Dok u kartelu Aleksandra Vučića ratuju suprotstavljene frakcije u policiji i podzemlju, većina naprednjačkih politikanata, tajkuna i sličnih parazita priprema se za bekstvo. Aleksandar Šapić je najavio povlačenje iz politike čim mu istekne mandat gradonačelnika Beograda. Dubravka Đedović Handanović je obavestila Vučića da namerava da napusti ministarsku funkciju. Umesto u Hrvatsku, gde ima suvlasništvo u jednoj firmi, ili u Francusku, čije ima državljanstvo, Đedovićka traži sklonište u Grčkoj, pored nekoliko Vučićevih kumova, koji su se tamo već odomaćili. Jelena Trivan prodaje jedan od svojih stanova na Dedinju, za koji traži 990.000 evra. U oglasima za prodaju nekretnina ponuđeno je nekoliko stotina stanova u „Beogradu na vodi“. O perforaciji naprednjačkog sistema piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Svima je jasno, Aleksandar Vučić je gotov, odigrao je svoje. Kad god budu održani izbori i što god da preduzme kako bi ukrao glasove i montirao rezultate, nema mu spasa. Narodni ustanak, koji predvode studenti, već je oslobodio Srbiju od straha, a uskoro će i od ostalih mehanizama vladavine Vučićevog kartela.

Pametniji pripadnici organizovane kriminalne grupe Srpske napredne stranke još prošle godine su shvatili da je došao kraj njihove pljačkaške idile. Njihove gluplje kolege su do istog zaključka došli pre mesec dana. Prvo su, 21. maja, videli stravične snimke masakriranog tela Aleksandra Nešovića, zvanog Baja, zabetoniranog u buretu. Isti taj Baja bio je odani vojnik vrhovnog komandanta Vučića. Automobilom je nasrtao na studente, pretio im i vređao ih. A onda su ga njegovi ortaci izrešetali i zakopali na nekoj sremskoj livadi.

Bajina supruga Jelena godinama je organizovala naprednjačke kol-centre, iz kojih je vršen nezakonit pritisak na glasače. Kad joj je muž nestao, udovica nije imala koga da pozove u pomoć. Dva dana posle iskopavanja bureta, više od 300.000 građana se okupilo na Slaviji, da pokaže šta misle o Vučić, njegovim bajama iz raznih gangova, uključujući i policijski.

Pripadnici dvorske svite, novopečeni milioneri i milijarderi, ministri, poslanici i njima slični politikanti svih nivoa, lakalni šerifi, kriminalci u policijskim uniformama i u civilu, kao i njihovi saučesnici iz tužilaštva, sudova i medija, svi uvezani kao creva, shvatili su da je došlo do perforacije. Pucanje creva izazvalo je sepsu, koju kartel ne može da preživi.

Koliko je Vučićev sistem zaražen najbolje ilustruje primer Veselina Milića, bivšeg načelnika beogradske policije. Milić je desetak godina gradio status nedodirljivog šefa združenih policijskih i kriminalnih odreda.

Izvršavao je Vučićeve naloge, ali samo one koji nisu ugrožavali njegove interese. Zajedno sa Dijanom Hrkalović, tadašnjom gospodaricom Uprave kriminalističke policije, štitio je Veljka Belivuka. Istovremeno, po društvenim mrežama je širio Hrkalovićkine kompromitujuće seksi-snimke, pa i informacije o njenim vezama sa Darkom Elezom i drugima. U proleće 2018. godine, pod pritiskom svojih saradnika, nekoliko ministara i kumova čije supruge nisu odolele Milićevom šarmu, Vučić je pokušao da ga skloni iz vrha beogradske policije.

Kad je tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović potpisao rešenje o smeni, Milić mu je poslao fotografiju svog vitalnog organa, kojim je zabavljao mnoge nestašne naprednjakuše. Bolest je toliko metastazirala da njihovi muževi sad rade sve što mogu ne bi li pomogli Miliću da izbegne kaznu za saučesništvo u ubistvu Baje Nešovića. Moraju. Ne smeju ni da pomisle kakva bi bruka pukla kad bi Milić otvorio arhiv i obradovao korisnike Instagrama pikantnim snimcima. Ili, po njih još gore, dokazima njihovih korupcionaških afera.

Za razliku od njih, Marko Kričak svom snagom rovari protiv Milića, čiju smenu i hapšenje je shvatio kao odličnu priliku da proširi svoj uticaj u policiji. Vlasnik restorana „27“ i konobar, koji su uhapšeni zbog sumnje da su učestvovali u prikrivanju tragova zločina, na saslušanju u tužilaštvu su izjavili da ih je Kričak zlostavljao jer su tvrdili da Milić nije bio prisutan u trenutku kad je Saša Vuković, zvani Boske, pucao u Nešovića.

Ne bi bilo iznenađenje da je Kričak zaista tukao i mučio uhapšene. Ne bi mu bilo prvi put. Petar Panić, Vučićev kum, prošle godine je javno, na svom nalogu na Fejsbuku, objavio da je upravo Kričak ubio Dalibora Dragijevića, dok je u policijskoj stanici u Boru pokušavao da iznudi priznanje o saučesništvu u navodnom ubistvu devojčice Danke Ilić. Za zlostavljanje, Krička je optužilo i nekoliko studenata, koje je on hapsio i nezakonito saslušavao u nekim garažama i podrumima.

Kričak ima konkretan motiv da „tovari“ Miliću. Osim toga što želi da ga trajno eliminiše iz policije, pokušava da s njim u prošlost isprati i njemu odane saradnike.

Na Milićevo mesto šefa beogradske policije, kao vršilac dužnosti postavljen je njegov dojučerašnji zamenik Dejan Bojović. Međutim, Kričak namerava da na to mesto instalira Gorana Colića, svog ortaka iz vremena dok su radili u Bezbednosno informativnoj agenciji. Colićeva karijera je mnogo bogatija od Kričkove. Još dok je Kričak radio kao prodavac automobila u Poršeovom servisu, Colić je izvršavao najosetljivije zadatke. Pažnju javnosti je privukao 2014. godine, kad se predao Darko Šarić. Dok je izlazio iz aviona na surčinskom aerodromu, pored Šarića se nalazio Colić. Nešto kasnije, na istom aerodromu, Colić je iz aviona ispratio i Vojislava Šešelja, Vučićevog bivšeg političkog oca, a sadašnju starletu.

Vučić je kontrolu nad navijačima Partizana preuzeo 2016. godine, opet uz pomoć Colića. Kao predstavnik navijača, odnosno Saleta Mutavog i Velje Nevolje, Colić je postao član Upravnog odbora FK Partizan. U službi je avanzovao kad je Bratislav Gašić postavljen na mesto direktora BIA. Gašić ga je potom, kad je postavljen na mesto ministra, poveo sa sobom u MUP. Odlaskom Gašića iz MUP-a, Colić je bio prinuđen da se nakratko vrati u BIA, a krajem januara ove godine vraćen je u policiju, na funkciju načelnika Uprave za tehniku.

U već pomenutoj objavi na Fejsbuku, Petar Panić je naveo da ga je posetio Colić, da mu preti u ime Krička. To dovoljno govori o bliskosti njih dvojice. Zato i ne čudi što Kričak pokušava da Colića progura na mesto na kome se doskora nalazio Milić.

Ako bi to uspeo, Kričak bi preuzeo kontrolu nad skoro svim operativnim sektorima MUP-a Srbije. Njegov drugar Igor Žmirić, sa kojim je rukovodio Jedinicom za obezbeđenje objekata i određenih ličnosti, nedavno je postao štef Specijalne antiterorističke jedinice. Kričkovo mesto u JZO je preuzeo Ivan Ristić. Ova trojica diletanata – Kričak, Žmirić, Ristić – brutalnim nasiljem nad građanima osvojili su poverenje Vučića, ali i ogromnu imovinu.

Sa skromnim policijskim platama, naprasno su postali vlasnici nekretnina čija se vrednost kreće od 200.000 do 400.000 evra. U toj grupi se nalazi i major Nebojša Paunović, šef Sektora unutrašnje kontrole. Paunović je već dve godine ne izvršava nalog tužilaštva u Nišu, koje je od SUK-a tražilo snimke iz policijske stanice u Boru, da se vidi koji policajci su do smrti tukli Dragijevića. S druge strane, tužilaštvo u Beogradu ne reaguje na optužbe protiv Paunovića za učešće u nelegalnoj trgovini lekovima.

Krvavo policijsko klupko umrsio je Aleksandar Vučić. On vuče sve konce, podjaruje sukobe Milića i Kričkove grupe kako nijedna strana ne bi previše ojačala.

Pri vrhu kartela postoje i mnogi alavi paraziti, koji su pristali da obavljaju prljave poslove, ali ne i da učestvuju u smrtonosnim obračunima. Svaki od njih traži način da se što bezbednije distancira od Vučića. Skromne inteligencije, a i živaca, to je na najkonkretniji način najavio Aleksandar Šapić. Ljut na opozicione kritičare, ali i na stranačke kolege koje ga ignorišu, Šapić je obećao da će se povući iz politike čim mu se završi mandat na mestu gradonačelnika Beograda. To je dobra vest za Beograđane, a biće i za njega, ako uspe da u inostranstvu, u Italiji ili Španiji, dobije garancije da će biti zaštićen od krivičnog gonjenja.

U Šapićevom komšiluku u Trstu već se formirala kolonija naprednjačkih kriminogenih skorojevića, koji su tamo kupili stanove i kuće, pa samo čekaju zgodan trenutak za bekstvo. Još veća kolonija iste vrste štetočina nastala je u Atini.

Posle Vučićevih kumova Nebojše Stefanovića, Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, utočište u Grčkoj traži i aktuelna ministarka Dubravka Đedović Handanović. Iako nije uspela da obavi sav prljav posao zbog koga je dovedena, da sprovede proces privatizacije Elektroprivrede Srbije, Đedovićka je obavestila Vučića da se povlači iz politike.

Vođa kartela joj je odgovorio preko svojih bivših kolega iz Srpske radikalne stranke, koji su otvorili aferu oko njene firme u Hrvatskoj. Srpska ministarka, hrvatski glumac Goran Bogdan i bosanski arhitekta, koji je i član rok benda „Letu štuke“ Nedžad Mulaomerović suvlasnici su firme „Kulturistria“, koja je pre dve godine registrovana u Zagrebu.

Da su svi zaista uvezani kao creva pokazuje i to što je u sve uključena Jovana Stojiljković, supruga Gorana Bogdana, koja je unuka bivšeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića. Jovanin otac Vladimir, dok nije izvršio samoubistvo, nekoliko godina nakon što je to uradio i Vlajko, živeo je u „Ju biznis centru“, u istoj zgradi kao i Aleksandar Vučić.

Finansijski izveštaji pokazuju da „Kulturistria“ gotovo da i ne radi. Prošle godine je ostvarila prihod od samo 750 evra, a nema nijednog zaposlenog. Međutim, ima 22 hetara zemljišta u turističkim centrima Istre. S obzirom da je osnovana sa 2.654 evra, postoji osnovana sumnja da je u pitanju pranje novca. Pritom, Đedovićka nije ispunila zakonsku obavezu da suvlasništvo u toj firmi prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije. Umesto nje, to je medijima prijavio Vučić, kako bi joj pokazao da ne može tek tako da ode iz kartela.

Sa određenim zakašnjenjem, i ostali bogatiji naprednjački skorojevići rasprodaju imovinu u Beogradu. Slute da će im od luksuznih stanova i vila uskoro biti potrebniji novac na računu ili u kešu. Sa tim ili sličnim motivom, Jelena Trivan je oglasila prodaju jednog od svojih stanova na Dedinju.

Za četvorosobni stan na dve etaže u Ulici Aleksandra Stamboliskog, traži 6471 evro po svakom od 153 kvadrata, odnosno 990.000 evra. Na sajtu agencije, kojoj je Trivan poverila prodaju, navodi se: „Stan se nalazi u maloj zgradi koja pruža apsolutnu intimu i privatnost stanarima, idealno za porodično stanovanje. Stan se prostire na dve etaže,  prizemlje i prvi sprat, trostrano je orijentisan i svetao. Na prvoj etaži se nalaze predsoblje, prostran dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom, spavaća soba (koja po potrebi može da bude i radna), garderober, kupatilo i velika, lepa natkrivena terasa. Na drugoj etaži su hodnik i dve fantastične, velike master sobe sa ugradnim  garderoberima i kupatilima, od kojih jedna ima i sopstvenu terasu. Ispod stana su  dve komforne prostorije koje se mogu koristiti kao vešernica, vinski podrum, ostava i kotlarnica. Grejanje i topla voda su na priključeni na gas, tako da ima protočnu toplu vodu. Kompletno je renoviran 2024. godine.

Materijali korisćeni pri renoviranju su vrhunskog kvaliteta. Stan je opremljen kvalitetnim, ugradnim plakarima, garderoberima i ugradnom kuhinjom sa belom tehnikom. Sve prostorije su klimatizovane.“ U oglasnom videu je istaknuta i umetnička slika Jelene Trivan sa belom kacigom i crvenom petokrakom. S obzirom da je na toj slici mnogo lepša nego u prirodi, kad se pokrene istraga porekla imovine, ako bude bilo potrebe na poternici bi trebalo da se nađe neka njena normalna fotografija, da je građani prepoznaju po napućenim patskastim usnama.

Prodajom luksuznog stana, Trivanka se uklopila u opšti trend, koji je zahvatio naprednjačku kastu milionera. Prvog dana juna, na sajtu Halo oglasa u ponudi se nalazilo 559 stanova u „Beogradu na vodi“. Svake nedelje, taj broj se uveća za više od 50. Svesni da se bliži kraj vladavine kartela, njegovi pripadnici ne žele da im kapital bude zarobljen u nekretninama. Nadaju se da će im bekstvo biti olakšano sa milionima u džepu.

Iako su mu kognitivne sposobnosti u opadanju, usled preterane konzumacije alkohola i lekova, Aleksandar Vučić prepoznaje ove simptome perforacije zločinačkog sistema, kojim je godinama nanosio nesagledivu štetu Srbiji. Bez mogućnosti da spreči odliv saučesnika, Vučić može samo da cvili uz stihove Zabranjenog pušenja „Zbogom, žohari“. Nije mu za utehu, ali sledeća vlast imaće obavezu da te žohare privede pravdi, pa da ih okupi na jednom mestu, zajedno sa njihovim šefom, u Zabeli ili nekoj sličnoj ustanovi.