U Kazanju je završen samit BRIKS-a, koji je održan pod sloganom „Jačanje multilateralnosti za pravedniji globalni razvoj i bezbednost“. Kako je istakao kineski predsednik Si Đinping, „dolaze promene kojih nije bilo100 godina. I mi zajedno pokrećemo te promene“.

Piše: Maksim Stoletov

Podsećamo da u zemljama članicama BRIKS-a živi 45% svetskog stanovništva. Do ove godine, u ovom udruženju bili su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Od 1. januara 2024. ovoj grupi su se pridružili Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija koja za sada ne učestvuje u svim aktivnostima BRIKS-a. Istovremeno, ministarka za međunarodne odnose i saradnju Južnoafričke Republike Naledi Pandor je saopštila da su još 34 zemlje zvanično izrazile zainteresovanost za pristupanju BRIKS-u, a više od 20 njih podnelo je zahtev za članstvo.

Važno je istaći da su trenutno u BRIKS-u dve zemlje članice Saveta bezbednosti UN – RF i Kina, tri nuklearne države – RF, Kina i Indija, četiri zemlje koje se nalaze među najvećim svetskim ekonomijama – RF, Kina, Indija i Brazil. A ako se pogleda sastav članova kluba u okviru formata „BRIKS plus“, koji omogucìava uključivanje drugih zemalja u rad udruženja, onda postaje očigledno da broj jakih ekonomija može da bude i znatno veći.

Na primer, ekonomija Indonezije, koja razmatra mogućnost članstva u BRIKS-u. „Zajedno s kolegama razrađujemo kategoriju zemlje-partneri BRIKS-a„, rekao je Vladimir Putin. Da bi zemlje u razvoju mogle, naravno ako žele, efikasno i bezbolno za sve da se pridruže naporima BRIKS-a za stvaranje novog, mnogo pravednijeg svetskog poretka.

Na samit su došle delegacije iz 35 zemalja, od kojih su 22 bile na najvišem nivou. Događaju su prisustvovale i međunarodne organizacije, uključujući UN, na čelu sa generalnim sekretarom Antoniom Guterešom.

On nije bio u Rusiji više od dve godine. U aprilu 2022. Gutereš se sreo sa Putinom, da bi razmotrili perspektive za rešavanje rusko-ukrajinskog konflikta mirnim putem. Kao što je poznato, UN nije uspeo u svojoj mirovnoj misiji. Predstavnik generalnog sekretara UN Farhan Hak, govoreći o sadašnjoj poseti Gutereša Rusiji, nije je dovodio u vezu s bilo kakvim sporazumom. On je podsetio da je Gutereš posetio i prošlogodišnji samit BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici, jer je „standardna praksa da se učestvuje na zasedanjima organizacija kao što su G7 i G20, u koje ulazi mnogo važnih država“.

Ipak, danas upravo samit BRIKS-a pokazuje da svet postaje multipolaran, da više nema jednog pola i jedne tačke, jedne grupe država koje određuju život, tok i trendove za ceo ostali svet. Postoji alternativa. A najvažnije je to da ima veoma mnogo država koje žele da koriste ovu alternativu.

Politikolog, ekspert Instituta zemalja ZND Ivan Skorikov je u govoru s „Prvim Rusom“ primetio da se samit BRIKS-a održava u veoma važnom trenutku – ne samo uoči izbora u SAD, već i na fonu otkazivanja sastanka predstavnika NATO-a u Ramštajnu, kao i neadekvatne izjave Zelenskog o tzv. planu pobede (realno – to je plan eskalacije rata protiv Rusije). Ali glavni značaj samita u Kazanju, po mišljenju Skorikova, jeste to što je Rusija konačno probila izolaciju u koju je Zapad pokušao da je stavi.

Generalno, pojava fenomena BRIKS izazvala su dva faktora. Prvo, unipolarni svet na čelu sa SAD i njegovim satelitima dokazao je svoju neefikasnost. Takav svet pokazao se kao nepravedan, neravnopravan i, štaviše, nebezbedan za sve zemlje, jer je bio zasnovan na diktatu SAD i njegovih satelita, koji su za međunarodnu zajednicu ustanovili nekakav „poredak, zasnovan na pravilima“.

Ruski predsednik Putin je još 2007. godine rekao da je samoproglašena dominacija SAD dovela do toga da se „niko ne oseća bezbedno“ i istakao da Rusija smatra ekspanziju NATO-a na istok kao pretnju. Na Zapadu nisu slušali ovo strateško upozorenje. 

Drugo, decenijama nakon završteka hladnog rata, u svetu su nastale nepovratne promene. Azijsko-pacifički region počeo je da igra značajniju ulogu u svetskom finansijskom i ekonomskom sistemu. Azijske i afričke zemlje počele su da rastu i danas neke od njih pokazuju veoma ubedljive ekonomske i demografske pokazatelje. Pojavio se istorijski fenomen – Globalni jug.

SAD i ceo korporativni Zapad zajedno s njim našli su se u situaciji kada njihove ambicije i sredstva više ne odgovaraju trendovima koji formiraju novi svetski poredak, a koji podrazumevaju da nema agresivnih ratova, sankcija, informatičkih napada, totalne laži, nejednakosti dohodaka, neuvažavanja životne sredine i sličnih posledica globalnog diktata, pre svega Vašingtona.

Poznati analitičar Tomas Fazi je u publikaciji britanskog izdanja UnHerd rekao da smo „danas svedoci značajnih globalnih promena“ koje su posebno oličene u kazanjskom samitu BRIKS-a, gde je „domaćin Vladimir Putin, navodno svetski izopštenik“.

„BRIKS ima značajnu ekonomsku i demografsku težinu, on je koncentrisao u svojim rukama potencijal za restrukturiranje globalnog sistema upravljanja, posebno ako uspe da formira alternativnu globalnu finansijsku arhitekturu„, tvrdi Fazi.

U zaključku člnaka on ističe da je u sadašnjem trenutku „u pitanju ništa manje nego kraj petovekovne svetske dominacije Zapada“, zato se „trenutni globalni sukobi sve češće predstavljaju kao konfrontacije civilizacijskih razmera“. Ali na ovaj ili onaj način, „Rusija, Iran i Kina su se okupili u Kazanju da bi proglasili svoj novi svetski poredak“. A poznati novinar iz SAD Klejton Moris, u materijalu koji je bio postavljen na Telegram kanalu PUL N3, istakao je sledeće: „Između NATO-a i zemalja BRIKS-a rasplamsava se titanska borba. Vreme održavanja samita je posebno izabrano – pred predsedničke izbore u SAD. To je jasan signal Putina i Kine da američkoj dominaciji dolazi kraj.“ Amerikanac je ubeđen da je samit u Kazanju „ekvivalent Bretonvudske konferencije posle Drugog svetskog rata, koja je američkom dolaru dala status rezervne svetske valute. Ovaj samit BRIKS-a označava smrt Bretonvuskog sistema.“

Kako je svojevremeno rekao jedan od velikih francuskih pisaca, Marsel Prust, „često, kao rezultat uspona drugačijeg poretka i iz dubljih izvora, mrtvi hvataju žive“. U pravednost ovog istorijsko-filozofskog zaključka svakodnevno se uveravamo.

Sasvim je prirodno da je šef Nove razvojne banke BRIKS-a Dilma Rusef, finansijski faktor pripisala razlozima nestabilnosti. „Složenu geopolitičku situaciju komplikuje činjenica da se dolar koristi kao oružje za promenu uslova života stanovništva, što takođe utiče na međunarodni sistem, na poverenje i njen integritet„, rekla je Rusefova. „Zaista vidimo da je to tako“, složio se s njom Putin. „U stvari, mislim da je to velika greška onih koji tako rade.“ On je takođe podsetio da Rusija ne odustaje od dolara, ali je prinuđena da traži alternativu. Zato što je igra po pravilima koja su spolja nametnuta opterećena rizicima.

Malo pre samita, brazilski predsednik Lula da Silva je podsetio da Nova razvojna banka BRIKS-a ove godine obeležava desetogodišnjicu. Ova finansijska institucija razmatra više od 100 projekata vrednosti 100 milijardi dolara. Po Da Silvinom mišljenju, banka je i stvorena „u zamenu za banke koje nisu ispunjavale svoje namere„.

 Brazilski lider je primetio da se ne radi „o zameni naše unutrašnje valute. Ali kada govorimo o multipolarnom svetu, moramo da stvorimo finansijski sistem, moramo ozbiljno da razmatramo tu temu„. (Novu razvojnu banku – NBR – formirali su Rusija, Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika 2014. godine. Njen cilj je finansiranje infrastrukturnih projekata i projekata održivog razvoja u zemljama BRIKS-a i zemljama u razvoju. Sedište ove banke je u Šangaju. Na čelu ove međunarodne finansijske organizacije je bivša predsednica Brazila Dilma Rusef.)

Zemlje BRIKS-a pristupile su stvaranju platnog sistema, alternativi SWIFT sistemu, što je zahtevalo više milijardi dolara vredno tržište roba i usluga pod sankcijama, koje zaobilazi plaćanja u dolarima i evrima, sa prometom od stotine milijardi dolara i jednokratnim isplatama vrednim desetine miliona dolara. Ta nova realnost traži alternativni finansijski svetski poredak. Za sada se zemlje zadovoljavaju barter poslovima, međusobnim obračunima u nacionalnim valutama, trgovinom u juanima.

Stvaranje novog platnog sistema bila je glavna tačka dnevnog reda u Kazanju. Ideja transgraničnog sistema plaćanja BRIKS Bridge pripada ruskom Ministarstvu finansija. Pomoću tog sistema zemlje BRIKS-a bi mogle da uvedu plaćanja u nacionalnim valutama, zaobilazeći korespodentne banke u SAD.

Ministar finansija RF Anton Siluanov potvrdio je formiranje analoga SWIFT-u u okviru BRIKS-a. U svetu postoji uspešno iskustvo sa takvim sistemom. Centralna banka Kine, koristeći digitalni juan, organizovala je 2019. godine zajedno sa centralnim bankama Hongkonga, Tajlanda i UAE sistem Mbridge, koji radi neverovatno uspešno, jer se uplate obrađuju trenutno i bez provizija, zaobilazecìi verifikaciju i odobrenje trecìih strana. Povećanje obračuna u nacionalnim valutama omogućava da se poveća finansijska nezavisnost zemalja BRIKS-a, smanje geopolitički rizici i troškovi servisiranja duga, kao i da se ekonomski razvoj oslobodi politike. To je izjavio Vladimir Putin tokom susreta sa Dilmom Rusef, šeficom Nove razvojne banke.

Prema Putinovim rečima, svetska ekonomija doživljava promene, a centar poslovne aktivnosti se pomera ka zemljama Globalnog juga i istoka, uključujući BRIKS. Ali to ne znači da ove ekonomije više nemaju nikakvih izazova. „Širi se praksa jednostranih sankcija, protekcionizma i nelojalne konkurencije.

Direktan rezultat toga je fragmentacija međunarodne trgovine, tržišta direktnih stranih investicija, posebno u zemljama u razvoju“, rekao je ruski predsednik. S tim u vezi, Putin je predložio da se formira nova investiciona platforma BRIKS-a, koja bi mogla da podržava ekonomije zemalja u razvoju. Ipak, za sada nema nikakvih konkretnih praktičnih rešenja.

Sa svoje strane, predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa je rekao da zemlje BRIKS-a igraju važnu ulogu u formiranju novog multipolarnog svetskog poretka. On je istakao potrebu korišćenja ove organizacije za promovisanje promena i obezbeđivanje bezbednosti. Po njegovim rečima, Savet bezbednosti UN ne može da se izbori sa održavanjem mira, o čemu svedoče „mnogobrojni konflikti“. (To je rekao u prisustvu generalnog sekretara UN Gutereša.)

Pritom, učesnici BRIKS-a su potvrdili svoju privrženost mirnom regulisanju sporova pomoću diplomatije i dijaloga, posebno na Bliskom istoku, u Africi i Ukrajini, kojoj je bila povećena samo jedna tačka završne rezolucije, bez oštrih formulacija, što još jednom potvrđuje da BRIKS nije usmeren na konfrontaciju ni sa kim.

Zajedno s tim, neki ruski i zapadni eksperti nazivaju BRIKS gotovo antizapadnim blokom zemalja u razvoju čiji je cilj da erodiraju Pax Americana. Vladimir Putin je dao definiciju koju je, po njegovim rečima, upotrebio indijski kolega Narendra Modi. „On je rekao da BRIKS nije antizapadni blok, već jednostavno „nije zapadni“. To je veoma važno, u tome i jeste najveći smisao, to jest BRIKS se nikome ne suprotstavlja“, objasnio je ruski predsednik. BRIKS je, kako je rekao Putin, „ravnopravna osnova u kojoj članice vode računa o međusobnim interesima“, čega nema u NATO.

BRIKS nije blok ili savez, kao npr. EU, to je pre „klub zasnovan na istim interesovanjima„. Organizacija nema ustav, jedinstvenu valutu, zajednički budžet, sekretarijat ili druge nadnacionalne strukture. Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova RF, govoreći uoči samita u Kazanju o nedostacima formata, ukazao je na to da se interesi zemalja članica ne poklapaju uvek i zato se na usaglašavanje odluka troši mnogo vremena i snaga.

Istina, već u deklaraciji  iz Johanesbruga iz 2023. godine, članice BRIKS-a ističu „važnost podsticanja upotrebe nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijskim operacijama između zemalja BRIKS-a, kao i njihovih trgovinskih partnera„. Rjabkov je nedavno rekao da je u trgovinskim opeacijama Rusije sa zemljama BRIKS-a udeo nacionalnih valuta dostigao 65%. Zemlje BRIKS-a zaista žele da smanje svoju zavisnost od dolara, ne toliko zbog širenja korišćenja lokalnih valuta, koliko zbog stvaranja zajedničke valute, primećuju ekonomisti Banke Francuske. Jedna od varijanti je internacionalizacija kineskog juana, koji u perspektivi može da postane nova rezervna valuta za prekogranične operacije. Jedinstvena nova valuta BRIKS-a za sada je „utopija“, priznao je 2023. viši bankar VEB RF (državne korporacije za razvoj) Sergej Storčak.

Prema Putinovim rečima, multipolarni model svetske ekonomije pokreće novi talas ekonomskog rasta. Pritom, zemlje BRIKS plus, zahvaljujući „odgovornoj makroekonomskoj i kreditno-finansijskom politici“, ne na rečima nego na delu, imaju pozitivan uticaj na svetsku stabilnost. Ipak, u svetu ostaje značajan krizni potencijal, primetio je Putin.

To je povezano s tim što u razvijenim zemljama dug nastavlja da raste, zbog čega oni vode politiku jednostranih sankcija i protekcionizma. Sankcije i rastuće dužničko opterećenje razvijenih zemalja opterećeni su novom svetskom krizom. U tim uslovima, ne može se više „živeti po tuđim pravilima“, rekao je Putin.

Naravno, samit je izazvao povećano interesovanje zapadnih medija. Izgleda da su Vašington i Brisel prestali da shvataju BRIKS kao „dekoraciju“. Tako Vašington post vidi u ovoj organizaciji simbol pada prestiža SAD, a Njujork tajms naziva BRIKS „najmoćnijom strukturom za stvaranje novog svetskog poretka„. Katalizator za prihvatanje ove organizacije kao ozbiljnog formata bio je početak specijalne vojne operacije. Vladimir Putin je primetio da je „Zapad izgubio od samog početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, jer je zajedno s njom započeo slom svetskog poretka na američki način, uključujući i ozloglašene dvostruke standarde“.

Poznato je da su zapadne države pokušale i pokušavaju da izoluju Rusiju na međunarodnoj areni. Ali sama činjenica postojanja BRIKS-a učinila je to nemogućim. Istovremeno, koordinator za strateške komunikacije u Savetu nacionalne bezbednosti Bele kuće Kribi smatra da se Rusija nalazi u svetskoj izolaciji. Otkuda takva ubeđenost bivšeg admirala? Da li on to ne vidi realnost? Razlog je drugi. Kako smatra američki istoričar i bivši profesor na Harvardu Vladimir Brovkin, BRIKS je toliko veliki fenomen da su ga se Amerikanci veoma uplašili. Isto može da se kaže i o samitu u Kazanju koji je postao jedan od glavnih događaja na svetskoj pozornici ove godine, dodao je on. Predsednik Putin, rekao je ovaj ekspert, sprema se da stvori sistem koji će otkinuti deo sveta od dolara.

Verovatno je to za Amerikance gore nego gubitak Ukrajine. Veličina Amerike u ekonomiji i bankarstvu je najvažnija za Vašington. Tamo su oduvek smatrali da su „finansije američki feud“. Oni su se pomirili s tim da Rusi prave rakete, osvajaju svemir, ali finansijski i bankarski sektor smatraju isključivo svojom sferom još od vremena postavljanja temelja Bretonvudskog sistema 1944. godine“, istakao je Vladimir Brovkin.

Zaista, uloga zemalja BRIKS-a u svetskoj ekonomiji značajno se povećala i nastavlja da raste. Na kraju 2023. godine udeo ovog udruženja u globalnoj ekonomiji je porastao sa 31% na 35%. Ove godine, udeo zemalja BRIKS-a u svetskom BDP-u po paritetu kupovne moći dostići će rekordnih 36,7% u poređenju sa zemljama G7 gde je taj pokazatelj 29,6%, primetio je ministsar finansija RF Anton Siluanov.

Ukupni BDP BRIKS-a, prema rečima Vladimira Putina, iznosi više od 60 triliona dolara i premašuje BDP zemalja G7, a ovaj jaz će se neizbežno proširivati. Ukupni BDP zemalja G7 prošle godine iznosio je 46,3 triliona dolara. Prosečna stopa rasta privrede zemalja BRIKS-a u novom sastavu dostići će vrednost od 4,4% godišnje u odnosu na svetski pokazatelj od 3,2%, primetio je Siluanov. Pritom, stopa rasta zemalja „Velike sedmorke“ iznosi samo 1,7%. Ekonomski rast omogućava zemljama BRIKS-a da deluju samostalnije, bez osvrtanja na zemlje kolektivnog Zapada, istakao je Andrej Stoljarov, docent katedre za infrastrukturu finansijskog tržišta Visoke ekonomske škole Nacionalnog istraživačkog univerziteta.

„Zemlje BRIKS-a imaju oko 49% svih naftnih i gasnih rezervi na svetu. U zemljama BRIKS-a nalazi se i 80% svih rezervi aluminijuma na svetu. Zahvaljujući Kini, BRIKS zauzima vodeće mesto kada je reč o rezervama retkih metala, kao i o proizvodnji litijuma i drugih potrebnih elemenata za razvoj visokotešnološke proizvodnje“, kaže Ekaterina Novikova, docent katedre za ekonomsku teoriju Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov. Pritom, svaka zemlja članica pojedinačnio ima svoje prednosti.

Kina je na primer stvorila globalnu fabriku, integrišući se u globalne proizvodne lance, Indija je najveća zemlja po broju stanovnika, sa populacijom koja i dalje raste, Rusija i Saudijska Arabija su zemlje sa velikim prirodnim resursima, Brazil je najveća zemlja Latinske Amerike. „Veliki broj stanovnika znači vecìu količinu utrošene hrane i energije. Nije ni čudo da zemlje BRIKS-a premašuju zemlje G7 više od 74% po proizvodnji energije, a veličina obradivih površina u zemljama BRIKS-a je više nego dva puta veća od obradivih površina u G7″, konstatuje Aleksandar Potavin, analitičar Finam investicione kompanije.

Kineska agencija Sinhua primećuje da Si Đinping koji je došao na samit daje signal da se Kina udružuje sa zemljama u razvoju i tržištima u procesu globalne modernizacije.

Transformacija BRIKS-a od globalnog kluba u globalnu laboratoriju zahteva da istovremeno postoji velika politička volja, upornost i istrajnost. Jedan susret na visokom nivou, bez obzira koliko bio značajan, ne može da podigne na novi, viši nivo rad udruženja. Ipak, samit u Kazanju može da postane važan korak na putu ka tom, u potpunosti dostižnom cilju, koji još nije tako blizu.

Jedan od centralnih zadataka samita BRIKS-a, ne samo sadašnjeg nego i svih budućih, jeste postpeno pomeranje naglaska sa prilično opštih političkih deklaracija na konkretne predloge, pa čak i konkretne odluke koje odražavaju fundamentalne interese zemalja u razvoju, koje su dugo bile nedovoljno zastupljene u globalnom i regionalnom upravljanju.

Do sada je uloga globalnih laboratorija, koje razvijaju pravila igre za međunarodni sistem, bila gotovo monopolizovana od strane male grupe predvođene zapadnim institucijama i forumima kao što su MMF i IBRD ili G7 u EU. Taj monopol je neizbežno doveo do ozbiljnih tenzija unutar međunarodnog sistema, izazivajući sumnje u pravičnost i održivost postojecìeg svetskog poretka. BRIKS je već „bacio rukavicu“ monopolu zapadnih institucija u svetskoj politici i ekonomiji.

„Ako pogledamo zapadne političare i medije, videćemo paniku – oni pišu i govore da je samit pre pokazao izolaciju Zapada. Događaj pokazuje da vecìina sveta ne misli kao oni, te da ne namerava da se prilagođava tuđim interesima na štetu svojih. To je sada, tamo, dominantan diskurs. Rusija nije imala potrebu da bilo šta dokazuje. Moskva nastavlja bilateralnu i multilateralnu interakciju s partnerima, a ova tri dana u Kazanju pokazuju da Zapad postepeno prestaje da bude ne samo ekonomski lider, već i politički“, smatra rukovodilac ekspertskog saveta BRIKS-a i prorektor Visoke ekonomske škole Nacionalnog istraživačkog univerziteta Viktorija Panova. Pritom, učesnici samita su usvojili deklaraciju koja uopšte nije postala antizapadni manifest.

Dokument, kao i ceo samit, pre odražava podudarnost interesa i pogleda na niz međunarodnih problema značajnog broja zemalja, koje se ne mogu podvesti pod Zapad. „Kazanjski samit BRIKS-a možemo smatrati prekretnicom i istorijskim„, rekla je Viktorija Panova. Prema njenim rečima, za vreme održavanja samita, lideri BRIKS-a su razumeli da oni zaista mogu da postanu jezgro budućeg svetskog sistem

Savet EU konačno je odobrio novi režim sankcija protiv Rusije

Ko uništava EU?

Ovaj put žele da nas kazne za „destabilizaciju“. Još u junu, nakon samita EU, zemlje učesnice su donele odluku o razradi novog režima sankcija protiv Rusije, navodno „kao odgovor na destablizujuće aktivnosti u inostranstvu“.

Piše: Ivan Poletajev

Stvara se nova struktura koja će „omogućiti EU da progone osobe i organizacije koje učestvuju u akcijama i politici vlade Ruske Federacije, koje podrivaju fundamentalne vrednosti EU i njenih država članica“. Novi režim restrikcija dotiče sve one koji narušavaju bezbednost, nezavisnost i integritet država članica, vrednosti međunarodnih organizacija i trećih zemalja. Rusiju optužuju, ni više ni manje, nego za rušenje Evropske unije.

Kao povod za pooštravanje sankcija poslužila je nategnuta optužba za hibridno delovanje (sabotaže, kampanje dezinformisanja i sajberpretnje) na teritoriji zemalja saveznika, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Češku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, koju je u maju Severnoatlantska alijansa predstavila Rusiji i obećala da će odgovoriti individulano i kolektivno. Sada, kako su precizirali u EU, imaju mogućnost da se suprotstave različitim „hibridnimi pretnjama“.

Nova struktura razvija procedure koje definišu kriterijume za stavljanje na crnu listu fizičkih lica i organizacija kojima mogu da zamrznu inovinu u inostranstvu ili zabrane ulazak u zapadne zemlje.

Nema ničeg iznenađujućeg u toj inicijativi. Kao i ranije, sve ide utabanom stazom, hibridni rat protiv naše zemlje se nastavlja, o tome su predstavnici vlasti govorili više puta. Dodajući pritom da se hibridni rat gotovo pretvorio u „pravi“, te da Moskva kao i pre smatra zapadne sankcije nezakonitim.

Danas se pod sankcijama EU nalazi već više od 2.000 ruskih građana, a među njima i rukovodioci kompanija, od kojih su mnoge preorijentisale svoj biznis prema jugoistoku. Za očekivati je da se njima ubrzo pridruže i njihove kolege koje su ostale u neprijateljskim zemljama.

Pokušaji da se kratkovida politika pomeša sa ekonomijom preduzimani su i ranije. Ali koliko god se trudili da naškode našoj ekonomiji, koliko god raspirivali rusofobno raspoloženje, sankcije su jače pogađale Evropu nego Rusiju. Prema podacima evropske statističke službe, cena nafte i naftnih derivata koje su kupovale zemlje EU u periodu januar-jul ove godine, skočile su na 756 evra za tonu (do uvođenja antiruskih sankcija bile su 462 evra). Lišivši se jeftinih isporuka iz Rusije, neprijateljske zemlje su uništile čitave industrije i sada su prinuđene da štede na svemu. Amerikanci već nude naftne derivate po ceni od 784 evra za tonu. Evropski potrošači moraju da plaćaju 66% više za energente.

A Rusija, protiv koje su sankcije na energente bile usmerene, nije pretprela štetu. Naprotiv, naša zemlja je u prvom polugodištu 2024. od izvoza nafte i naftnih derivata povećala svoje prihode za 41%. Pre svega, zbog rasta svetskih cena.

Situaciju je pogoršalo i to što su mnoge rafinerije u Starom svetu bile namenjene preradi ruske nafte, koja ima specifične karakteristike. Sada je ponosnim Evropljanima isplativije i jeftinije da u drugim zemljama kupuju već gotove naftne derivate od naše nafte, a da svoje rafinerije zatvore. Uostalom, sankcije ne zabranjuju da se ruska nafta prerađuje u trećim zemljama.

Nije sve ispalo tako jednostavno ni sa zabranama za prodaju alatnih mašina i zapadne opreme u Rusiji. Nemačka TV SWR sprovela je istraživanje koje je pokazalo da nemačke alatne mašine sa kompjuterskim upravljanjem Heller, proizvedene u Nirtingenu i Fein GmbH iz Švebiš-Gminda, čiji izvoz u Rusiju je najstrože zabranjen, stižu u našu zemlju preko turskih posrednika koji imaju diretkne veze sa zemljom pod sankcijama. Pritom, nekoliko takvih kompanija-dobavljača osnovali su ruski preduzetnici. Ali više od svega je nemačke novinare porazila činjenica da vodeće nemačke mašinske firme, uz sve sankcije koje se stalno pooštravaju, „imaju aktivne sajtove na ruskom jeziku, s osobama za kontakt po pitanju servisiranja i tehničkog održavanja“.

Oni imaju ruske sajtove, pa čak i prodavnice, koje rade kao i ranije. Na sve optužbe, nemački proizvođači, koji već rade u otežanim uslovima u današnjoj Nemačkoj, rekli su da poštuju sve sankcije, ali da zabrana isporuka proizvoda u Tursku za njih nije prihvatljiva.

Političare EU obeshrabrilo je to što se udeo rublje u plaćanjima za izvoz u zemlje Starog sveta, bez obzira na sve zabrane, povećao do istorijskog maksimuma od 67%. U trgovinskim sporazumima sa Azijom i Afrikom, nacionalne valute (kako ruska, tako i zemalja-partnera) već učestvuju sa 80% i 84%.

Ali najneprijatnija je činjenica da što su veća sankciona ograničenja koja postavljaju EU i SAD, to manju ulogu u strukturi obračuna imaju dolar i evro, ne samo u trgovini s Rusijom, nego i generalno, u svetskoj strukturi obračuna.

O tome da su sankcije prema ruskim kompanijama i fizičkim licima neefikasne i bez osnova, pišu francuski pravnici i eksperti u članku objavljenom u novinama Le Figaro. Restrikcije su samo ojačale Rusiju, za razliku od Evrope. „Mi pribegavamo eksteritorijalnim kaznama i konfiskaciji imovine koje ne donose vidljive efekte, a istovremeno rizikuju da podriju temeljna prava zapadnog pravnog sistema“, upozoravaju oni. „Posebno kada je reč o principu pretpostavke nevinosti, pravu na pravično suđenje, potrebi za konkretnim dokazima o krivici i pravu na imovinu.“ Ugledni autori u Le Figarou primećuju da je „od trenutka početka vojne operacije, EU iscrpela sve svoje represivne mogucìnosti prema Moskvi, osim direktnog vojnog učestvovanja zemalja NATO, što bi nosilo rizik od najgoreg scenarija“

Bez obzira na 14 „paketa sankcija“ EU, ruska ekonomija se nalazi u boljem stanju nego evropska (to priznaje MMF) i pokazuje rast od 3,2%. Sankcije nisu stavile tačku na konflikt.

Na Zapadu najviše žale zbog toga što su konačno izgubili poluge uticaja na protivnika. Poznati advokati Natanijel Master i David Nataf smatraju da su više od svega zapadnom pravosuđu naškodili nepouzdani dokazi koji stoje iza sankcija EU protiv ruskih građana. U jednoj od publikacija Politiko tvrdi da „mnogi dokazi o ruskim građanima, koje je skupila EU, ne ulivaju poverenje, jer su uzeti sa blogova, društvenih mreža, Vikipedije, iz pseudonaučnih članaka, čak i iz placìenih prilagođenih materijala ili tekstova koje stvara veštačka inteligencija… Nizak nivo dokaza je potkopao legitimitet sankcija i izazvao evropski pravni sistem„. Ali bez obzira na to, sudovi EU su ignorisali problem nesavršenih dokaza i proširili sankcije na mnoge ljude, zanemarujucìi svoju ulogu arbitara pravde u korist političkih odluka rukovodstva Evropske unije.

Povreda prava na odbranu, prevlast političkih aspekata nad pravnim, prete uništavanjem same suštine nekada visoke evropske pravne kulture. Sankcije su pretrpele neuspeh i dodatno ojačale Rusiju.

Danas na Zapadu diskutuju o prognozama, pod naslovom „Evropa gotovo da nema vremena da sačuva svoje mesto u okrutnom svetu„. Iz teksta istraživanja, koji je objavio Rojters, sledi da „EU dobija udarce na svim frontovima“. O tome svedoče rastucìi desničarski pokreti u mnogim zemljama, čiji se učesnici „zalažu za promenu političkog kursa i koji su krajnje nezadovoljni politikom Brisela“.

U Nemačkoj, koja je smatrana lokomotivom evropske ekonomije, zatvaraju se najveće fabrike, a mnoge se sele u Ameriku. Ograničenja u oblasti veštačke inteligencije koje je EU uvela, primoravaju IT gigante da napuste lokalno tržište.

„Ako želite da budete geopolitička sila, iskoristite glavnu poluku – moć ekonomije“, predlaže Guntram Volf, profesor Slobodnog univerziteta u Briselu.

Produktivnost rada u Evropi, smatra on, izgleda „jednostavno katastrofalno u poređenju s periodom od pre dvadeset godina“. EU nije u stanju da reaguje na spoljne izazove, sve dublje se uplićući u birokratiju i unutrašnje nesuglasice.

Bez obzira na rastući pritisak na Rusiju (u poslednjoj deceniji neprijateljske zemlje su protiv nas uvele više od 21.000 sankcija), platni bilans naše zemlje je u drugom kvartalu 2024. porastao 2,3 puta. Ni 14 paketa antiruskih sankcija, ni priprema sledećih ograničenja, nisu uspeli da zaustave rast praktično svih ekonomskih parametara bez obzira na prognoze.

Na to je ukazao predsednik RF Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu, istakavši da povećanje BDP-a na kraju 2024. može da premaši prošlogodišnju vrednost od 3,6%. Kvartalni podaci platnog bilansa, koje su predstavili naučnici Predsedničke akademije, potvrđuju ova očekivanja.

Konflikt na Bliskom isotiku već je doveo do rasta cena ruske nafte iznad gornje granice koju su utvrdile zapadne zemlje. Ako se situacija normalizuje i cene crnog zlata se vrate na nivoe iz drugog kvartala ove godine, a Centralna banka nastavi strogu monetarnu politiku, onda srednjii godišnji kurs dolara, po mišljenju naučnika, neće preći granicu intervala 85-95 rubalja.

Suverenitet Rusije, sa svih strana opkoljene sankcijama, sve više jača. To priznaje čak i francuski predsednik Emanuel Makron koji gubi popularnost. On je nedavno izjavio da će, ako u naredne dve do tri godine nastavi da živi po utvrđenim pravilima, EU prestati da na međunarodnoj sceni bude jedan od ključnih igrača.

„Bez hitnih akcija, pad će postati nepovratan“, tvrdi i grčki ministar finansija Kostas Hacidakis. Nije teško pogoditi šta misle aktuelni političari. Agencija Blumberg smatra da svi oni žele da obnove trgovinske veze s Rusijom, iako to ne priznaju otvoreno. Bilo je potrebno „samo“ dve i po godine da se dođe do ove jednostavne ideje.