Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je na krivičnu odgovornost finansijera, milijardera Džordža Sorosa i njegovog sina, „zbog podržavanja nasilnih akcija“ u SAD.„Džordž Soros i njegov divni sin, levičar-radikal, treba da budu optuženi po RICO zakonu (zakon koji ima za cilj borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije) zbog podrške nasilnim protestima širom SAD“, rekao je predsednik Tramp. On je istakao da više ne smemo dozvoliti „ludacima“ da nastave da razbijaju Ameriku na delove, ne treba im dozvoliti da dišu i budu slobodni.

Piše: Vladimir Mališev

„Soros i njegova grupa psihopata prouzrokovali su ogromnu štetu našoj zemlji“, rekao je Tramp, pozivajući prijatelje milijardere sa Zapadne obale da budu oprezni, jer ih vlada SAD „gleda“. Pritom, Donald Tramp i njegov tim odavno su počeli da klevetaju Sorosa.

Sa obe strane Atlantika, raznolika mreža aktivista i političara desne orijentacije već nekoliko godina pokušava da predstavi Sorosa ne samo kao imućnog političkog protivnika, već i kao oličenje svega što ovi ljudi mrze, pisao je Njujork tajms. Pribegavajucìi loše prikrivenom antisemitizmu, oni su nacrtali izopačeni portret Sorosa, prikazujucìi ga kao neku vrstu kuratora „globalističkog“ pokreta, koji podriva uspostavljeni poredak, radikala leve orijentacije i čoveka koji pokušava da oslabi hrišćansko društvo belaca za račun migranata. Na Foks njuzu, u predizbornoj kampanji republikanaca i istraživanjima konzervativnih grupa za podršku, Sorosovo ime se pretvorilo u univerzalni simbol poludelog liberalizma.

Tramp ga, u svojim objavama na Tviteru (Iksu), naziva sponzorom svojih protivnika, koji organizuju proteste. A predsednička porodica i njegovi najbliži savetnici idu još dalje. Donald Tramp Mlađi je ove godine retvitovao tvrdnju komičarke Rozane Bar o tome da je Soros – nacista.

Predsednikov advokat Rudolf Đulijani retvitovao je komentar o tome da je Soros „antihrist, te da je njegove račune i imovinu potrebno zamrznuti“.

U takvim komentarima Njujork tajmsa, štampanog organa demokrata, koji protiv Trampa vode žestok informativni rat, postoji jasno negodovanje zbog „progona“ ostarelog milijardera. Međutim, ove novine čak i ne pokušavaju da konkretno opovrgnu optužbe iznete protiv Sorosa, finansijskog špekulanta čije ime je još od ranije postalo toliko odvratno i koji ceo život pokušava da se igra velike politike. Jasno je da je danas on samo oronuli starac koji je upravljanje svojom finansijskom imperijom i informativnim resursima predao svom sinu. Ali i njegov potomak je, očigledno, krenuo očevim stopama, što je izazvalo toliku mržnju od strane Trampa.

Podsetimo ko je Džordž Soros, čije ime je poslednjih godina postalo sinonim za rusofoba. Njegovo pravo prezime je Švarc. Rodio se u Budimpešti, u jevrejskoj porodici, kako piše u njegovim biografijama – srednje klase. Njegovi roditelji su 1936. promenili prezime u mađarsku varijantu Šoroš, otuda kasnije i Soros. Sorosov otac je 1914. kao dobrovoljac otišao na front, bio je uhvaćen i poslat u Sibir, gde je proveo tri godine, a nakon okončanja Građanskog rata pobegao je u rodnu Budimpeštu. Mladi Soros u školi nije bio naročiti đak, imao je oštar i dominantan karakter, često je bio grub prema starijima. Još u detinjstvu budući milijarder je voleo da igra „Kapital“, mađarsku varijantu američke igre „Monopol“. To je ono što je stalno radio od svoje sedme godine, skoro uvek pobeđujucìi svoje vršnjake.

Soros se 1947. seli u Englesku. U početku je radio kao konobar u restoranu u Mejferu, delu Londona gde su oduvek živeli aristokrate i filmske zvezde. Ponekad je, zbog toga što je bio gladan, jeo ostatke hrane koji su ostajali iza posetilaca. Radio je i kao moler, a kasnije se često hvalio prijateljima kako je dobro ovladao tim zanatom. Maštajući da se obogati, Soros je 1949. upisao Londonsku ekonomsku školu. Nakon što je diplomirao, zaposlio se, prvo u fabrici galanterije, a potom kao trgovački putnik, ali nije odustajao od traženja posla u banci, da bi bio „bliže novcu“.

Na poziv oca jednog svog londonskog druga, koji je imao malu brokersku firmu na Volstritu, Soros 1956. godine stiže u Njujork. Njegova američka karijera počela je spekulacijama: hartije od vrednosti su kupovane u jednoj zemlji, a prodavane u drugoj. Stvari su se dobro razvijale i 1969. on je već postao rukovodilac i suvlasnik fonda „Dabl igl“, koji je kasnije prerastao u fond „Kvantum“, koji se bavio spekulativnim operacijama sa hartijama od vrednosti. Tu je nastao „zvezdani trenutak“ za emigranta iz Mađarske: 16. septembra 1992. godine on je srušio kurs britanske valute i zaradio, prema različitim ocenama, od 1 do 1,5 milijarde dolara. Uzgred: kako podsećaju eksperti, pad funte uticao je na devalvaciju valuta drugih evropskih zemalja. Sada se imovina Džordža Sorosa procenjuje na oko 23 milijarde dolara. Ali o njemu se najviše govori kao o finansijskom spekulatnu, „čoveku koji je razorio Banku Engleske“. Od njegovog imena je stvoren i termin „sorosi“, za krupne špekulatne koji izazivaju valutne krize radi „profita i zadovoljstva“.

Najvažnija, kako kažu njegovi biografi, bila je „veština“ da uđe u zatvoreni klub, koji je činila vrhuška međunarodne finansijske zajednice. Većina članova ovog kluba su politički i ekonomski rukovodioci najbogatijih država: premijeri, ministri finansija, direktori centralnih banaka. Prema približnim procenama, njih nema više od 2000 u celom svetu. Poverljive informacije, dobijene u tim krugovima, dostupne samo malom broju ljudi, Soros je koristio za svoje finansijske afere.

Borba protiv SSSR-a, a zatim i Rusije, odavno je postala opsesija Džordža Sorosa. On je 1988, još u vreme Sovjetskog Saveza, organizovao fond „Kulturna inicijativa“, prema zvaničnim podacima, za podršku nauci, kulturi i obrazovanju. Kasnije je ta organizacija bila zatvorena, kako se ispostavilo zbog toga što je novac korišćen „za lične ciljeve određenih lica“.

Prema podacima novinara, izgleda da je navodno u dobrotvorne svrhe u Rusiji potrošio više od milijardu dolara. Zašto? Iz kog razloga? Pod vidom „ulaganja u nauku“, Soros je izneo iz zemlje najvrednija naučna dostignuća na koja se još u Sovjetskom Savezu trošio ogroman novac, aktivno je učestvovao u „odlivu mozgova“ iz Rusije.

Ali njegov glavni cilj bio je preformatiranje pogleda naših sugrađana, pre svega mladih. Soros je organizovao izdavanje novih udžbenika, namećući za Zapad korisne koncepte istorije i razvoja društva. Kako je utvrdio Komitet Državne dume RF za bezbednost, u sorosovske „dobrotvorne i humanitarne“ projekte uključena su i značajna finansijska sredstva američkih specijalnih službi. A analiza humanitarnih projekata, preduzetničke aktivnosti i političko-propagandnih akcija Dž. Sorosa u Rusiji, kako je naveo ovaj Komitet, govori o „njihovom destruktivnom usmerenju i rusofobskom raspoloženju“. Razmere njegove podrivačke delatnosti predstavljaju pretnju za našu nacionalnu bezbednost“.

Džordž Soros je otvoreno izjavljivao da je njegov cilj promena svetskog poretka. „Bogatstvo mi je dalo mogućnost da radim ono što mi se čini važnim, da ostvarim svoje snove o boljem svetu“, govorio je. „Pre ili kasnije, narodi i vlade koje su oni izabrali moraju preuzeti na sebe odgovornost za stvaranje „Otvorenog društva“, ne samo u Rusiji, nego i u celom svetu. Kada nastupi to vreme, biće razumljivi moji motivi, i niko neće pitati zašto sam davao pomoć.“

Šta je imao u vidu ovaj berzanski špekulant kada je govorio o „otvorenom društvu“? Pa, recimo, mogućnost mešanja u unutrašnje poslove suverenih država. Džordž Soros igrao je ne tako malu ulogu u padu komunističkih režima Istočne Evrope, tokom „plišanih“ revolucija 1989. godine.

Jedna od njegovih glavnih operacija bilo je skidanje s vlasti Eduarda Ševardnadzea i dovođenje na vlast Mihaila Sakašvilija, koji je diplomirao na Kolumbija univerzitetu i bio stipendistra „Sorosovog instituta za otvoreno društvo“. Od 1994. do 2004. godine, u okviru različitih projekata „mecenata“, za svrgavanje Ševardnadzea s vlasti, bilo je odvojeno najmanje 40 miliona dolara.

Upravo je Džordž Soros učestvovao u finansiranju kijevskih „majdana“, a početkom januara 2015. godine pozvao je da se Ukrajini pruži hitna finansijska pomoć od 20 milijardi evra za podršku „zaraćenoj strani“. On je izjavio i da je „napad Rusije na Ukrajinu direktan napad na EU i njene principe“. „Probudi se Evropo“, pozivao je Soros. „Rukavica koju baca Rusija ugrožava samo njeno (evropsko) postojanje. Ni evropski lideri, ni građani evropskih zemalja ne razumeju u potpunosti ovu pretnju i ne znaju kako da joj se suprotstave.“ Nije slučajno što je Petro Porošenko u znak zahvalnosti nagradio Sorosa „Ordenom slobode“.

U Rusiji je Sorosov Institut za otvoreno društvo počeo sa radom još 1995. godine: tada su se realizovali projekti iz oblasti kulture i umetnosti, obrazovanja, zdravstvene zaštite, nauke i ljudskih prava. Među onima koji su dobili grantove fonda bili su nastavnici, novinari, studenti,  naučnici, umetnici, pravnici, biznismeni. Krajem 2003. godine, Soros je, navodno, zvanično prestao da se bavi „dobrotvornim radom“ u Rusiji. Već 2004. godine „Otvoreno društvo“ je prestalo da daje grantove. Ali strukture formirane uz pomoć Sorosovog fonda radile su donedavno, bez njegovog vidljivog učešća. U te projekte spadaju Moskovska visoka škola društvenih i ekonomskih nauka, fond kulture i umetnosti Institut „Pro Arte“, nekomercijalni fond za podršku izdavanja knjiga, obrazovanja i novih informacionih tehnologija „Puškinova biblioteka“. U novembru 2015. godine Fond za otvoreno društvo unet je u spisak „nepoželjnih“ nevladinih organizacija, što je onemogućilo njegov dalji radi u Rusiji.

Ali nedavno se dogodilo nešto neverovatno. Taj pomahnitali neprijatelj Rusije i besni rusofob, u intervjuu za britanski Fajnenšel tajms je neočekivano izjavio da se EU nalazi na ivici raspada, a da nasuprot tome Rusija predstavlja „zemlju koja doživljava preporod zasnovan na nacionalnom jedinstvu“.

U prevodu sa „sorosovskog“ žargona, moglo bi se reći da je Soros u suštini zažalio zbog preporoda Rusije zahvaljujući patriotizmu i da ga to plaši.

A ako uzmemo u obzir njegove prethodne prognoze o našoj zemlji, prema kojima ona samo što se nije raspala (on je čak naveo i tačan datum raspada – 2017. godinu), lako može da se primeti razlog za paniku: umesto da bankrotira, ispostavilo se da je naša zemlja potpuno stabilna, a da sama činjenica njenog postojanja služi kao primer koliko se efikasno mogu braniti svoji nacionalni interesi, bez obzira na sve pokušaje Zapada i samog Sorosa.

Ali da li je Sorosovo priznanje o tome da nije uspeo da rasturi Rusiju – senzacionalno, da li to svedoči o njegovoj potpunoj kapitulaciji? Teško. Kao što su svojevremeno govorili u sovjetskom Agitpropu (i potpuno pošteno), ne možete da operete crnog psa da bude beo. Oštra promena u retorici finansijskog špekulanta, iskusnog i osetljivog na promene na međunarodnoj sceni, govori o tome da on shvata da strategiju, ako se pokazala neefikasnom, treba menjati. Velike face atlantskog globalizma shvataju da Rusiju i Kinu, dosadašnjim metodama, nisu uspeli da zaustave. Zato će se napadi na nas nastaviti, ali verovatno na drugačiji, još sofisticiraniji i podmukliji način, i Soros za to neće žaliti milijarde.

Što se tiče trenutnog Trampovog napada na Sorosa i pretnji da će ostarelog magnata pozvati na krivičnu odgovornost, to su, što bi se reklo, njihovi „čisto američki obračuni“.

Soros i njegovi saučesnici na izborima su agitovali za demokrate, a Tramp takvima nikad ne prašta. Šta da se kaže? Da Nemezis (boginja odmazde i kažnjavanja po zasluzi) u svakom slučaju dolazi. I uvek dolazi sa one strane sa koje je niste očekivali.