Predlogom budžeta za sledeću godinu predviđen je deficit od 2,6 milijardi evra. Za otplatu prispelih rata starih kredita, naprednjačka vlast namerava da uzme nove zajmove. Republička vlast će se, kroz garancije kredita koje će kod domaćih i stranih poverilaca uzeti javna preduzeća, dodatno zadužiti za 3,1 milijardu evra. Za projekte, koji su precizno navedeni u Zakonu o budžetu, Vučić namerava da uzme čak 27,5 milijardi evra. Taj novac, kao ratni plen, podeliće on i njegovi kriminalizovani tajkuni. Javni dug je već prešao cifru od 40 milijardi evra. Ako Vučić uspe da realizuje nameru da ga udvostruči, Srbija će bankrotirati, a i nekoliko sledećih generacija biće gurnuto u dužničko ropstvo.

Predrag Popović

U budžetu Srbije za 2025. godinu taksativno su nabrojani projekti, koje Aleksandar Vučić i njegovi politički i poslovni ortaci nameravaju da finansiraju iz kredita. Ukupno zaduživanje iznosiće 26,2 milijarde evra, 107 milijardi dinara i 425 miliona dolara, dakle oko 27,5 milijardi evra.

Na tom spisku, koji je objavljen u predlogu zakona o budžetu, nalaze se krupni infrastrukturni projekti, vezani za EXPO i ostale nepotrebne i preskupe koruptivne besmislice, kao što je delfinarijum u Beogradu ili program „zelenog finansiranja“. Hidro-elektrana Bistrica gradiće se iz zajma od 1,1 milijarde evra. Za izgradnju solarnih elektrana, kapaciteta 1GW sa baterijskim sistemom za skladištenje električne energije, Srbija će uzeti kredit od 1,9 milijardi evra. Uz novo zaduživanje za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu i Dečju bolnicu Tiršova 2, nastaviće se investiranje u putnu i železničku mrežu, po ko zna koji put za deonicu Pojate-Preljina, obilaznicu oko Kragujevca, saobraćajnicu Beograd-Zrenjanin i druge putne i železničke pravce.

Kroz kredite i garancije, Republika Srbija će u Elektroprivredu uložiti još oko dve milijarde evra, dok će nešto manje otići u druga preduzeća iz energetskog sistema, uključujući i Srbijagas. Osim toga, država će uzimati kredite i za projekte koji nisu definisani, pa su u zakonu o budžetu navedeni kao opšta mesta. Za „javni zdravstveni sektor“ biće uzet kredit od 200 miliona evra. U „projekat izgradnje deponije čvrstog otpada„, za koji se ne navodi ni gde će biti napravljen, biće uloženo 280 miliona evra, a 100 miliona u nešto što je označeno kao „okvirni sporazum – zeleno finansiranje“.

U istom predlogu zakona nalazi se i spisak ranije preuzetih kredita, koji su javni dug Srbije digli iznad 40 milijardi evra. Ako Vučić i kartel oko Srpske napredne stranke ostvare nameru da Srbiju zaduže za još oko 27,5 milijardi evra, država i narod završiće u dužničkom ropstvu iz koga se nikada neće izvući. Uostalom, taj proces je već poodmakao, kao što se vidi i iz predloga budžeta za 2025. godinu, u kome se navodi da će ukupni fiskalni deficit iznositi 314 milijardi dinara, odnosno 2,6 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali je u predlogu zakona naveo da je budžetski deficit nemoguće izbeći zbog prispelih obaveza za otplatu glavnice ranije uzetih kredita od domaćih i stranih zajmodavaca. Samo za to, država će morati da izdvoji 835 milijardi dinara, odnosno 7,1 milijardu evra. Ipak, ministar Mali nije zabrinut, ima rešenje i za to. Kao i prethodnih godina, stare kredite otplaćivaće novim.

– Navedena sredstva obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija – navodi se u predlogu budžeta, koji će se naći pred poslanicima na sledećoj sednici Narodne skupštine.

Prema tom planu, Srbija će od Međunarodnog monetarnog fonda uzeti pozajmicu od 360 milijardi dinara. Emitovanjem hartija od vrednosti, što takođe predstavlja način zaduživanja, namaknuće 250 milijardi dinara, kao i 240 milijardi dinara kroz emisiju evroobveznica. Prodaja domaće finansijske imovine doneće 6,6 milijardi dinara. I, problem rešen! Umesto starih dugova, koje su razgrabili tajkuni iz vrha naprednjačkog kartela, Srbija će dobiti nove dugove, s većim kamatama.

U budžetu za sledeću godinu precizno se navodi od koga i kolike zajmove namerava da uzme Vučićeva vlast. Od Svetske banke 220 miliona dolara i 260,7 miliona evra. Od Evropske investicione banke, kroz nekoliko kredita, ukupno 1,2 milijardi evra. Evropska banka za obnovu i razvoj daće zajam od 480 miliona evra, a Banka za razvoj Saveta Evrope 815 miliona evra. Nemačka ravojna banka (KfW) 360, a Francuska agencija za razvoj (AFD) 530 miliona evra. Srbija namerava da od stranih vlada i fondova uzme zajmove od 3,55 milijardi evra i 205 miliona dolara, dok će dve milijarde evra stići od „institucionalnih investitora“. Kod stranih investicionih korporacija, fondova i banaka vlast će se zadužiti za 12,772 milijarde evra. Kako se navodi u predlogu zakona, ostale kredite Srbija će uzimati kod poslovnih banaka.

Normalan čovek, kad pročita spisak zajmova, kojima će Vučićev režim opteretiti državu i narod, može da shvati koliko je katastrofalno stanje u kome se Srbija nalazi. Međutim, ni tu nije kraj.

Osim direktnih kredita, vlast namerava da domaćim i stranim poveriocima da garancije od 3,116 milijardi evra. Većina garancija odnosi se na projekte EPS-a i Srbijagasa, kao i na Srbijavoz i izgradnju naftovoda Srbija-Mađarska. I tih 3,1 milijardi evra moraće da vraćaju građani tokom decenija koje slede.

Opet, ni tu nije kraj. Na sledećoj sednici Narodne skupštine biće ratifikovani ugovori o zajmu, koje je Vlada Republike Srbije već potpisala sa stranim kreditorima. Na dnevnom redu naći će se dva zakona o kreditima, koji su uzeti preko Deutsche Banke. Prvi, od 200 miliona evra, namenjen je za opšte budžetske i operativne potrebe, tj. troškove, izdatke i razne naknade. Prema tom SACE ugovoru, kreditni aranžeri iz Deutsche banke i Societe Generale dobili su italijanske garancije. Drugi kredit Deutsche Banke, od 178.382.740 evra, namenjen je za finansiranje dospelih dugovanja.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj dala je jedan kredit od 60 miliona evra, za modernizaciju železničkog saobraćaja, a drugi, od 70,7 miliona evra za program „poboljšanja delotvornosti zdravstvenog sistema u rešavanju pitanja nezaraznih bolesti, uključujući rešavanje izazova sa nasiljem u porodici i podrškom mentalnom zdravlju“.

Očigledna je potreba za investicijama u projekte podrške mentalnom zdravlju, pošto ova količina zaduživanja ne pokazuje samo obim pohlepe vrha naprednjačke vlasti, nego i opasne psihološke poremećaje. Opljačkali su Srbiju, rasprodali javne resurse i narod gurnuli u totalnu bedu, i ne nameravaju da stanu. Uzimaju skupe kredite za projekte na kojima će ogromne zarade ostvariti njihove firme, a dugove će otplaćivati građani. Uzimaju kredite od po nekoliko stotina miliona evra za zdravstveni sistem, a u njemu nedostaje 7.000 lekara i ostalih medicinskih radnika. U budžetu nema novca za povećanje ispodprosečnih plata radnika u prosveti, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova dobijaju plate iz pozajmljenih sredstava.

U naprednjačkom finansijskom i privrednom sistemu samo dugovanja rastu brže od inflacije. Vučićeva strategija zaduživanja unapred je ispraznila i budžete se nekoliko sledećih decenija. Trajno su ugroženi republički, kao i svi gradski i opštinski budžeti.

Kao Republika Srbija, bankrotirao je i grad Beograd. Iako je Aleksandar Šapić u julu predstavio „razvojni budžet“, svi podaci ukazuju da se njime razvijaju samo beda i siromaštvo normalnih ljudi. I u Šapićevom budžetu predviđeni su ogromni izdaci (čak 10 milijardi dinara, tj. sedam odsto budžeta) za otplatu prispelih kamata na ranije preuzete kredite. Iz budžeta su obrisani skoro svi projekti, koje je Šapić najavljivao u predizbornoj kampanji. Nema novca za socijalne stanove i infrastrukturne projekte, kao što su izgradnja Bulevara patrijarha Pavla i Batajničkog bulevara, kao i za saobraćajnice prema Prokopu i deponiji u Vinči. Za izgradnju kanalizacije u Jajincima izdvojeno je 29 miliona dinara, a za Kumodraž 145 miliona dinara. Istovremeno, čak 191 milion dinara je namenjen za finansiranje projekta „povećanje procenta muškaraca koji učestvuju u radionicama za reciklažu“.

Usled kolapsa gradskog budžeta, Šapić i njegovi politički i poslovni ortaci ukidaju ili skraćuju autobuske linije, gase ili restruktuiraju gradska preduzeća poput „Apoteke Beograd“, pa i domove zdravlja po prigradskim naseljima.

Za 12 godina vladavine, Vučić je zadužio Srbiju za dodatnih 25 milijardi evra, pa je sa nasleđenim dugom od 15 milijardi evra podigao javni dug na šampionski nivo. Ako uspe da realizuje plan o novom zaduživanju, od još 27,5 milijardi evra, Srbija će definitivno pasti u dužničko ropstvo. Toliki novac, uzet od zajmodavaca, razgrabili su Vučići i njihovi ortaci, narodu je ostala samo obaveza da vraćaju njihove kredite. Isti princip je primenjen u Beogradu. Za 12 godina vlasti, naprednjački kartel je potrošio 12 milijardi evra, a grad se raspada, saobraćaj je u kolapsu, baš kao i komunalna infrastruktura.

Ipak, treba priznati da Vučić i saučesnici u njegovom pljačkaškom poduhvatu ne misle na sebe samo kad dele kredite kao ratni plen. Deo pozajmljenog novca ulažu u projekte, koji će im biti značajni u budućnosti. Na primer, renovirali su zatvor u Pančevu, a budžetom za 2025. godinu predvideli su investiranje 25 miliona evra u izgradnju i opremanje zatvora u Subotici. Dok oni ne budu u zatvoru, Srbija neće biti na slobodi.