, pod zabranom su bili meso, kobasice, riba i morski plodovi, povrće, voće i mlečni proizvodi iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške. Godinu dana kasnije zabrana je proširena na proizvode iz Albanije, Crne Gore, Islanda, Lihtenštajna, zatim je red došao na Ukrajinu. U decembru 2020. godine, sa našeg tržišta proterani su dobavljači iz Velike Britanije. Ako bi pošiljke prehrambenih proizvoda iz ovih država nekako dospele na teritoriju naše zemlje, onda su inspektori po zakonu morali da ih unište.

Iz godine u godinu raslo je samopouzdanje da možemo živeti bez uvoza, ako nam Belorusi pomognu sa kondenzovanim mlekom, konzervisanim mesom, krompirom i mašću, a istočni susedi nam isporuče voće i paradajz. Kako je na kolegijumu Ministarstva poljoprivrede posvećenom desetogodišnjici ruske agroindustrije u uslovima sankcija izjavila ministarka poljoprivrede Oksana Lut, „trendovi poslednjih godina pokazuju kurs Rusije prema intenzivnom razvoju agrargnog sektora i jačanje pozicija kao garanta globalne prehrambene bezbednosti“.

Ukratko, danas ne samo da obezbeđujemo za sebe sve osnovne životne namirnice u širokom asortimanu, već imamo jedno od najkonkurentnijih, najfleksibilnijih i tehnološki najnaprednijih tržišta na svetu. Ministarka poljoprivrede RF je potvrdila da su „ruske kompanije sposobne da proizvode skoro sve što je potrebno i da se prilagode bilo kojim spoljnim uslovima“.

To je dobro pokazala situacija iz 2022. i 2023. godine, kada je iz zemlje otišao niz stranih brendova. Kao i 2014, ispražnjene niše brzo su zauzela domacìa preduzecìa i potrošači nisu osetili nikakve promene u meniju na koji su navikli. Tokom deset godina sankcionog pritiska (2014-2023), faktički rast poljoprivredne proizvodnje iznosio je 33,2%, a kada je reč o prehrambenim proizvodima: 42,9%. Značajno je povecìan obim proizvodnje žitarica, vocìa i povrcìa, stočnog i živinskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ribe i prehrambenih proizvoda.

Kada su na vrhu počeli da govore o pretnjama ruskoj prehrambenoj bezbednosti, preporod domaće poljoprivrede činio se kao daleki san. Uostalom, donedavno su se u zemlju uvozili čak i jogurt i votka. Do 2023. situacija se radikalno promenila, što potvrđuje i statistika. Danas je zemlja više nego dovoljno snabdevena neophodnom hranom, kako i pokazuju podaci: snabdevenost žitom je 185%, biljnim uljem 221%, ribom 153%, šećerom 103%, mesom 101%, mlekom i mlečnim proizvodima 85%. Iako se dve trećine naše zemlje nalazi u zoni rizičnoj za poljoprivredu, sami obezbeđujemo 80% povrća.

Prvi put od vremena SSSR-a država može da garantuje potrošnju biološki kompletnih proizvoda sa visokim nivoom kalorijskog sadržaja, a rezerve hrane se održavaju na 20% ukupne potrošnje. U Doktrinu prehrambene bezbednosti zemlje, koja je utvrđena u januaru 2020. godine, po prvi put je postavljen vrlo realan cilj – da se samodovoljnost u osnovnim proizvodima dovede na 90-100%, iako bi pre deset godina takvo obecìanje izgledalo kao nedostižan san. Tada smo uvozili hranu u vrednosti od 21 milijardu dolara, što je pokrivalo 48% ukupnog obima tržišta. Čak i po zvaničnim podacima (ne računajući „sivu zonu“), uvozili smo iz inostranstva 2,7 miliona tona mesa, generalno ne najboljeg kvaliteta. U nekoliko isporuka američke piletine veterinarska služba je registrovala prisustvo antibiotika koji je 200 puta (!) premašivao dozvoljene količine. Svake godine je odbijena svaka četvrta tona mesa iz uvoza, svaka deseta tona ribe i ribljih proizvoda i više od polovine uvezenog voća i bobičavog voća. Pritom, za prve dve postsovjetske decenije, potrošnja mesa po glavi stanovnika smanjena je za četrvtinu, mleka i mlečnih proizvoda za 38%. Iz poljoprivredne proizvodnje povučen je 41 milion hektara, a broj goveda je smanjen za 36 miliona grla.

Takav kolaps bilo je nemoguće zamisliti u sovjetsko vreme, iako su reforme Hruščova nanele mnogo štete selu koje je u prošlosti hranilo ne samo Rusiju nego i pola Evrope.

Sedamdesetih godina 20. veka naša zemlja je raspolagala ogromnim poljoprivrednim zemljištem, proizvodili smo 14 puta više traktora od SAD, naše fabrike su proizvodile milione tona đubriva. Ali bez obzira na sve to, kolhozi i sovhozi nisu mogli u potpunosti da nahrane narod. Ljudi su se iz sela masovno preseljavali u gradove, a SSSR je kupovao pšenicu od Amerike.

Kada su devedesetih reformatori doveli do bankrota državnu poljoprivredu, sa slikom uništenih salaša i njiva zaraslih u korov život u SSSR-u, sa polupraznim rafovima u prodavnicama, izgledao je prilično prosperitetno. Uništenu poljoprivredu nije bilo mogucìe oživeti ni početkom novog, 21. veka. Tek 2019, populacija goveda porasla je na rekordnih 18,6 miliona grla, što se nije dogodilo od početka tržišnih reformi. Poljoprivredni rast su vlasti predstavile kao veliko dostignucìe tržišnih reformatora, iako je, podsećamo, obnovljeni fond stoke bio upola manji nego na popisu iz 1917. godine, a više od tri puta manji nego u sovjetsko vreme (na poljima RSFSR 1981. godine paslo je više od 58,6 miliona grla stoke). Međutim, nažalost, još uvek ne možemo da se približimo rekordu iz 2019. godine, zbog prestanka isporuka mladih životinja iz inostranstva. Ali Ministarstvo poljoprivrede nema nameru da se zaustavi na dostignutom (mesto stranih visokomlečnih krava na farmama postepeno zauzimaju rase stoke koje uzgajaju naši uzgajivači).

Tada je problem sa hranom u Rusiji rešen uz pomoć biznisa. Domaći kapital nije pogrešio što se, krajem devedsetih, „kladio“ na hranu. Pomogli su i dolar koji je poskupljivao i radna snaga koja je postajala jeftinija. Zatim je smanjen uvoz i bilo je nekoliko rodnih godina. Novopečenim seoskim magnatima pšenica je donosila 400% (!) profita, mnogo više od proizvodnje nafte i gasa.

Mnogi bogtaši i vlasnici imovine najvećih preduzeća su posle donošenja novog Zakona o zemljištu i Zakona o prometu poljoprivrednog zemljišta, 2001-2002, počeli da kupuju njive zarasle u korov. Samo je Gasprom stekao teritorije veličine Tulske oblasti. Ruska agencija za obrazovanje (Rosobrazovanie), Ruske železnice i Federalna kazneno-popravna služba stekli su najvecìa poljoprivredna gazdinstva, o Ministarstvu poljoprivrede da ne govorimo.

Po strani nisu ostale ni regionalne vlasti: lider po broju agroholdinga postala je Belgorodska oblast. Samo udruženje Agrokompleks, koje se razmahalo po celoj zemlji, posedovalo je 200 hiljada hektara zemlje u Krasnodarskom kraju i 355 sopstvenih prodavnica i proizvelo je proizvode vredne milijarde rubalja.

Prednosti agroholdinga su očigledne: ova poljoprivredna udruženja imaju bolju mehanizaciju i automatizaciju, a samim tim i bolju produktivnost. Akcionari agroholdinga lakše će pronaći novac za kupovinu desetina jedinica nove tehnike, dok farmer mora da se zaduži da bi otplatio lizing za traktor ili kombajn. Veliki proizvođači će lakše od farmera dobiti kredit od banke, i neće morati da za podršku mole ministarstvo i regionalne vlasti. S druge strane, farmer (poljoprivrednik) mora dugo da obija pragove administracije da bi uverio zvaničnike u efikasnost svoje proizvodnje. Zahvaljujući velikim poljoprivrednim udruženjima, Rusija je prestigla SAD i Kanadu kada je reč o izvozu pšenice.

Preduzueća agroindustrijskog kompleksa mogu biti sigurna da necìe ostati u nevolji. I ove godine, kada je zbog kasnih mrazeva izgubljeno više od milion hektara useva, osiguravajuća društva su im bez odlaganja platila više od milijardu rubalja kompenzacije.

Savesnim proizvođačima nadoknađuju se troškovi izgradnje i modernizacije mlekarskih kompleksa, skladišta povrcìa i krompira. Ministarstvo poljoprivrede dalo je zeleno svetlo za jedinstvenu regionalnu subvenciju, kojom lokalne vlasti imaju pravo da samostalno raspolažu. Pokrenuto je preferencijalno kreditiranje po stopi ne većoj od 5%, a povecìana je bespovratna podrška poljoprivrednicima. Rusija je napravila iskorak u proizvodnji voća, bobičavog voća i orašastih proizvoda (povećanje od 85%). Proizvodnja ribljih fileta i drugih morskih proizvoda povecìana je za desetine odsto. Za četiri godine, ruska proizvodnja mesa i poluproizvoda od mesa povećana je gotovo za četvrtinu, počeli smo da proizvodimo piletinu i mlečne proizvode toliko da su se pojavili viškovi, tako da možemo da ih izvozimo bez štete za domaće kupce.

Posle raspada SSSR-a, koraci koje je preduzela ruska vlada još 2000-ih godina doveli su do održivog rasta ruske poljoprivredne industrije, piše turska informativna agencija Anadolija. Bez obzira na mali broj stanovnika i surove klimatske uslove, zemlja je ostvarila visoke rezultate, zauzevši važno mesto u svetskoj trgovini.

Visoke stope razvoja ruskog agroindustrijskog kompleksa potvrđuju i podaci platfmorne OOH Comtrade: Rusija je za vreme sankcija 2,7 puta povećala izvoz poljoprivrednih proizvoda. Prema mišljenju stručnjaka, ovakva povoljna dinamika razvoja omogucìicìe povecìanje proizvodnje prehrambenih proizvoda do 2030. godine za 25% i izvoza za 50%.

Bez obzira na nezakonite sankcije, Rusija snabdeva hranom više od 160 država. Ove godine ona je već izvezla 70 miliona tona proizvodnje agroindustrijskog kompleksa, što je za 8% više nego u istom periodu prošle godine. Moskva ostaje svetski lider u snabdevanju pšenicom, graškom, ječmom i drugim kulturama

Za deset godina embarga na uvoz hrane iz zemalja Zapada, Rusiji je pošlo za rukom da značajno poveća tempo razvoja svog agroindustrijskog kompleksa. Potražnja za sopstvenim proizvodima dovela je do rasta u mašinogradnji i proizvodnji specijalizovane opreme, biotehnologiji, selekciji i razvoju genetike, proizvodnji veterinarskih lekova, građevinarstvu. Povećanje broja radnih mesta i tražnja za kadrovima u ovoj industriji uticali su na razvoj agrarne nauke i obrazovanja.

Proboj je očigledan i, kako kažu, nesumnjiv. Sada predstoji rešavanje ne manje važnog cilja – oživljavanje opustošenih ruskih sela. Neki političari obično okrivljuju agroholdinge za to da nisu svi vlasnici spremni da ulažu novac u razvoj ruralnih područja, iako bi to mogli da priušte. Hladna računica sugeriše da je lakše i jeftinije uvesti radnu snagu iz gradova i naselja ili izgraditi privremene objekte za migrante nego uliti milijarde u socijalni sektor.

Da pobedi propadanje i zapuštenost duboke ruske provincije, mogla bi višestruko strukturisana ruralna privreda sa učešcìem farmera i pomocìnih seljačkih gazdinstava, čija blizina iritira velike vlasnike zemljišta.

Za budućnost sela „radi“ državni program „Integrisan razvoj seoskih teritorija“. Država, prvo, ima nameru da finansira izgradnju stanova za iznajmljivanje za specijaliste koji dolaze da rade u ruralnim područjima.

U avgustu ove godine vlada RF je utvrdila pravila za davanje državne podrške novim regionima za razvoj seoskih teritorija. Obećane su investicije za razvoj sela koje vrede milijarde.