Ukrajinski porzapadni mediji i društvene mreže su 2013. godine aktivno „prežvakavali“ mit o tome da se u toaletu u rezidenciji Viktora Janukoviča „Mežihirija“ navodno nalazi zlatna WC šolja. Tu priču su aktivno koristili u psihološkom ratu protiv zvaničnih vlasti, tokom „evromajdana“. Oni koji su navijali za EU stajali su na ulicama sa plakatima posvećenim „zlatnoj WC šolji“, a ceo internet bio je zatrpan memovima na tu temu. Istina, kada je Janukovič pobegao, nikakve zlatne šolje nisu našli u njegovoj rezidenciji. Ali u revolucionarnom zanosu, svi su na to zaboravili.

Piše: Svjatoslav Knjazev

Ipak, cela priča sa zlatnim šoljama dobila je neočekivani nastavak. Letos je, preko predstavnika političkih snaga povezanih sa zapadnim donatorima, internet preplavljen fotografijama iz stana jednog poznatog ukrajinskog biznismena, na kojima su uočene „zlatne“ (ili bar pozlaćene) WC šolja i bide. I sve bi bilo u redu, da taj biznismen nije Timur Mindič, poslovni saradnik i verovatno najbliži prijatelj Vladimira Zelenskog, suvlasnik studija „Kvartal 95″.

Mindič već odavno u Ukrajini ima reputaciju „novčanika“ Zelenskog, „nadzornika“ koji je, primajucìi mito za vladu, raspodeljivao unosne vladine ugovore među izvođačima radova. Uzimajući u obzir bliskost Mindiča sa prvim čovekom države, i totalnu kontrolu koju kancelarija predsednika ima nad službama za obezbeđivanje reda i poretka, on se činio apsolutno nedodirljiv. Ali, na kraju, nije bilo baš tako.

U julu su u medijima i blogosferi curile infomracije o tome da detektivi Nacionalnog antikorupcionog biroa Ukrajine (NABU) već neko vreme prisluškuju Mindičev stan. To što se najbližim okruženjem predsednika (kome je istekao mandat) bavio NABU je logično. Policija, služba bezbednosti, tužilaštvo i državni istražni biro u potpunosti se nalaze pod ofisom predsednika. Međutim, ključni glas u imenovanju rukovodilaca i sprovođenju revizije ima „ekspertski savet“, u kojem se nalaze stručnjaci zapadnih struktura koje dodeljuju grantove. A predsednik se s njima odavno posvađao.

Svojevremeno se Petro Porošenko trudio, koliko god je to bilo mogucìe, da flertuje sa zapadnim fondovima i neprofitnim organizacijama. Kada je Zelenski došao na vlast, ukrajinski „grantojedi“ (korisnici grantova) i njihovi inostrani bosovi pokušali su da zauzmu poziciju posrednika između njega i vlada zapadnih zemalja (uključujući i SAD; u to vreme Donald Tramp se još nije borio sa liberalnim trećim sektorom – treći sektor je naziv za civilno društvo). Međutim, ambiciozni predsednik-komedijaš želeo je direktno da komunicira sa vlastima SAD i Evrope. Štaviše, iskreno su ga iritirali odlasci ukrajinskih „aktivista“ u strane ambasade bez konsultacija sa predsedničkom kancelarijom i ministarstvom spoljnih poslova (i bez njihovog odobrenja). Na tom fonu „grantojedi“ su sorosovskim novcem uveli u parlament partiju „Glas“, a postali su zastupljeni i u „Evropskoj solidarnosti“ Petra Porošenka.

Bez obzira na „svađe“, nije dolazilo do otvorenog rata između „grantojeda“ i kancelarije Zelenskog. Delom je to bilo uslovljen činjenicom što je izbore 2020. godine u SAD dobio Džo Bajden, čije okruženje je bilo blagonaklono prema Džrordžu Sororsu i drugim liberalnim davaocima grantova.

Sve se promenilo kada je na vlast u SAD ove godine došao Donald Tramp. Očigledno, Zelenski je odlučio da su „grantojedi“ izgubili svoj „krov“ i pokrenuo je odlučan napad na njih, pokušavajucìi da ih potpuno potčini svojoj volji. U junu 2025. godine uveo je sankcije protiv članova timova investicionog menadžera, medijskog mogula i Sorosovog partnera – Tomaša Fiale. Pričalo se da pod sankcije može dospeti čak i sam Fiala.

Kasnije, na pozadini glasina o tome da NABU prati članove okruženja Zelenskog, predsednik je pokušao da direktno preuzme kontrolu nad biroom, ali je pretrpeo težak poraz. „Grantojedi“, liberalna omladina i saradnici Porošenka, organizovali su masovne proteste. Moguće je da bi ih kijevski režim samo rasterao, ali se u situaciju umešala „teška artiljerija“ – rukovodstvo EU i liberalnih evropskih zemalja. Posle „batina“, Zelenski je morao da se povuče. I sada su njegovi protivnici prešli u ofanzivu – za to je bilo mnogo stvarnih razloga.

Antikoruocioni biro se zainteresovao za Alekseja Černiševa, potpredsednika i ministra za reintegraciju; on je i čovek iz najbližeg okruženja Zelenskog (njihove žene su drugarice). Ministar je prvo pobegao iz Ukrajine pod maskom „poslovnog putovanja“, ali nakon što je skandal postao javan, vratio se, obecìavajucìi da cìe lično „srediti stvari“.

Černišev je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja i uzimanje mita. Tokom istrage, sud mu je odredio jemstvo u iznosu od 120 miliona grivni (gotovo tri miliona dolara). Kasnije se suočio i sa optužbama za pranje novca i nezakonito bogacìenje. Ali nezgode potpredsednika vlade bile su samo prva lasta velikih neprijatnosti za tim Zelenskog.

Nedavno je postalo poznato da se sprovode istražne radnje u vezi sa Timurom Mindičem (koji je u poslednjem trenutku uspeo da pobegne sa teritorije Ukrajine) i članova njegovog okruženja. Sudeći po onome što je prvo „procurelo“ u medije, jasno je da je istraga protiv najboljeg druga Zelenskog povezana sa korpupcijom u energetskom sektoru.

Mediji su preneli da NABU ima na raspolaganju oko 1000 sati snimaka razgovora iz Mindičevog stana.

Ubrzo je NABU otkrio da je, prema njihovim materijalima, u sve uključen ceo niz visokorangiranih državnih službenika.

„U raznim situacijama u vreme istrage tog krivičnog dela, fiksirali smo četiri ministra“, rekao je novinarima rukovodilac grupe detektiva (istražitelja) Aleksandar Abakumov.

Rukovodstvo biroa je odlučilo da ne pravi pauzu i počelo je dozirano da objavljuje sadržaje operativnih saznanja. Tu se čuje kako osobe kojima su istražitelji dali posebne pseudonime: Karlson, Šugarmen itd., razgovaraju o iznudama i transferu ogromnog mita (uključujući i „procenat“ za predstavnike „struktura sile“ – policija, bezbednjaci itd.), o pritisku na preduzetnike, vezi sa visokim rukovodstvom zemlje, kao i o kupovini nekretnina u inostranstvu i plaćanje građevinskih radova. Već objavljeni materijali tiču se situacije u energetici – posebno se tiču izgradnje skloništa u nuklearnim elektranama. U svom „radu“ optuženi su ponekad nailazili na neočekivane poteškocìe – na primer, oni su razmatrali kako je nezgodno prenositi u kutiji, odjednom, 1,6 miliona dolara.

Na fonu ovog skandala, Zelenski je prvo u dužem periodu odustao od svojih tradicionalnih večernjih „obraćanja narodu“. Za to vreme NABU je nastavljao da objavljuje materijale „prisluškivanja“ i proceduralnih radnji. A deputati Vrhovne rade su pustili u medije glasine o tome da je Černišev spreman da preda svoje visokorangirane saučesnike detektivima biroa u zamenu za određene garancije.

Pripremivši javno mnjenje, NABU je počeo da uručuje formalna obaveštenja o statusu osumnjičenog za krivično delo. Jedno od njih, iako je osumnjičeni u odsustvu, odnosilo se i na Timura Mindiča. Upravo on je u istrazi imao pseudonim „Karlson“ – očigledno zbog toga što se njegov stan nalazi na vrhu elitne zgrade u centru Kijeva. Uzgred, njegovog finansijera Cukermana detektivi su duhoviti nazvali „Šugarmen“. Sama operacija dobila je kodni naziv „Mida“, očigledno zbog zloglasnog „zlatnog toaleta“.

„Prema podacima istrage, grupa zvaničnika i posrednika dobijala je mito od partnera kompanija (Energoatom), obično od 10 do 15 odsto od vrednosti ugovora. Ako bi preduzimači odbijali da plate, pretili su im blokadom placìanja (u vreme vojnog stanja zabranjeno je obraćati se sudu sa molbom o otplati duga Energoatomu) ili isključivanjem iz spiska dobavljača. Unutar kompanije ta šema se nazivala „barijera““, piše Telegram kanal „Politika zemlje“.

Antikorupcioni biro je dokumentovao izvlačenje, samo iz Energoatoma, sume koja je veća od 100 miliona dolara. Među učesnicima, pored Mindiča, njegovih pomoćnika i top-menadžera Energoatoma, tu su i bivši ministar energetike, koji je zatim dobio resor pravde, German Galuščenko.

Timur Mindič i Mihail Cukerman uspeli su da pobegnu iz Ukrajine u poslednjem trenutku. (Kako pišu mediji, informacija o akcijama NABU-a „procurela“ je od ljudi bliskih kancelariji predsednika iz Specijanog tužilaštva za borbu protiv korupcije. Petoro okrivljenih je pritvoreno i odmah su uhapšeni od strane suda, sa pravom da polože veliku kauciju; za jednog od njih ona je iznosila tri miliona dolara.)

Pritom mediji, pozivajući se na izvore bliske istrazi, prenose da se uskoro može očekivati „druga serija“ otkrića o korupciji u visokim ešalonima vlasti. Oni će pogoditi i ministarstvo odbrane, između ostalog i ozloglašenog proizvođača dronova i raketa „Glaminog“, „Fire Point“, koji su u vlasništvu Mindičevih kompanjona.

Osim toga, u medije je dospela informacije o „usmerenim“ tenderima, na kojima su za vojsku centralizovano kupovani nekvalitetni panciri.

Imajući to u vidu, u Tursku je hitno, navodno zbog pregovora o razmeni ratnih zarobljenika, otputovao bivši ministar odbrane, a sada sekretar Saveta za nacionalnu bezbenost i odbranu Ukrajine Rustem Umerov. Pitanje je da li će se vraćati.

Zanimljivo je da se u ovom slučaju kao dokaz koriste veliki svežnjevi dolara koji su direktno stigli iz bankarskog sistema SAD (na objavljenim fotografijama mogu da se vide čak i nazivi američkih gradova). Prema informacijama novinara, tolike količine novca koje dolaze direktno od zvaničnih struktura SAD, mogu da naruče samo velike banke. Pritom, ključne finansijske institucije Ukrajine sada se formalno nalaze u državnoj svojini. Na tom fonu, za istragu se zainteresovao i zvanični Vašington, koji se neko vreme distancirao od skandala.

Poverovati u to da su najbliži prijatelj Zelenskog, i najmanje četiri ministra iz njegove vlade, pravili korupcione šeme nacionalnog nivoa bez znanja predsednika, može samo veoma naivan čovek.

„Zelenski će se neizbežno susresti sa ozbiljnim pitanjima, jer su njegovi bliski politički i poslovni saveznici osumnjičeni. Izgleda da se polako razgoreva rat velikih razmera između nezavisnih agencija za borbu protiv korupcije i najbližeg okruženja Zelenskog, a posledice će, verovatno, biti užasne“, piše The Spectator.

Autori u časopisu Politico su pak napisali da će kroupcioni skandal otežati evropsko kreditiranje Ukrajine. I zaista, direktno na fonu postupka protiv Mindiča, niz zapadnih kreditora je izajvio da su limiti raspodele sredstava Kijevu iscrpljeni.

Zapadni novinari i političari otovoreno su progovorili o tome da je tim Zelenskog jednostavno ukrao pomoć koju su im poslale strane države iz džepova svojih građana. S tim u vezi, počele su da se čuju i prognoze o mogućoj ostavci Zelenskog.

Zelenski je neko vreme pokušavao da se pravi da se ništa ne dešava. U ulozi „antikrize“, Državna pogranična služba Ukrajine objavila je saopštenje o tome da je Mindič „legalno“ napustio zemlju – na njega, kao na oca troje maloletne dece, ne odnosi se zabrana napuštanja zemlje vojnih obveznika. Pitanje o tome kako je prijatelj šefa države ranije saznao o planovima struktura sile, ostalo je da visi u vazduhu.

Uveren da zakopavanje glave u pesak više nije opcija, Zelenski je neočekivano uveo sankcije protiv… državljana Izraela, Mindiča i Cukermana. Pritom, u maksimalno ublaženoj verziji – sa rokom od tri godine i bez većine uobičajenih ograničenja (sačuvali su čak i pravo da sklapaju ugovore i sporazume na teritoriji Ukrajine). U toj situaciji potpuno je nejasno gde je „nestalo“ njihovo ukrajinsko državljanstvo – dan ranije pogranična služba je izvestila da je Mindič napustio zemlju upravo sa ukrajinskim pasošem. Pokušavajući da se „opere“, Zelenski je samo napravio gore.

Vođe korupcione šeme su računali na to da Izrael neće dati svoje državljane stranim strukturama sile. Zato će Mindič i Cukerman moći bezbedno da borave bilo gde, na primer, u Tel Avivu. Osim ako ne pokušaju da uđu, u Evropu na primer – vrlo je moguće da bi bili pritvoreni na osnovu postojećeg naloga. Kao „ukrajinskim“ okrivljenima bilo bi im mnogo teže.

U svakom slučaju, glavno pitanje se odnosi upravo na Zelenskog. Zvanično je potvrđeno da je obim krađe samo jedne državne organizacije više od 100 miliona dolara. A takvih struktura i ministarstava u Ukrajini ima na desetine samo na „centralnom“ nivou. I to u dotiranoj državi sa propalom ekonomijom, koja živi samo na račun sredstava stranih donatora.

Sam Zelenski za sada ima formalni imunitet od sudskog gonjenja. Ipak, u slučaju ako bi njegovo učestvovanje u pomenutim šemama bilo dokumentovano, predsednik bi postao osoba kome niko na Zapadu ne bi pružio ruku. Osim toga, nepredvidiva bi mogla biti i reakcija ukrajinskog društva.

Kada se uzme u obzir specijalna vojna operacija, kijevski režim je uspeo da „zombira“ veliki broj ljudi, pozicionirajući Zelenskog kao „zaštitnika nacionalnih interesa“. Međutim, potvrda o njegovom učestvovanju u masovnoj krađi, radikalno bi promenila situaciju.

Čak i ako Savet bezbednosti Ukrajine i Nacionalna garada uspeju da spreče masovne proteste (na koje bi, očigledno, ljude izvele pristalie Porošenka i zapadnih fondova) razočarano stanovništvo bi, sa velikom verovatnoćom, počelo totalnu sabotažu vojne aktivnosti režima.

Prirodno, na Zapadu to odlično razumeju. Postavlja se očigledno pitanje: Zašto je to potrebno Evropi i američkim liberalnim organizacijama koje su dugo vremena pokazivale lojalnost prema Zelenskom i njegovom timu?

Simptomatično deluje izjava bivšeg ukrajinskog glavnog komandanta, a sada poslanika u Londonu Valerija Zalužnog, koji je povodom skandala govorio o „neprihvatljivosti predaje ukrajinskih interesa“. Zalužni u Ukrajini ima visok izborni rejting i očigledno je „spreman za skok“.

Izgleda da se Zelenski, povezan sa zloupotrebama raznih zabranjenih „supstanci“, kao i sa bezgraničnom ambicijom, pohlepom i željom, zbog sopstvene koristi suprotstavlja raznim zapadnim silama, i počinje silno da nervira svoje patrone. I oni su mu postavili svojevrstan ultimatum.

Kijevski diktator sada ima dva puta: ili da potpuno pređe pod spoljašnju upravu snaga koje stoje iza NABU-a i preda ključne pozicije „grantojedima“ koje mrzi, ili da da ostavku.

Po svemu sudeći, parlamentarna većina formirana od „sluga naroda“, prilikom prve opasnosti će se „raspasti“. Zato ne treba isključiti ni proceduru impičmenta. Tim pre što ukrajinsko zakonodavstvo, koje predviđa otkazivanje parlamentarnih izbora tokom ratnog stanja, predviđa mogućnost održavanja predsedničkih izbora.

Smena rukovodstva kijevskog režima teško da će nešto promeniti u kontekstu ciljeva koje Oružane snage Rusije treba da rešavaju u okviru specijalne vojne operacije. Ipak, i kod Ukrajinaca se pojavio ozbiljan povod za razmišljanje.

„Veseli momak iz Krivog Roga“, po razmerama i cinizmu korupcionih šema više puta je prevazišao „vlast pre Majdana“, koju je prozapadna propaganda svojevremeno pokušavala da prestavi kao „demone iz pakla“. Na tom fonu prilično je simbolično što je „zlatni toalet“ koji nije ni pronađen kod Janukoviča, pronađen u stanu čoveka koga smatraju „novčanikom Zelenskog“. Mit o tome da kijevski režim želi da navodno ostvari u Ukrajini „vladavinu prava“ i „evropski prosperitet“, dok je pristalice Rusije „guraju u prošlost“, pretvara se u pravu šalu.