Naprednjački kadrovi iz drugog ešalona, raspoređeni u organe lokalne samouprave, javna preduzeća, sportske klubove i gde god se vrti novac iz budžeta, postali su evro-milioneri, a ostali nekažnjeni. Osim Vučića i pripadnika njegove dvorske svite, ogromnu imovinu su zgrnuli drugopozivci poput braće Stajić, Damir Zobenice, Luke Petrovića, Vladimira Mandića i ostalih članova kartela. Oni se godinama provlače ispod radara javnosti, a kupuju firme, vile na Dedinju i u inostranstvu, luksuzne automobile i sve druge statusne simbole vladajuće kaste.

Predrag Popović

Naprednjački kartel je stvorio kastu novobogataša u kojoj se nalazi 48 konvertabilnih milijardera i 33.000 milionera. Procenjuje se da je Aleksandar Vučić zgrnuo više od 20 milijardi evra. Pažnju javnosti privlače i drugi skorojevići iz njegovog okruženja, koji su preko noći postali vlasnici poslovnih imperija, velelepnih vila, ergela luksuznih automobila, svega što su poželeli. Na tom spisku su Vučićevi kumovi, ministri, tajkuni, dokazani kriminalci i slična poznata lica sa naslovnih strana i međunarodnih poternica.

Zaslepljeni bogatstvom, većina njih je uverena da nikad neće odgovarati za čerupanje budžeta, nameštanje tendera, proizvodnju i šverc narkotika i oružja. Oni kupuju „meklaren-mercedese“ za 450.000 evra, avionske kompanije, dedinjske rezidencije, bačke vinarije vredne 100 miliona evra… Njihove žene poziraju sa tašnicama od desetak hiljada evra, a njihova deca po društvenim mrežama objavljuju svoje fotografije sa ekskluzivnih letovališta i poruke sirotinji: „Ako nemate za hleb, jedite kolače“.

Za razliku od njih, koji će se kad-tad suočiti s pravdom, u drugom ešalonu naprednjačkog kartela nalazi se masa jednako pohlepnih parazita, koji se provlače ispod radara javnosti. Ipak, malo-malo pa se u slobodnim medijima pojave informacije o njima. Onda se ljudi iznenade što braća Stajić, Novak i Nemanja, koji su do juče bili konobari, danas imaju firme koje su izgradile 70 stambenih zgrada sa dva miliona kvadrata. Iznenađenje j izazvala i vest o nekretninama Vladimira Đukanovića. Za dve-tri godine advokatskog staža, pravni zastupnik naprednjačkih mafijaša stekao je dovoljno novca za kupovinu tri luksuzna stana i dva apartmana na Zlatiboru.

Damir Zobenica, Vučićev rođak, nedavno je podneo ostavku na funkciju potpredsednika Skupštine AP Vojvodina, nakon što je objavljen snimak u kome se čuje kako naređuje pripadnicima SNS-a da napadaju i vređaju građane koji protestuju zbog masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Javnost je bila šokirana informacijom da je Zobenica, posle napuštanja funkcije napustio i Srbiju. Navodno, otišao je u svoju kuću u Trstu. Niko ne zna kako je uspeo da od plate uštedi novac za kupovinu nekretnine u jednom od najskupljih italijanskih gradova. Ne zna se ni kako je Luka Petrović, sekretar za investicije u gradskoj upravi Beograda, došao do 900.000 evra, koliko je platio kuću na Dedinju. Poreklo tolikog bogatstva, kojim raspolažu lokalni i pokrajinski funkcioneri, neće biti otkriveno dok ne dođe do smene vlasti, a potom i istraga nadležnih tužilaštava. Dok se to ne desi, ulogu istražnih organa preuzima Aleksandar Vučić.

Kao što se sam lažno predstavlja kao skroman čovek, bez igde ičega, Vučić laže i u interesu svojih saradnika. Za Suzanu Vasiljević, koja na sebi nosi obuću, odeću i nakit ukupne vrednosti od oko 30.000 evra, Vučić kaže da „ništa nije ukrala, samo se bogato udala„. Za koga?

 Za Sinišu Malog tvrdi da je „uspešan investitor“, koji je preko svojih ofšor kompanija stekao imovinu vrednu nekoliko milijardi evra. Ipak, čak ni Vučić, svetski šampion u laganju, nije mogao da opravda bahaćenje Aleksandra Vulina. Na pitanje da li veruje da je Vulin kupio stan na Zvezdari za 205.000 evra, koje je pozajmio od tetke iz Kanade, Vučić je odgovorio: „Ne znam zašto je to rekao, mogao je da izmisli nešto drugo“.

– U našoj stranci ima mnogo onih koji su iskoristili priliku da postanu milioneri, pa sad hoće da postanu milijarderi. A sad, kad im se kaže da je dosta, da ne mogu više da uzimaju, oni se okreću protiv stranke – rekao je nedavno Vučić, aludirajući na Bratislava Gašića.

Mnogo konkretnije je optuživao neke druge, ali podjednako važne ortake iz kartela. U vreme dok je bio radikal, Vučić je predvodio političku i medijsku hajku na Momčila Mandića, oca Vladimira Mandića, koga je nazivao ratnim profiterom i kriminalcem.

– Momčilo Mandić je najveći kriminalac iz Republike Srpske. On se obogatio na nesreći srpskog naroda preko Drine. Milijarder je i sada ovde nastavlja svoje mafijaške poslove, ali želi da stekne i političku moć i uticaj. Momčilo Mandić se povezuje sa Naserom Orićem, koji mu je pomogao da vrati deo novca, koji je morao da plati kriminalcima, koji su oteli njegovog brata Velimira Mandića. Momčilo Mandić je u Beogradu izvršio otmicu i prebacivanje na teritoriju Muslimansko-hrvatske federacije Bosne i Hercegovine srpskog državljanina Dejana Markovića. Posle ubistva Željka Škrbe, Mandić je pobegao iz Beograda – optuživao je Vučić Mandiće s kojima se uortačio posle dolaska SNS-a na vlast.

Kad su im se interesi preklopili, Vučići i Mandići su zaboravili na istine, koje su nekada iznosili jedni o drugima. Momčilo Mandić je ostvario ambiciju da stekne političku moć i uticaj, i to preko Vučića.

Bivši rukometaš Vlado Mandić dobro se snašao u naprednjačkom kartelu. Bez zvaničnih političkih i državnih funkcija, nametnuo se kao značajan uterivač kapilarnog terora. Organizovao je i učestvovao u svim izbornim krađama i prevarama. Bosanske veze iskoristio je za razvoj izbornog turizma, tj. privođenje fantomskih glasača iz Republike Srpske i njihovo prijavljivanje na adresama njegovih kuća i hotela.

Vladimir Mandić u vlasništvu ili suvlasništvu ima 46 nekretnina u Beogradu, uglavnom na Dedinju i u centru grada, ispod Zelenog venca, nedaleko „Beograda na vodi“. Vlasnički udeo u tim nekretninama, čija ukupna površina iznosi više od 4,5 hektara, imaju Mandićeva kompanija Man Co i firma Branislava Okuke, jednog od najbližih saradnika Milorada Dodika.

Mandićeva građevinska firma Manco Plus, sa samo četvoro zaposlenih, prošle godine je prijavila dobit od skromnih 44,1 milion dinara. Sa takvim poslovanjem sigurno nije mogao da kupi nijednu, a kamoli 46 zgrada i kuća, među kojima neke imaju i po 750 kvadrata.

Kao što je Mandiće opisivao kao najveće kriminalce, Vučić je istu vrstu optužbi upućivao na račun Zvezdana Terzića. Takođe, na isti način je te optužbe prepustio zaboravu čim su počeli da sarađuju. Vučić je Terziću prepustio rukovođenje Fudbalskim klubom Crvena zvezda. Kako posluje taj klub otkrilo se nedavno, kad je objavljeno da je Crvena zvezda dobila pozajmicu od 2,5 miliona evra od firme Goter Construction, u kojoj je suvlasnik Zvezdanov sin Kostadin Terzić. Pošto je građevinska kompanija Goter Construction u poslednje dve godine ostvario dobit od oko 35.000 evra, ne zna se otkud 2,5 miliona evra za ovu pozajmicu.

Kad je prvi put bio optužen za finansijske malverzacije, kao direktor OFK Beograd, Zvezdan Terzić je pobegao iz Srbije. Sad, uveren da ima zaštitu Vučića, opušteno priznaje da je firma njegovog sina bila „samo protočni bojler“, a da je tih 2,5 miliona evra pozajmio od „svog prijatelja koji nije želeo da se eksponira“. Dakle, priznao je zaključenje fiktivnog ugovora.

Terzić je i dalje na slobodi, u direktorskoj fotelji. Na slobodi je i Milorad Vučelić, koji je tek nedavno, posle višegodišnjeg uništavanja FK Partizan, najuren iz direktorske fotelje. O tome šta je Vučelić ostavio iza sebe nedavno je govorio Predrag Mijatović, član Radne grupe, koja je preuzela rukovođenje Partizanom.

– Ukupno dugovanje FK Partizan u ovom trenutku je 53.128.000 evra. Dugovanje prema igračima, trenerima i stručnjacima u sportu iznosi 10,2 miliona evra. Ukupno dugovanje na osnovu poreskih obaveza iznosi 22,5 miliona evra. Dugovanje prema fudbalskim agentima iznosi 4,9 miliona evra. Dugovanja po ostalim osnovama: krediti, dobavljači, ostale obaveze, iznose 6,8 miliona evra. Ukupno, 53,1 milion evra – objavio je Mijatović poslovni bilans Vučelićevog sedmogodišnjeg upravljanja Partizanom.

Ipak, tužilaštvo ne reaguje, nema istrage protiv Vučelića. Vučićeva vlast nije zainteresovana da utvrdi odgovornost članova uprave Partizana, koji su spiskali i 14,7 miliona evra, dobijenih iz republičkog budžeta.

Naprednjački kadrovi iz drugog ešalona, raspoređeni u organe lokalne samouprave, javna preduzeća, sportske klubove i gde god se vrti novac iz budžeta, postali su evro-milioneri, a ostali nekažnjeni. Policija, tužilaštvo i sudovi, niko nije zainteresovan za utvrđivanje porekla njihove imovine i odgovornosti za štetu koju su naneli državi i narodu.

Umesto Stajića, Petrovića, Zobenica, Mandića, Terzića, Vučelića i ostalih vučićevaca, na optuženičkim klupama nalaze se normalni građani, bilo da duguju za račune za struju ili komunalije, bilo da su se zamerili nekom bedniku iz vlasti. Sva groteska naprednjačko sistema tiranije vidi se u slučaju u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu, gde tužioci saslušavaju starca od 75 godina, koji je optužen da je jednu članicu SNS-a gađao plastičnim čepom od flaše.

No, stiže vreme promena. Kad Srbija bude oslobođena od tiranije Vučićevog kartela, on i njegovi saučesnici moraće da, između ostalog, odgovaraju za nezakonito sticanje imovine. Oduzimanje te imovine i zatvaranje iza rešetaka uveriće ih da je oteto – prokleto.