U svojoj prvoj knjizi „The Bill Gates Problem: Reskoning with the Myth of the Good Billionaire“ („Problem Bil Gejts: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“, novinar iz Vašingtona, Tim Švab, objavio je rezultate svog višegodišnjeg istraživanja Gejtsovog uticaja na tehnološku industriju, javnu politiku, obrazovanje, globalni zdravstveni sistem, medije… Švab je opisao Gejtsovu brutalnost s kojom je uništavao prijatelje i neprijatelje, otimao kompanije i gradio monopolski položaj, a sve to skrivajući se iza imidža detinjastog filantropa. Iza sebe, na putu do statusa najbogatijeg čoveka na svetu, Gejts je ostavio bezbrojne žrtve.

Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz knjige Tima Švaba, koja je dobila pozitivne kritike i bila izabrana za „Editors’ Choice“ od strane The New York Times-a, dok je Publishers Weekly ocenio da Švabova kritika „pogađa suštinu“ kada detaljno opisuje kako su inicijative Fondacije Gejts često imale minimalne koristi uprkos milijardama potrošenih dolara.

Tim Švab

Mnogi stručnjaci za javno zdravlje veruju da su velike farmaceutske kompanije i njihovi monopolski patenti prepreka napretku, a ne pokretač inovacija.

U svojoj knjizi „Istina o farmaceutskim kompanijama: Kako nas obmanjuju i šta učiniti povodom toga“ („The Truth About Pharma: How It Deceives And What to Do After It“, Marta Enđel, bivša glavna urednica časopisa New England Journal of Medicine, opovrgava tvrdnje da patenti omogućavaju industriji da nadoknadi troškove inovacija. Ubedljivo najveći razhodi se odnose na komercijalizaciju, a ne na istraživanje, jer kompanije pokušavaju da izvuku maksimalan mogući profit od svojih patenata.

– Cene koje naplaćuju farmaceutske kompanije imaju malo veze sa troškovima proizvodnje lekova i mogle bi se dramtično smanjiti bez ugrožavanja istraživanja i razvoja. Ova industrija, sada prvenstveno marketinška mašina za prodaju lekova sumnjive koristi, upotrebljava svoje bogatstvo i moć da utiče na sve institucije koje bi mogle da joj stanu na put, uključujući Kongres SAD-a, federalnu Agenciju za hranu i lekove, akademske zdravstvene centre i samu medicinsku profesiju. Poslednjih godina se na tržištu pojavilo samo nekoliko zaista važnih lekova, a većina njih je nastala istraživanjima  koja su finansirana od strane poreskih obveznika u akademskim institucijama, malim biotehnološkimkompanijama ili nacionalnim institutima za zdravlje – kaže Enđel.

Dok mnogi medicinski stručnjaci vide potrebu za reformom farmaceutske industuje i za promenom našeg patentnog sistem, Bil Gejts smatra da je farmaceutska industrija humanitarni partner kome su potrebni samo pravi podsticaji. Najupečatljiviji primer aktivnosti Gejtsove Fondacije u oblikovanju tržišta su njene inicijative u oblasti vakcina, koje kombinuju dve strasti Bila Gejtsa: trgovinu i inovacije.

– Baš kao što sam tokom karijere u Majkrosoftu govorio o magiji softvera, sada provodim vreme govoreći o magiji vakcina. One su najefikasniji i najkorisniji zdravstveni alat ikad izmišljen. Volim da kažem da su vakcine čudo – objasnio je Gejts 2011. godine.

Gejtsov vodeći projekat vakcinacije je organizacija pod nazivom Savez za vakcine, koji se ranije nazivao GAVI – Globalni savez za vakcine i imunizaciju. Gejtsova Fondacija ga je osnovala 1999. godine sa početnim kapitalom od 750 miliona dolara. Vremenom, fondacija je uložila više od šest milijardi dolara u ovaj entitet sa sedištem u Ženevi. GAVI se hvali da je imunizovao skoro milijardu dece kroz kampanje vakcinacije, za koje tvrde da su rezultirale sa 15 miliona spašenih života. Bil Gejts često navodi GAVI kao jedan od projekata na koje je najponosniji u svom filantropskom radu.

Sam GAVI ne razvija nove vakcine. Takođe, ne sarađuje sa farmaceutskom industrijom kako bi preneo svoju tehnologiju vakcina proizvođačima u siromašnim zemljama. Umesto toga, prikuplja velike sume novca od raznih donatora – uglavnom poreskih obveznika – za kupovinu doza od farmaceutske industrije. Ako velike farmaceutske kompanije ranije nisu imale podsticaj da snabdevaju vakcinama siromašne zemlje, sada ih na to stimuliše GAVI, koji ulaže milijarde dolara da aktivira ta tržišta. Najveća serija vakcina, koju je GAVI kupio poslednjih godina – više od četiri milijarde dolara – bila je protiv pneumokne upale pluća. U jednom trenutku, polovina budžeta GAVI-ja bila je namenjena imunizaciji protiv ove bolesti. Takva strategija održava činjenicu da je upala pluća vodeći globalni uzrok smrtnosti dece, koja se može sprečiti vakcinom. Oko 400.000 dece umire svake godine od infekcija koje bi se mogle sprečiti kada bismo imali univerzali pristup imunizaciji, ali GAVI-jev način distribucije vakcina nije inspirisan tim univerzalnim pristupom. Ta agencija posluje samo u najsiromašnijim zemlja i dopire samo do polovine dece koja tamo žive. Štaviše, kada države postanu malo razvijenije i pređu prag od pet dolara prosečne dnevne zarade, GAVI ih isključuje iz svog programa. Jedan izvor iz farmaceutske industrije cinično upoređuje taj način poslovanja sa onim koji primenjuju dileri droge, koji nove kupce mame poklonima: „Prvi šut je od mene“, u nadi da će kasnije moći da podignu cene u skladu sa stanjem na tržištu.

Tokom većeg dela protekle dve decenije, industrijom vakcina protiv upale pluća upravljali su Fajzer i GSK. Ogromna tržišna moć koju poseduju ove dve kompanije daje im slobodu da naplaćuju visoke cene, što one i čine. Stotine miliona ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup dozama jer ne mogu da priušte vakcine iz kampanja koje vode Gejts i njegova agencija GAVI.

Fajzer i GSK imaju ograničenu ponudu vakcina, ali uspeli su da neutrališu tržišnu konkurenciju koja bi mogla da snizi cene. Takođe, „barijere cena i distribucije“ ostavljaju milione dece bez pristupa vakcinama. Čak i bogate zemlje pokušavaju da pregovorima obore cene na kojima insistiraju farmaceutske kompanije. Istraživanje Njujork tajmsa iz 2014. godine navodi da je dobinacija Fajzera sprečavala američke porodice i pedijatre da nabave potrebne doze. Iako bi povećana proizvodnja trebalo da utiče na smanjenje cena Fajzerovih vakcina, one su u Americi sve veće.

Bil Gejts tvrdi da je monopolistička medicina prepuštena samoj sebi, na šta utiče tzv. Efekat curenja u ekonomiji: „Zvuči užasno, ali kad se suočimo sa problemom bolesti koje pogađaju i bogate i siromašne zemlje, zbog curenja će na kraju koristiti najsiromašnijima, jer se veliki troškovi razvoja nadoknađuju u bogatom svetu. Zatim, kada patentima istekne rok, mogu se prodavati siromašnima po niskoj ceni.“

Gejtsova utopija sudarila se sa surovom realnošću u slučaju upale pluća. Do pojave njegove unosne vakcine protiv COVID-19, vakcine protiv upale pluća bile su glavni izvor prihoda kompanije Fajzer, sa godišnjom prodajom od oko šest milijardi dolara. Magični trenutak, koji pominje Gejts, kada se vakcina „prodaje siromašnima po niskoj ceni“, nikada nije došao. I 20 godina nakon što je prrvo rešenje za dečju upalu pluća stiglo na međunarodno tržište, ono je ostalo nedostupno ogromnom delu svetske populacije. Milioni dece su umrli, i nastavljaju da umiru, od bolesti za koju imamo više vrlo efikasnih vakcina. Ako smo cinični, moramo da kažemo da su Fajzer i GSK zaradili bogatstvo zahvaljujući upali pluća. Čak bismo mogli da tvrdimo da je Bil Gejts stajao po strani i posmatrao kako se to odvija, a često je i podsticao takvo poslovanje. Umesto da se pozabavi fundamentalnim problemom, monopolskim položajem Fajzera i GSK-a, Gejtsova Fondacija im daje velike donacije.

– U našoj Fondaciji pokušavamo da pomognemo najsiromašnijima. Naš odnos sa farmaceutskim kompanijama je bio izvanredan. To je sjajno! One uvek uspevaju da razviju nove lekove i da time održe profitabilnost. Zauzvrat, to je divno za nas, jer znači da imaju razumevanja za naše humanitarne aktivnosti. One nam dobrovoljno pružaju pomoć – rekao je Gejts 2014. godine, kad je GAVI, vodeći njegov globalni zdravstveni projekat, plaćao više od 500 miliona dolara godišnje za vakcine protiv upale pluća.

GAVI-jev model monopola i subvencija našao je istaknutog kritičara u organizaciji „Lekari bez granica“, dobitnici Nobelove nagrade koja godišnje troši milijardu dolara na medicinsku pomoć siromašnim državama. „Lekari bez granica“ mogu da javno kritikuju Gejtsa i GAVI jer su jedna od retkih velikih međunarodnih zdravstvenih organizacija koja je odbila da prihvati Gejtsove donacije kako bi zadržala nezavisnost od njegove Fondacije. „Lekari bez granica“ i drugi kritičari optužuju GAVI da plaća naduvane cene vakcina, a izbegavaju transparentnost. Zaista, kako GAVI odlučuje koja je fer cena? Ako Fajzer i GSK mogu da ostvare profit prodajom vakcina GAVI-ju, da li je to zaista dobrotvorna organizacija? Još važnije, velika većina GAVI-jevog budžeta zabravo dolazi od poreskih obveznika u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, čije vlade plaćaju desetine milijardi dolara za njegove projekte. Da li treba da verujemo da GAVI korektno vodi pregovore sa velikim farmaceutskim kompanijama, sa iskrenom namerom da štiti interese poreskih obveznika, čiji novac troši?

Donald Lajt, jedan od bivših savetnika Fondacije Bila i Melinde Gejts, tvrdi da su, kad su on i drugi stručnjaci doveli u pitanje GAVI-jeve cene, njihova imena uklonjena iz izveštaja koji je GAVI podneo donatorima iz bogatih zemalja, što je stvorilo utisak da je njegova struktura cena „jednoglasno podržana, jer nisu dozvoljeni negativni glasovi ili manjinsko mišljenje“. Lajt navodi da će dve trećine svakog dolara, koji GAVI plati za vakcine protiv upale pluća, otići kao profit Fajzeru i GSK-u.

„Lekari bez granica“ se dugo bore da Fajzer i GSK snize cene dečjih vakcina, namenjenih siromašnim zemljama, na pet dolara za tri doze. GAVI te vakcine plaća od devet do 21 dolara. Kada su „Lekari bez granica“ zahtevali niže cene vakcina, intervenisao je lično Bil Gejts. To je učinio koristeći trik koji se naziva „zabluda slamnatog čoveka“. Odnosno, iskrivio je tvrdnje kritičara kako bi ih lakše opovrgao. Gejts je opisao „Lekare bez granica“ kao instituciju koja se zalaže za besplatne vakcine – nula dolara – samo da bi kasnije ocrnio njihov „utopijski i prokomunistički način razmišljanja“.

– To je divna organizacija u svakom drugom pogledu, ali kad god prikupimo novac da spasemo živote siromašne dece, oni objave saopštenje za javnost u kome kažu da cena tih vakcina i lekova treba da bude nula. Svakih pet godina prikupljamo milijarde za GAVI i to je najefikasnija međunarodna pomoć ikada, koja spasava milione života. Sve što kritičari postižu svojim nerealnim zahtevima jeste da neke farmaceutske kompanije odluče da prekinu da proizvode lekove za siromašne zemlje kako ne bi bile izložene napadima. Fokusiranje na „zašto sve nije besplatno“ je pogrešan pristup, zasnovan na činjenici da, zapravo, nemaju pojma o troškovima – rekao je Gejts.

Ovo je izvanredan prikaz arogancije i neodgovornosti. Gejts, GAVI i njihovi farmaceutski partneri od javnosti pažljivo kriju informacije o troškovima i pregovorima o cenama, a zatim očekuju da im svet poveruje da korektno i humano raspolažu sa milijardama dolara, koje dobijaju iz vladinih grantova. Zapanjuje pokušaj magnata da posrami i ućutka svoje kritičare upozoravajući ih da će, ako previše zahtevaju, velike farmaceutske kompanije jednostavno otići od pregovaračkog stola, što bi rezultiralo gubitkom života.

Bil Gejts tvrdi da vakcina protiv upale pluća spasava živote po ceni od oko hiljadu dolara po glavi stanovnika. Koliko bi još života moglo da, na osnovu te procene, bude spašeno kad se dečje vakcine ne bi plaćale 20, nego pet dolara? Ako pomnožimo razliku u ceni sa milijarda dolara, koje su Gejts i GAVI potrošili, dolazimo do zaključka da je veoma visok broj ljudi koji su ubijeni takvom strukturom cena.

U jednom od najznačajnijih izraza otpora, „Lekari bez granica“ su odbili donaciju od milion doza vakcina protiv upale pluća, koje proizvodi Fajzer, tvrdeći da bi prihvatanje takve donacije dalo legitimitet monopolskom položaju te kompanije. „Poklonjene vakcine, farmaceutske kompanije koriste kao opravdanje za visoke cene“, primetio je Džejson Kon iz „Lekara bez granica“ 2016. godine. Ova nevladina organizacija je dala kontrapredlog: zatražila je od Fajzera da joj proda vakcine po istoj ceni po kojoj ih prodaje GAVI-ju. Fajzer je to odbio.

U izvesnom smislu, široko rasprostranjena kritika GAVI-jevog nedostatka transparentnosti povezana je sa njegovim statusom privatne firme, koja nije odgovorna prema ljudima kojima bi trebalo da služi. U upravnom odboru te organizacije nalaze se bivši i aktuelni vlasnici i menadžeri iz farmaceutskog i finansijskog sektora, kao što su GSK, Golman Sachs, UBS, Temasek, RockCreek Group i JP Morgan Chase. Bil Gejts, za istim stolom sa predstavnicima korporativnih interesa, donosi odluke kako da potroše budžet GAVI-ja, vredan više milijardi dolara. Siromašne zemlje imaju samo 5 od 28 mesta u upravnom odboru, pa nemaju značajniji uticaj u radu GAVI-ja.

Istraga Los Anđeles tajmsa iz 2007. godine, na primer, otkrila je da su siromašna deca u Lesotu transportovana u klinike da prime vakcine koje su obezbedili Gejts i GAVI. Međutim, kada su ta deca tražila pomoć u lečenju od drugih bolesti, kao što je neuhranjenost, to im nije omogućeno.

Što se tiče GAVI-jevih ranih godina, Vilijam Muraskin, istoričar na Kvins koledžu državnog univerziteta u Njujorku, izjavio je da je „GAVI formiran kako bi pomagao siromašnim zemljama, ali da u tome nisu učestovale te zemlje. Inicijativa nije došla od određenih korisnika pomoći, nego su oni morali da budu nagovarana i finansijski stimulisani da prihvate GAVI-jeve ciljeve kao svoje… GAVI-jev najvažniji cilj nije bio da pomažu tim zemljama tako što će prihvatiti njihove prioritete, već spasavanje života imunizacijom.“

Takođe, GAVI nije odgovoran ljudima koji obezbeđuju najveći deo njegovog budžeta: poreskim obveznicima u bogatim državama. Vlade razvijenih zemalja su konstantno obezbeđivale između 80 i 90 odsto finansiranja GAVI-ja, približno 35 milijardi dolara tokom njegovih petogodišnjih perioda prikupljanja sredstava. Ipak, u upravnom odboru ove organizacije ima samo pet predstavnika vlada, koje daju tolike donacije. Ovaj model upravljanja, nazvan javno-privatno partnerstvo, fundamentalan je za dobrotvorni rad Fondacije Gejts.

Fondacija pokreće nove projekte koji imaju za cilj da ponude inovativna i efikasna rešenja, ubaci svoje saveznike i pristalice u institucije koje obezbeđuju novac, a zatim snažno lobira za sredstva iz javnih resursa. Organizacije poput GAVI-ja pomeraju težište upravljanja zdravstvenom zaštitom dalje od javnih organa, kao što su vlade i njihove institucije, a sve više ka privatnom sektoru, koji nije odgovoran prema javnosti, niti je obavezan da radi transparentno. Duboko ukorenjen uticaj neoliberalizma kao načina razmišljanja naveo je mnoge vlade i javne instutucije da usvoje ovaj novi model upravljanja, uprkos činjenici da on sistemski marginalizuje njihov uticaj. Erozija uloge vlade i njenih agencija nije toliko rezultat zavere Gejtsa i njegove Fondacije, koliko inercije koja ih je zahvatila i koja ih vodi poslednjih nekoliko decenija. Neumoljiva privatizacija obrazovanja, zdravstva, odbrane, istraživanja svemira, zatvora, autoputeva i gradskog vodosnabdevanja, sve je to bilo omiljeno rešenje neoliberalne misli za naše navodno jadne i rasipne birokratizovane vlasti. Demokratiji, prema ovom gledištu, nedostaju sredstva da bude efikasna. Takva etika je učinila Fondaciju Bila Gejtsa tako moćnom u poslednje dve decenije i omogućila joj da postane najvažniji glas o javnom zdravlju.

Jedan od razloga zašto je Bil Gejts stavio zdravlje i medicinu u centralni fokus svoje filantropije je taj što mu ovaj skup aktivnostima omogućava da u velikoj meri iskoristi svoje iskustvo u Majkrosoftu. Kako je objasnio u intervjuu iz 2019. godine, 40% godišnjeg budžeta njegove organizacije je namenjeno za istraživanja i razvoj koji je usmeren na plasiranje novih farmaceutskih proizvoda na tržište.

– Kada kažem: „U redu, hajde da stvorimo grupu lekova za tuberkulozu, hajde da stvorimo tim za vakcine protiv tuberkuloze, hajde da stvorimo CRISPR tim (tehnika genskih promena koje sprečavaju maleriju) koji ubija sve komarce na svetu“, moram da nađem način na koji ćemo to finansirati, kako ćemo to organizovati. Na koliko lokacija? Da li da čekamo rezultate pre nego što proširimo projekat? Mogu da koristim istu vrstu rezonovanja, ili 80% toga, koju sam koristi u Majkrosoftu, a to je: „U redu, hajde da napravimo Windows, hajde da napravimo Excel“. Radi se o podršci inženjerima. Radi se o izgradnji kohezivnog tima. Šta je tom timu potrebno? Da li se talenti tog tima nadograđuju jedni na druge, umesto da se oduzimaju jedni od drugih? Veoma je, veoma slično – rekao je Bil Gejts.

Kad Gejts govori o „izgradnji timova“ za rešavanje različitih bolesti, on eksplicitno misli na direktnu ulogu koju ima njegova Fondacija u razvoju farmaceutske industrije. To uključuje direktnu saradnju sa velikim kompanijama u tom sektoru ili sa manjim starst-apovima, profitnim ili neprofitnim, kao i sa akademskim centrima koji razvijaju lekove, vakcine i dijagnostiku. Fondacija je čak investirala 500 miliona dolara u sopstvenu neprofitnu farmaceutsku kompaniju – Gejtsov medicinski instraživački institut (Gejts MRI), koji je fokusiran na razvoj novih lekova i vakcina.

Upravo u ovoj oblasti rada vidimo najveće težnje Bila Gejtsa kao filantropa: on želi da bude inovator. Pored razvoja složenih mehanizama za nabavku lekova, kao što je slučaj sa GAVI-jem, Gejts želi da njegova Fondacija učestvuje u stvaranju novih lekova koji spasavaju živote. Fondacija tvrdi da je potrošila milijarde dolara na projekte vezane za borbu protiv upale pluća, uključujući finansiranje istraživanja novih vakcina.

Filantrop je dodelio grantove impresivnom nizu proizvođača vakcina protiv upale pluća, uključujući GSK, Fajzer, SK Bioscience, Pnu Vax, Genocea, Matrivax, Serum Institute of India i Inventprise.

– Zapravo, bilo je i mnogo drugih kompanija. Fondacija je sarađivala sa kineskim kompanijama kao što su Sinopharm i Walvax. Posle poliomijelitisa, ta upala pluća je bila Bilov glavni prioritet – rekao je Amit Šrivastava, bivši globalni šef razvoja pneumokoknih vakcina u Gejtsovoj Fondaciji.

Fondacija je 2014. godine pomogla u pokretanju potpuno nove, neprofitne kompanije za proizvodnju vakcina protiv upale pluća Affinivax, obezbedivši četiri miliona dolara početnog kapitala i popunivši dva od šest mesta u upravnom odboru. Osam godina kasnije, GSK je kupio Affinivax za 2,1 milijardu dolara. Taj posao je obezbedio veliki profit Gejtsovoj Fondaciji, kao investitoru. Na ovaj, kao i na druge načine, plodovi Gejtsovog dobrotvornog rada često padaju u ruke velikih farmaceutskih kompanija.

Izgleda da je Fondacija Bila Gejtsa samo alat pomoću koga se imovina malih istraživačkih centara prenosi u vlasništvo velikih korporacija. Šrivastava kaže da to možda nije filozofija Gejtsove organizacije, ali to je upravo ono što se zaista dešava. To je uobičajeni Gejtsov model razvoja u farmaceustkoj industriji. Velike kompanije stiču tehnologiju i koriste svoje pristustvo na međunarodnom tržištu kako bi osigurale profitabilnost. Ovo je isti model koji koristi Majkrosoft, pa ne iznenađuje što i Fondacija Bila i Melinde Gejts podržava ovaj pristup u svojim farmaceutskim inicijativama. Kontroverzno je što je Gejtsova Fondacija, koja se predstavlja kao neprofitna i humanitarna organizacija, oslobođenja poreza, a toliko je duboko uključena u komercijalni sektor razvoja lekova. Sve veći broj Gejtsovih poslovnih partnerstava pokrenuo je pitanja o zamagljenim granicama između profitnih i neprofitnih aktivnosti. Aktivisti i stručnjaci su razvili solidan korpus kritičih radova na ovu temu, koja je nazvana filantro-kapitalizam. Taj termin je skovao časopis The Economist da bi opisao rastuće interesovanje poznatih filantropa za „trostruki profit“ (finansijski, društveni i ekološki). Kritičari su usvojili termin i doveli u pitanje njegovu premisu. Kako kapitalizam, ekonomski sistem koji razdvaja pobednike i gubitnike, može da obezbedi ravnopravnost? U kom trenutku komercijalna, profitna preduzeća treba smatrati partnerima u razvoju društva, a kad ona postaju prepreke? I, gde je tu Bil Gejts?

(U sledećem broju: U mreži seksualnog predatora)