U samrtnom ropcu se danas nalazi režim Aleksandra Vučića, a njegov očajnički pokušaj da u drugoj nedelji aprila meseca 2025. godine dovede u Beograd svu prekodrinsku mafiju, razne ostatke njegove, već potonule stranke iz srpskih gradova i sela, teško mu ide. Ipak, računa na incidente, sukobe i krvoprolića. Svi njegovi poslovi su stali, snažan ekonomski pad Srbije je evidentan, a njegova nervoza sve veća. Nisu nervozne jedino mafijaške adrese kojima duguje „završetak poslova“, ili, kako se to kaže u mafijaškom žargonu, duguje „da obezbedi povoljan poslovni ambijent“.

Nikola Vlahović

Ko su ustvari Vučićevi „poslovni ljudi„, hoće li preživeti njegov pad, kako će u stanju u kome se nalazi odgovoriti na zahteve stranih poverilaca? Šta sve može da se vidi na primeru „Milennium Team-a„, koji ustvari pripada jednoj velikoj italijanskoj „porodici“ mafijaške provinijencije, ali „posluje“ kao vlasništvo dvojice Vučićevih „ljudi od poverenja„? Na ova pitanja uskoro stižu odgovori, jer, kako danas izgleda, stvari su se otele kontroli…

Jedan znatno raniji događaj, otvorio je mnogo pitanja, došlo se tada do novih saznanja o projektima koji su za srpskog diktatora od životne važnosti, poput projekta „Beograd na vodi“ i Expo 2027…

Sve u vezi gore postavljenih pitanja počelo je da postaje jasnije još decembra 2021. godine, kad je u Crnoj Gori uhapšen izvesni Antonio Fakineti, izvršni direktor švajcarske korpopracije iz Lugana, „Pizzaroti“, tačnije ogranka „Pizzaroti Montenegro“, pod sumnjom da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju, ali je ubrzo, nakon saslušanja, bio pušten.

Neko je „pozvao Beograd“ i stvari su „legle“. Bilo je to tek nešto više od godinu dana nakon pada trideset godina duge vladavine Mila Đukanovića. Nova vlast ironično u Crnoj Gori nazvana „apostolska vlada Zdravka Krivokapića„, tada je tek počela da ulazi u genezu sumnjivih i otvoreno kriminalnih poslova povezanih sa prethodnim vlastima.

Dinamika kojom je počelo da se odmotava klupko kriminalnih poslova prethodnih vlasti direktno povezanih sa razbojničkom bandom srpskog diktatora Aleksandra Vučića, obećavala je mnogo. Hapšenja u Podgorici bila su sve češća, padali su jedan za drugim ključni funkcioneri bivše vlasti.

Ali, kako se ubrzo pokazalo, kriminalni karakter srpskog diktatora našao je „srodne i duše“ i među novim crnogorskim „glavarima“, pa je počelo korumpranje najvažnijih ljudi te vlasti.

Među prvima je „posrnuo“ mladi, obrazovani i perspektivni politikolog, Ulcinjanin, Dritan Abazović, kad ga je režim srpskog diktatora ucenio jednim poslovnim poduhvatom njegovog rođenog brata, inače uglednog beogradskog lekara specijaliste Džihana Abazovića.

Naime, Opštu bolnicu „Biocell hospital“ na Novom Beogradu koja je počela sa radom. Stvarni vlasnik i osnivač nove Opšte bolnice „Biocell Hospital“ bila je firma Vincula Biotech Group, osnovana 2017. kao Forever Young.

Ubrzo je i to ime promenjeno…Većinski vlasnik Vincula Biotech Group je kiparska firma Ensifolia limited, koja danas poseduje 75 odsto kapitala ove bolnice, dok 15 odsto imaju bivše „Robne kuće Beograd“, čiji je krajnji vlasnik poznati biznismen Milija Babović, dok se preostali deo odnosi na lekare kao fizička lica, sa po nekoliko procenata udela. Kako je već u javnosti postalo poznato, poslovna partnerka dr. Džihana Abazovića u ovom „poduhvatu“ je dr. Milica Đurđević, „supruga“ ondašnje predsednice Vlade Ane Brnabić.

Od tog trenutka, na volšeban način, počinju da stagniraju i poslovi crnogorskog tužilaštva, sve se kreće znatno sporije, pa umesto ozbiljnog obračuna sa kriminalnim nasleđem prethodnih vlasti, u crnogorskom parlamentu postaju najvažnija takozvana „identitetska pitanja“, a stara igra prethodnih vladara, sa podelama na Srbe i Crnogorce mogla je da se nastavi. U pomoć je pristigla i SPC kao „duhovna podrška“ lukrativnim poslovima novih vlasti, u znak zahvalnosti zbog potpisanog „Temeljnog ugovora“ kojim je regulisano vlasništvo crkvene imovine (u međuvremenu, u dobroj meri rasprodatoj „poslovnim ljudima“ nove i stare vlasti u Crnoj Gori.

U mutnoj vodi koja je postala još mutnija, kriminalni poslovi Aleksandra Vučića i njegove „poslovne zajednice“, mogli su da se šire dalje, pa je život te , slobodno rečeno mafijaške „familije“, nastavljen nesmetano. Danas, u 2025. godini, prema podacima Centralne banke Crne Gore (CBCG) Srbija je na

prvom mestu po prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u Crnu Goru. Samo u prvih devet meseci prethodne 2024. iz Srbije je investirano skoro 100 miliona evra i tako pretekla Rusku federaciju koja je sve do 2020. godine dominirala kao investitor u ovoj državi.

 Bila bi to odlična vest da nije u pitanju čitava lavina prljavog novca koji dolazi iz još prljavijih fondova diktatorskom režima u Srbiji. No, kako se pokazalo, baš takav novac je pao na „plodno tlo“ crnogorskih preduzetnika slične ili iste provinijencije, tako reći dobro došao bratskoj mafiji.

Sva veća ulaganja iz Srbije u Crnu Goru obavljaju se preko navodnih internacionalnih investitora povezanih sa Vučićevom armijom novih bogataša. Više od polovine tih investicija čine ulaganja u nekretnine, pa danas praktično svi njegovi multimilioneri i milijarderi imaju svoje vile i dvorce na ovom delu Jadrana, a najveći broj najskupljih plovila, uglavnom super-luksuznih jahti , takođe su vlasništvo (posredno ili neposredno)„naprednjačke“ mafije. Registrovano je u Crnoj Gori i blizu dve stotine predstavništava njihovih kompanija, od kako je nova vlast u Podgorici na sceni.

Četvrta kalendarska goduna teče, a ključne „poslovođe“ bivšeg režima nisu platile ni prekršajnu prijavu, žive punim plućima, posluju i dalje, a Milo Đukanović kao ključna politička figura proteklih tri decenije, javno je prozvan samo zbog nekog neregulisanog minusa na bankovnoj kartici, što je izazvalo podsmeh javnosti.

U večernjim satima, 27. marta (četvrtak, oko 18 h) 2025. godine u marini „Porto Novi“ izgorela je luksuzna motorna jahta „Ramonda“, vlasništvo beogradske kompanije „Millenium Team“. Samo pukom srećom nije došlo do izlivanja i zapaljenja čak osam tona nafte koliko je u njenim spremnicima (rezervoarima) bilo u tom trenutku.

 Izbegnuta je čudom ekološka katastrofa velikih razmera, sa neizbežnim posledicama na turističku sezonu 2025. Slučajno ili namerno, ali, mimo svih propisa, neposredno pre požara, sa jahte je izašla kompletna posada na obalu.

Jahta koja je potpuno uništena u požaru dok je bila usidrena u nekadašnjoj vojnoj bazi u Kumboru (danas luksuzni „rizort“ Porto Novi), zvanično je registrovana na kompaniju „Millenium Team“ d.o.o. iz Beograda, duga je30 metara, sa zapreminom od 136 tona, a prema proverenim podacima vredi 15 miliona evra. Plovila je pod zastavom malog karipskog ostrva Svetog Vincenta i Grenadina, koja se smatra jednom od takozvanih zastava pogodnosti (Flag of Convinience) u pomorstvu, jer pruža brojne fiskalne i druge administrativne pogodnosti vlasnicima koji svoje brodove upisuju u svoj registar.

Luksuzna jahta „Ramonda“, koja je uništena u ovom požaru bila je stara dve godine. Naime, januara 2022. izgrađena je u italijanskom brodogradilištu „Azimut-Benetti“, a prema izvorima MT po izričitoj želji onog istog Antonija Fakinetija, „sive eminencije“ koja stoji iza poslovnih poduhvata Vučićevih bilmeza, Vujka i Bošnjaka. Tako italijanska mafija tradicionalno „obeležava“ svoje ljude i svoju imovinu, jer, sve ostaje „u familiji“.

U dokumentima jahte koja je predočena crnogorskim pomorskim vlastima kada je „Ramonda“ završavala proceduru pribavljanja tzv. slobodnog saobraćaja i kupovine vinjete za plovidbu crnogorskim vodama, navodi se da je njen vlasnik preduzeće „Millenium Team“. Tačnije, u vlasništvu Beograđana Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, Vučićevih „privrednika“, finansijera njegove Srpske napredne stranke.

Vujko i Bošnjak „nastali su“ tako što je Vučić po savetima angloameričkih službi, „precrtavao korisne modele“ nekadašnje Demokratske stranke, te mu se zgodnim učinilo da i on ima svoj „dvojac“ kakvi su bili svojevremeno bili sad već zaboravljeni DS biznimsmeni, Janjušević-Kolesar (inače, u poređenju sa današnjim Vučićevim Bošnjakom i Vujkom, bili su „puki siromasi“, uprkos imovini koju su zagrabili).

„Millenium Team“, kako je javnosti poznato, već godinama dobija samo najveće i najunosnije poslove u Srbiji, čiji su investitori država i njena javna preduzeća. Takozvani poslovni duet, Bošnjak i Vujko, pored kompanije „Millenium Team“, koja se bavi izgradnjom i gasifikacijom, vlasnici su još oko dvadeset kompanija u Srbiji i regionu.

Podsećanja radi, kompanija „Millenium Team“ kupila je nekadašnjeg građevinskog giganta, kompaniju „Mostogradnja“ Beograd, ali, to je tek jedno sa duge liste preduzeća i njihove imovine, koju su Bošnjak i Vujko, najčešće kupovali na aukcijama organizovanim za prodaju preduzeća u stečaju i redovno po znatno nižoj ceni od stvarne vrednosti.

Takođe valja podsetiti da je Vučićev „poslovni duet“, Vujko-Bošnjak počeo da gradi svoje poslovno carstvo kroz gasifikacione operacije, najčešće u Vojvodini. Još ranije, nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast uključili su se u danas malo poznati projekat pod imenom „Beogradska riva“.  Danas nema značajnog infrastrukturnog projekta u Srbiji na kojem nisu angažovani. Uža specijalnost su im namešteni tenderi, otimačina preduzeća u stečaju i njihove imovine, po znatno nižoj ceni od stvarne vrednosti. Čuveni Institut „Goša“, je pao u ruke kriminalnog čudovišta pod imenom „Millenium Team“. Kao i druge prisvojene državne kompanije „Goša“ sada u vlasništvu dvojice Vučićevih prevaranata, takođe dobija brojne poslove od države. Od početka godine, sa vladom SAD su potpisale pet ugovora.

Doslovno sve njihove velike pljačke državne imovine pod pokroviteljstvom kriminalnog režima na vlasti, dovele su ih do vlasništva nad dugačkom listom preduzeća, među kojima je i nekadašnji čuveni Institut „Jaroslav Černi“, Institut „Goša“, vinogradi kod Novog Sada i Vinarija „Šapat“, vinogradi, „Navip“ na jugu Srbije,  kompleks hotela i nekadašnja specijalna bolnica za rehabilitaciju u Vranjskoj banji, itd…

Vujko i Bošnjak su jasno demonstrirali svoju „poslovnu silu“, zapravo neviđenu razbojničku drskost, kad su objavili i planove da ruše hotel kultni „Hotel Jugoslavija“ na Novom Beogradu sa ciljem da tu izgrade poslovno-stambeni kompleks od 240.000 kvadratnih metara, koji će obuhvatiti dva nebodera visoka 155 metara. Navodno, prethodno su ga kupili za 27 miliona evra preko svoje „podružnice“,  kompanije MV Investment. Dakle, platili su (ako su uopšte platili) tek polovinu procenjene vrednosti imovine bankrotiranog preduzeća „Dunav Riverside“, koje je bilo vlasnik „Hotela Jugoslavija“ i za taj novac dobili građevinsko zemljište pored samog hotela.

Nije pomogla ni pobuna građana, pa su perjanice Vučićeve mafije počela je u novembru 2024. godine da ruše ovaj biser nekadašnje jugoslovenske arhitekture, jedan od ključnih simbola grada Beograda.

Jedna od najdrskijih otimačina za račun režima srpskog diktatora, „Millenium Team“ je obavio prisvajanjem bivšeg jugoslovenskog građevinskog giganta, beogradske „Mostogradnje“. Kompanija „Milennium Team“ dobija milione za otvaranje radnih mesta od države. Prema dostupnim informacijama, postoji više od oko dvadeset „ćerki-kompanija“ „Millenium Team.a“.

Među njima je nova „Mostogradnja ing“, jedna od kompanija koja je već dobila posao u Surčinu, na projektu EXPO 2027. To preduzeće je zaključilo ugovor o strateškom partnerstvu sa nekadašnjim gigantom, državnom kompanijom „Mostogradnja„, koja je već neko vreme u stečaju, a krajem prošle godine obezbeđuje rekordnu dobit. Ukratko, sami sebi prebacuju novac, troše državni budžet, peru miliionske sume novca i čine sve da udovolje svome gazdi, Aleksandru Vučiću, a ovaj svojim evroatlanskim gazdama i italijanskoj mafiji „porodici“ iz švajcarskog Lugana, kao stvarnom izvođaču radova.

Vučićeve „poslovođe“ odlično posluju u Hrvatskog gde poseduju kompaniju „Milennium Adria“, registrovanu u Splitu, sa osnovnom delatnošću pomorskog i priobalnog prevoza putnika. I sve to dok Vučić naziva čitavu Srbiju „ustaškom“ izazivajući narod na krvave sukobe, koji se izgleda ne mogu izbeći, jer on sam tvrdi da na drugi način neće otići sa vlasti.

Ogranak ove inače ogromne italijanske građevinske kompanije angažovan je kao glavni izvođač radova na Kuli Beograd još dok je postojala samo maketa tog projekta (najvećeg građevinskog objekta u Beogradu do sada). Arapsko-srpska kompanija Belgradewaterfront i Pizzarotti su potpisali ugovor o gradnji, a u Srbiji Pizzarotti nastupa preko preduzeća Pizzarotti Milennium, s obzirom da je suvlasnik u preduzeću sa četiri odsto „Milennium Team.a“  građevinska firma, poznata po velikom broju projekata koja je radila za Vučićev režim, od gasifikacije, preko Beograda na vodi do najnovijeg, radova na metrou u Makišu.

Prema finansijskim izveštajima kompanija „Pizzarotti Milennium“ uopšte ne raspolaže nekim novcemo, pa je tako jedne skorije godine zabeležio gubitak od 153,9 miliona dinara, nakon dobiti od 122 miliona dinara godinu pre. Ova firma je imala značajne transakcije sa povezanim licima. Prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu od centrale „Impressa Pizzarotti“ potraživao 901 milion dinara, a na ime kamate je tokom 2019. i 2020. godine prihodovao 38,5 miliona dinara. U bilansu iz 2020. godine ovo potraživanje spalo je na svega 17.000 dinara.

U 2020. godini rashodi firme „Pizzarotti Milennium“ prema povezanim licima iznosili su 321 miliona dinara uglavnom za konsultantske usluge. Firmi Pizzarotti SA iz Lugana u Švajcarskoj, koja je inače i osnivač beogradske firme, isplaćeno je oko 62 miliona dinara na ime konsultantskih usluga i kamata, a italijanskoj centrali „Impressa Pizzarotti“ isplaćeno je prošle godine 250,5 miliona dinara, takođe na ime konsultantskih usluga, troškova garancije za projekat, troškova zaštite na radu i kamata.

Inače kompletan spisak referenci na sajtu ove porodične kompanije koju vodi četvrta generacija porodice Pizzarotti je impresivan. Dobri poznavaoci „porodice“ iz Lugana tvrde da se radi o „mafijaškim temeljima“ ali da je „porodica“ već dugo godina oprezna i posluje tako da je uvek neko drugi u krivičnom delu, ali ne i oni. U slučaju Vučićevog režima, to se pokazalo kao tačno.

Iza poslova „Milennium Team.a“ stoji ova italijanska „porodica“ i njena ginantska korporacija, kojoj je nemoguće naći glavu i rep. Tačno onako kako je u čuvenoj italijanskoj televizijskoj seriji o sicilijankoj mafiji „La Piovra“ („Hobotnica“) verno predstavljeno.

„Porodica“ ima učešće na izgradnji Diznijevog zabavnog parka u Parizu, bolnica u NJujorku, Kataru, Francuskoj, Saudijskoj Arabiji i Italiji, zatvora u Peruu, još na desetine i stotine velikih i malih projekata širom sveta. Prioritet im je građevinski biznis i po pravilu prilaze „poslovnom partneru“ koji je već u kriminalu i korupciji. „Familija“ strogo vodi računa da o tome „ništa ne zna“. Tako se dešava i u slučaju njihovog poslovnog liderstva u državi kojom diktatorski upravlja jedan čovek i njegov razbojnički gang.

Srbijom danas doslovno vlada mafija, a onaj koji izigrava velikog „kuma“ te mafije, zapravo je običan „isporučilac posla“. No, da bi mu to uspelo, „u kući mora biti mir“, mora da uguši građanske slobode, Ustav i državu. Jer, sa „porodicom“ nema šale.

Ima i neupućenih u ove poslove. Tako je u decembru 2023. godine, Prvo osnovno tužilaštvo podnelo tužbu protiv „Mostogradnje“ i još jednog fizičkog lica, a predmet je završio u Privrednom sudu. Međutim, prema dostupnim podacima, nikada nije bilo nijednog saslušanja.

Neko se izgleda prevario, a to je izazvalo bes srpskog diktatora, pa je počeo sve češće da napada tužioce u javnosti. Na jedno takođe naivno novinarsko pitanje u vezi sa ovim slučajem, vredi zabeležiti odgovor nadležnog tuižilaštva: „Obaveštavamo Vas da je proverom putem elektronskog registra SAPO-a utvrđeno da je ovo tužilaštvo 13. decembra 2023. godine podnelo optužnicu Privrednom sudu u Beogradu protiv pomenutog društva i odgovornog lica, kao i da su kompletni spisi predmeta dostavljeni Privrednom sudu, te da je potrebno kontaktirati navedeni organ radi dostavljanja traženih dokumenata“.

Nije u zemlji diktature i svakog nasilja ništa neobično da tužilaštvo nema informacije o predmetu koji je podneo sudu po sopstvenoj žalbi. I tako, od 2023. do 2025, pa sve dok se ne sruši trula zgrada kriminalne vlasti umišljenog imperatora, a zapravo frustriranog, iskompleksiranog i psihički teško obolelog đaka iz radikalsko-šovinističke škole Vojislava Šešelja.

A 1.

Suludi diktator protiv Srbije

Samo uski krug ljudi, blizak Aleksandru Vučiću, zna detalje organizacije njegove ulične „Narodne skupštine“, koja bi trebalo da se održi od 11. do 13. aprila oko stvarne Skupštine Srbije, sa ciljem da izazove sukobe u Beogradu.

Izvori govore ovako: „Planirano je da tih dana u Beograd ne dođu samo ljudi iz cele Srbije, već i iz dijaspore. Skoro sve konzularne i diplomatske misije Srbije su angažovane na okupljanju ljudi iz dijaspore, a planirano je da im se obezbedi prevoz i boravak u glavnom gradu. Od svih njih se očekuje da daju legitimitet vladi koju formira Vučić, a koju će činiti čak 50 do 60 odsto potpuno anonimnih ljudi, nepoznatih široj javnosti. Skupština treba da da veštačku snagu Vučiću i novoj vladi, slično kao što je to učinio Slobodan Milošević sa Milanom Panićem, a kasnije i sa Dragoslavom Avramovićem.“

Tiranin je u histeričnim stanju ovih dana pa je napad nožem na dekana Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, ovako opisao: „kao kad isečete krastavac ili luk…I taj napad te, očigledno mentalno nestabilne, starije žene, koja je tog jutra kupila taj nož, i kada je videla da se kreće prema njoj, ona ga je koristila, a oni su ga zloupotrebili, iako je cela porodica te žene blokatori. Čak su i takve stvari sposobne. Bez obzira da li ju je napala ili je otišla kod nje, policija i tužilaštvo će istražiti i raditi“. U nastavku ove sulude izjave počinje i njegovo psihotično ispovedanje: „Bez obzira na sve, dekan bi trebalo da me voli. Ako me moja majka ne voli, mora da me voli. Pomilovao sam je i oslobodio krivičnog gonjenja za zločine koje je počinila. Lično. Spasio sam je od toga. A sada, ako mi nije vraćeno za tako velikodušan čin, onda mi je veoma žao. I to mi je veoma teško“…