Sve je počelo neočekivano. Dolar je 27. novembra počeo vrtoglavo da raste, premašivši vrednost od 114 rublji na Foreksu, međunarodnom tržištu stranih valuta. Ova vest je izazvala zbunjenost običnog čoveka. Mnogima se činilo da je nacionalna valuta dobro zaštićena jer je na mnogo načina odvojena od dolara. Međutim…

Piše: Jurij Aleksejev

Čini se da se velika većina obračuna odvija u rubljama i nacionalnim valutama prijateljskih zemalja. To bi trebalo da znači da je zavisnost od dolara svedena na minimum. Tako i jeste. Ali nije tako lako, ni običnim potrošačima ni poslovnoj zajednici, da se odviknu od navike da sve mere u dolarima i evrima. Iz nekog razloga, kao i tokom 1990-ih, biznis teži da se prilagodi „američkim zelembaćima“ i, ako je potrebno, da prepiše cenovnike. Moguće je izbeći naglo povećanje cena, pa čak i obuzdati neke lukave biznismene, vraćajući ih u realnost domaće ekonomije, koja sve manje zavisi od američkog dolara.

Ali nije lako smanjiti nervozu na tržištu, posebno posle Trampove izjave, koja je došla „kao grom iz vedra neba“, o tome da sve koji odbiju dolar čeka neizbežna kazna u vidu previsokih taksi i sankcija kojima su SAD navikle da mašu kao mačem na polju ekonomske bitke.

Ovoga puta pad rublje se poklopio sa uvođenjem novog paketa antiruskih sankcija, koje utiču na mnoge ruske banke, uključujući Gazprom banku, preko koje se obavljaju glavna plaćanja za isporuku gasa drugim zemljama, što nije moglo a da se ne odrazi na kurs rublje. Novi udarac po ruskoj ekonomiji bila je geopolitička eskalacija konflikta Rusije i Ukrajine, što takođe ide na živce učesnicima deviznog tržišta, plus smanjenje cene nafte zbog popuštanja tenzija na Bliskom istoku. Svi ovi razlozi, uzeti zajedno, prema oceni agencije Blumberg, izazvali su situaciju „idealne oluje“ koja je zahvatila Rusiju. Kasnije, kako se uslovi budu menjali, kako piše Bloomberg Economics, pritisak na rublju može da se smanji.

Banka Rusije nije mogla da dočeka taj srećan trenutak i pre neki dan je najavila prestanak otkupa deviza na domaćem tržištu, precizirajući da na juan ova zabrana neće uticati. Nagli pad rublje je odmah prestao. Kurs dolara do kraja tog dana pao je sa 114 na 111 rublji, a kurs juana je pao na 14,47 rublji, iako je ranije dostigao 15 rublji.

Vlasti su požurile da sve umire, objavivši zvanično saopštenje o tome da skup dolar neće naškoditi ekonomiji, a da su socijalne garancije brižljivo zaštićene. Nekoliko dana nakon „crne srede“, zamenik predsednika Centralne banke Filip Gabunija, objasnio je da nema povoda za brigu.

Banka Rusije raspolaže celim arsenalom sredstava za stabilizaciju kursa i ona će ih koristiti po potrebi. Nije vreme za hitne mere, a takođe nema razloga ni za vanredno povećanje kamatne stope niti za povećanje standarda za obaveznu prodaju prihoda od strane izvoznika.

Ministar finansija Anton Siluanov je istakao da je slaba rublja sposobna da podrži izvoznike u teškim uslovima, kada pritiskaju i sankcije i snižene cene nafte. Štaviše, slaba rublja je korisna za budžet, jer mu donosi dodatne prihode.

Pad kursa rublje prema dolaru samo za pet rublji, može da donese budžetu dodatnih 500-700 milijardi rublji godišnje. Na taj način, rast dolara za 20 rublji može da poveća budžet za 2-2,8 triliona rublji godišnje. Istovremeno, besmisleno je sumnjati da će ministarstvo finansija namerno da izvrši devalvaciju, jer od slabljenja rublje budžet ne samo da dobija neočekivane prihode, već i „neminovno stvara dodatne troškove“. Ipak, bez obzira na kurs, država ima dovoljno novca za ispunjavanje svih predviđenih budžetskih obaveza, pa i onih socijalnih, uključujući isplatu penzija, socojalna davanja, plate zaposlenih u javnom sektoru. Ministarstvo finansija više je zabrinuto zbog iznenadnih kolebanja na deviznom tržištu; kurs rublje treba da bude predvidljiv, tada će svima biti dobro.

O uticaju pada rublje na rusku ekonomiju govorio je i ministar industrije i trgovine Anton Alihanov. Skup uvoz, prema njegovim rečima, dovešće do toga da uvoznici traže alternativne dobavljače od kojih mogu jeftinije da nabave robu. Pojaviće se izbor od koga kupiti, i to će rusku ekonomiju učiniti održivijom. Ali, to nije ono glavno. Slaba rublja može da ima pozitivan uticaj na izvoz, a zatim i na blagostanje i razvoj domaće ekonomije, koja suštinski mora da bude složna. Alihanov smatra da se danas u Rusiji pojavljuju „jedinstvene mogućnosti za povećanje te složenosti – produbljivanje preraspodele, lokalizacija, novi naučni razvoj“. Drugim rečima, slaba rublja blokiraće uvoz, što će učiniti da domaći biznismeni razvijaju proizvodnju u Rusiji, startapi da ubrzaju razvoj novih tehnologija, a industrija da ih brže primeni u proizvodnji. Ekonomija će od toga brže da se diverzifikuje, pojaviće se nove industrije i pravci koji će početi da proizvode napredniji i traženiji proizvod koji će naći nova tržišta. Slično mišljenje ima i ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov, koji je zaključio: „Iskustvo pokazuje da se posle perioda povećane volatilnosti, kurs uvek stabilizuje.“

Analitičari povezuju oštar pad rublje sa jačanjem američkog dolara na svetskim deviznim tržištima, jačanjem geopolitičke napetosti oko Rusije i teškoćama u međubankarskim obračunima koje nam je nametnula odlazeća američka administracija.

Što se tiče prognoza deviznih kurseva, one se razlikuju. Jedni ekonomisti smatraju da je slabljenje rublje privremeno i da će do kraja godine dolar pojeftiniti na 96 rublji, dok drugi smatraju da će krus dolara biti 105-107 rublji. Jak dolar otežava život kompanijama koje se bave spoljnom ekonomijom, ali praksa poslednjih godina pokazuje da biznis može prilično brzo da se prilagodi promeni uslova. Može se pretpostaviti da će u najskorije vreme da se pojača uloga agencijskih šema za razmenu valuta. Moguće je da će se pojaviti kanali, sposobni da usklade ponudu i potražnju na deviznom tržištu.

Stručnjaci se slažu da će nezgode sa rubljom (kurs dolara se u poslednje vreme kolebao od 75 do 110 rublji i više) dovesti u pitanje stabilnost nacionalne valute i to nije normalno. Neki eksperti predlažu Centralnoj banci da brzo iskoristi svoje „barijere“ – instrumente za stabilizaciju tržišta i da preispita ustaljene ideje o ključnoj kamatnoj stopi, kako bi u kritičnom trenutku stvorili povoljnije uslove za mala i srednja preduzeća, omogućavajući im pristup jeftinim kreditima.

 Tada preduzetnici srednjeg nivoa mogu da preuzmu neke od funkcija koje velike kompanije, iz poznatih razloga, danas ne mogu da obavljaju. Malima i srednjima je lakše da ostanu nevidljivi u potrazi za alternativnim načinima plaćanja. I to treba iskoristiti. Protivnici takvog pristupa tvrde da se Centralna banka ispravno bori protiv inflacije. Ako monetarna politika ne bi bila stroga, onda bi rublja bila još slabija, a inflacija još viša.

S druge strane, ne treba prebacivati na Centralnu banku svu odgovornost. Koje god instrumente regulator koristi, on nema mogućnost da kontroliše sve izvore inflacije. On ne može da utiče na geopolitičku situaciju i na budžetske troškove. U nadležnost regulatora spada kontrola kamatnih stopa na kredite, povećanjem ili smanjenjem ključne kamatne stope, što on, u stvari, i čini.

Poslednjih dana odlazeće godine, internet je pun saveta kompetentnih ljudi o tome šta treba da radi običan čovek, ako se pojača pritisak na ekonomiju, ako rublja pojeftini, a ključna kamatna stopa poraste. Doktor poslovne administracije (MBA/DBA), prava, ekonomije i menadžmenta Roman Sinicin, na primer, savetuje da se u trenutnim uslovima „pokaže razumna uzdržanost“, da se izbegava prekomerna potrošnja, ali i stvori finansijski „sigurnosni jastuk“ diverzifikacijom štednje u različitim valutama i instrumentima. Ako se pojavi

posebna potreba za zaduživanjem, onda treba izabrati pouzdane banke i odmeriti teret duga sa svojim prihodima kako bi se izbeglo kašnjenje u plaćanju rata. A za obrazovanje, zdravlje i profesionalni razvoj, ne treba žaliti novaca. Država daje poreske olakšice (npr. za lečenje i školovanje, upis imovine na srodnike koji imaju pravo na beneficije) koje, iz nekog razloga, mnogi ne žele da koriste.

„Ako na ruskom tržištu postoji situacija nestašice ponude valuta, jednostavno je potrebno u potpunosti obnoviti obaveznu prodaju devizne zarade od izvoza, kako bi se podržala rublja“, savetuje akademik Ruske akademije nauka Sergej Glazjev. U vreme kada je bio ministar u vladi, početkom devedesetih, on se lično bavio formiranjem deviznog tržišta u zemlji.

Tada je bilo potrebno uvesti obaveznu, stopostotnu prodaju devizne zarade.

Danas je, po mišljenju Glazjeva, potrebno uraditi isto ono što je šef države uradio 2022. godine, kada su Rusiji uvedene paklene zapadne sankcije – uvesti izvoznicima obaveznu prodaju 80% devizne zarade. Tada je, zahvaljujući toj meri, vrednost rublje brzo počela da raste.

Ali, zatim je Centralna banka snizila obaveznu prodaju na 20% i – rublja je počela da slabi.

U istoriji savremene ruske finansijske politike, bilo je i „crnih utoraka“ i čak defolta, kada su „naše banke kupovale devize, a zatim ostvarivale višak profita na revalorizaciji ove valute, igrajući protiv rublje i doprinoseći njenoj devalvaciji“. Da se to ne bi ponovilo, Glazjev je predložio da se iskoristi iskustvo bivšeg predsednika Banke Rusije Viktora Geraščenka, koji je 1998. godine primenio vrlo jednostavan potez, fiksirajući valutnu poziciju komercijalnih banaka, zabranjujući im da kupuju devize veće od iznosa sredstava na njihovom računu na početku dana. Tako su prestale špekulacije, odnosno banke su prestale u istom danu ne samo da kupuju, već i da preprodaju kupljene dolare.

Promet valuta u Rusiji stručnjaci nazivaju „ogledanjem“: Ministarstvo finansija u okviru budžetskog pravila kupuje devize, a Banka Rusije ih prodaje u istom obimu. Pre godinu dana Centralna banka odbila je kupovinu deviza za 1,8 milijardi rubalja u okviru budžetskog pravila, ali to je slabo pomoglo u podršci rublje. Sada, da bi ostvatila opipljiviji efekat, Banka Rusije želi više puta da poveća obim prodaje deviza i da ih dovede do 8,4 milijadi rublji dnevno. Ekonomisti su skloni da veruju da će takva mera teško ojačati rublju tako da dostigne prethodne vrednosti, ali će, nesumnjivo, usporiti njen pad.

Slabljenje nacionalne valute stručnjaci ocenjuju različlito, iako priznaju da je relativno slaba rublja isplativa za izvoznike (metalurgija i energetika ostvaruju veće prihode, razmenjujući dolare za rublje). Ipak, sankcije prema Gazprom banci i drugim velikim bankama i obračunskim centrima, zakomplikovale su razmenu valuta. Moraće da se traže drugi načini međusobnog plaćanja, a za dodatne usluge, preduzeća će, naravno, morati da doplate trećim licima.

Istovremeno, izvoznicima koji se bave proizvodnjom i trgovinom, slaba rublja uopšte ne odgovara. Slaba rublja povećava troškove proizvodnje, što negativno utiče na vrednost akcija. Povećane prodajne cene izazivaju rast inflacije, što znači da štete privredi (prema proračunima Centralne banke, pad rublje za 10% dodaje 0,5% rastu inflacije).

Predsednik Vladimir Putin na poskupljenje dolara reagovao je prilično mirno. Tokom pres-konferencije u Astani on je rekao da se, generalno, situacija na deviznom tržištu Rusije nalazi pod kontrolom. A kolebanja kursa koja su uočena u poslednje vreme, prema njegovim rečima, povezana su sa velikim brojem razloga, uključujući sezonske faktore, uplate u budžet i dinamiku cena nafte. Bez obzira na to, kako je uveravao šef države, „apsolutno nema razloga za paniku“.

Ali to uopšte ne znači da možemo da se opustimo i ništa ne radimo. Vašington u svakom trenutku može da napravi nove nevolje. Mnogi analitičari se slažu da Centralna banka neće moći sama da se izbori sa deprecijacijom (smanjenje vrednosti) rublje. A ako izvoznici počnu tiho da akumuliraju devize u inostranstvu, onda će se poreski prihodi u budžetu smanjiti i situacija će se još više pogoršati. Naravno, još jedan talas sankcija koji bi se odnosio na vodeće ruske banke, otežaće razmenu valuta. Tako da, kao i ranije, pouzdana mera zaštite budžeta ostaje povećanje obima prodaje izvozne zarade.

U Centralnoj banci priznaju da su nova ograničenja prema ruskim bankama zahtevala prilagođavanje servisiranja spoljnotrgovinskih tokova, ali istovremeno uveravaju da je to privremena pojava. Strasti će se smiriti, pa će se i tržišta smiriti. A ako rublju pokušaju još jednom da sruše, u pomoć će priteći teška finansijska artiljerija.

Drugi tekst

Posle prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, zapadna elita je ponovo zaprepašćena

Orban, Fico, Đorđesku – „noćna mora“ EU i NATO

Evropa se, bukvalno pred našim očima, deli na dva tabora, po političkim i egzistencijalnim preferencijama. Dok u njenom zapadnom delu, geografski daleko od ukrajinske krize, među rukovodiocima jača militantno raspoloženje – dovoljno je samo videti „reinkarnaciju Bonaparte“ u liku Makrona – u njenim istočnim delovima koji se graniče sa ratom, duvaju sasvim drugi vetrovi.

Piše: Dmitrij Minjin

I ne radi se samo o pogledu na trenutno najveći problem kontinenta – vojne operacije u Ukrajini i pretnju njihovog prelivanja na susedne regione – oni koji su bliže, oni su oprezniji i miroljubiviji. Na patrijarhalnijem evropskom Istoku, mnoge vrednosti koje mu se nameću sa Zapada, posebno one koje se odnose na porodicu i pol, počinju da se doživljavaju sa sve većim odbacivanjem, što se manifestuje i u izrazima podrške društvenim snagama i partijama koje natsupaju sa tradicionalnog stanovišta.

Poslednji primer, koji je neskriveno zaprepastio i Brisel i Vašington, jesu rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji na kojima je najviše glasova, 23,3% (prema 19% glasova koje je osvojila liberalna kandidatkinja Elena Laskoni), osvojio nezavisni kandidat, profesor univerziteta, krajnje desni političar Kalin Đorđesku. Njegova pozicija je praktično u potpunosti ista sa pozicijom mađarskog premijera Viktora Orbana, kome se Đorđesku otvoreno divi i smatra ga svojim uzorom.

Izbori u Rumuniji su važni i zato što je ova zemlja, slično Francuskoj, predsedničko-parlamentarna republika, a šef države ima značajna ovlašćenja u oblastima kao što su nacionalna bezbednost, spoljna politika i imenovanje sudija.

Zanimljivo je da se u svim anketama javnog mnjenja koje su sprovedene uoči izbora, a među njima su bile i ankete zapadnih agencija, Đorđesku nalazio među autsajderima sa mizernim brojem glasova, dok je favorit bio aktuelni, prozapadni premijer M. Čolaku, koji nije ni prošao u drugi krug. Nema ničeg iznenađujućeg u tim „čudima“, to je samo još jedna manifestacija manipulativnih tehnologija savremenog „demokratskog sveta“.

Američki Politiko piše da se s pobedom Đorđeskua „u Briselu oglasio alarm. Neverovatna pobeda ovog ultranacionaliste izaziva zabrinutost da će posle spornih izbora u Moldaviji i Gruziji, Moskva pokušati da namami u svoj tabor još i Rumuniju – članicu NATO i EU i „teškaša“ Centralne i Istočne Evrope sa 19 miliona stanovnika.“ Politiko upozorava Zapad da „lideri Mađarske i Slovačke već podržavaju proruske poglede, a uskoro im se može pridružiti Češka, ako na parlamentarnim izborima sledeće godine tamo pobedi bivši premijer Andrej Babiš.“

Neverovatno je kakve dokaze izvode Amerikanci u korist verzije o ruskom uticaju na uspeh Đorđeskua. Oni pišu: „Zabrinutost zbog mogućeg, ali nedokazanog mešanja u unutrašnje stvari Rumunije izazvana je činjenicom da je Đorđesku pobedio bez bilo kakve partijske podrške, a ispitivanja javnog mnjenja potpuno su omašila kada je u pitanju njegova popularnost.“ To jest, samo je Moskva mogla da otkrije oči Rumunima za zapadne manipulacije, jer su oni valjda „slepi i gluvi“!? Još jedan smešan dokaz o umešanosti Rusije u rumunske izbore je i to što je Đorđesku, koji nije imao pristup glavnim nacionalnim medijima, za komunikaciju sa biračima koristio pre svega TikTok, na kome ima 3,8 miliona lajkova i 300.000 pratilaca, što je za Rumuniju impresivan broj. Prozapadni Bucharest Daily News podrugljivo naziva Đorđeskua „TikTok kandidatom“.

A odakle njemu novac za TikTok, pitaju se ove novine. „Naravno, od Putina.“ To je to, drugi dokazi nisu potrebni. To što je otvaranje naloga na TikToku apsolutno besplatno, dok dalje sve zavisi od interesovanja publike, kao da uopšte nije važno. Sada u Briselu brinu što „Đorđesku može da pobedi u drugom krugu i da tako upiše Rumuniju na spisak koji stalno raste, a na kome su zemlje čiji lideri kritikuju EU i NATO i prijateljski su raspoloženi prema ruskom predsedniku Putinu“.

Zabrinuti su i zbog toga što je Đorđesku ranije doveo u pitanje članstvo Rumunije u NATO, tvrdeći da izgradnja američkih baza za protivraketnu odbranu u rumunskom mestu Deveselu, više doprinosi konfrontaciji nego miru i predstavlja „diplomatsku sramotu“. On je takođe izjavljivao da su američke vojne kompanije manipulisale ratom u Ukrajini, nazvavši ruskog predsednika Vladimira Putina „jednim od malog broja pravih svetskih lidera“.

Đorđeskuova rivalka Elena Laskoni u svojoj kampanji upozorava da se Rumunija danas nalazi „u istoijskoj konfrontaciji između mlade rumunske demokratije i onih koji žele da vrate Rumuniju u rusku sferu uticaja“.

Glavni argumenti Laskonijeve svode se na to da je „Đorđesku otvoreni poklonik Vladimira Putina. On otvoreno govori protiv NATO i EU… On je za izolaciju Rumunije, koju naziva neutralnošću… A bez NATO mi smo u vlasti Rusije.“

Đorđesku pak odbacuje tvrdnje da je ekstremista kao „potpuno lažne“, i izjavljuje da je „u potpunosti predan“ rumunskom narodu. „Kao i ranije, direktno smo povezani sa evropskim vrednostima, ali je važno da nađemo naše sopstvene vrednosti“, govori on. „Ja nisam ekstremista, nisam fašista, ja sam Rumun koji voli svoju zemlju.“ Prema njegovim rečima, „rumunski narod je tražio mir i njegov krik su svi čuli“. Pritom, u nekim svojim nastupima, Đorđesku je otvoreno nagovestio da se približava kulminacija ukrajinske krize, kada će rumunski nacionalni interesi na tom prostoru (Moldavija, Bukovina i deo Besarabije u Ukrajini) moći da se ostvare samo ako bude postojala dobra volja Rusije. Kako jadikuje rumunsko izdanje američkog magazina Newsweek, Đorđesku naziva Ukrajinu „izmišljenom državom“.

Rezultate drugog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji teško je prognozirati. Za Elenu Laskoni će nesumnjivo raditi cela administrativna mašina, a u najgorem slučaju ova moladavska „varijanta Sandu“ ostaće sa otvorenom prevarom koju će Zapad srepmno proglasiti „u potpunosti demokratskom“. Mada će u rumunskim uslovima to biti teže učiniti. Sandu se navodno „prouvkla“ na račun glasova iz dijaspore. Međutim, među Rumunima koji žive u inostranstvu, Đorđeskuova prednost je znatno veća nego u samoj zemlji. Tamo ga je podržalo više od 43%. Pritom, 1. decembra su u Rumuniji održani parlamentarni izbori na kojima su takođe bila moguća različita iznenađenja. U svakom slučaju, postoji značajna promena u osećanjima rumunskog društva, i svi će neminovno morati da računaju na to.

Ako su pobede Orbana u Mađarskoj, Fica u Slovačkoj, kao i značajan progres evroskeptika i skeptika prema Ukrajini u Češkoj i Austriji zapadni analitičari objasnili nekom vrstom „austro-ugarske“ ili „habsburške“ anomalije, promocija njihovih istomišljenika u Rumuniji nikako se ne uklapa. Rumunija je, uz Poljsku, oduvek važila za jedno od najpouzdanijih uporišta zapadnog sveta u tom delu Evrope. Nije slučajno da upravo u te dve zemlje SAD razmešta svoje sisteme protivraketne odbrane.

Osim toga, Rumunija, koja se graniči sa Ukrajinom na istočnom krilu NATO, igrala je važnu ulogu u pomoći Zapada Kijevu. Odnosno, konflikt u Ukrajini je povećao staretešku važnost NATO avio-baze Mihail Kogelničanu na Crnom moru. I sve to može da se promeni ako pobedi Đorđesku.

I ne radi se tu o intrigama „zle Moskve“, već o raspoloženju stanovništva na koje su liberali i demokrate iz nekog razloga sve češće počeli da zaboravljaju.

Oprez prema akcijama „starog“ Zapada u zemljama Istočne Evrope više nije „anomalija“, već postojana tendencija koja prerasta u zakonomernost. Ona je zasnovana na nespremnosti ovog regiona da se pretvori u neku vrstu prve borbene linije atlantista, slično Ukrajini, u njihovoj brobi na granici „trećeg svetskog rata“ s Rusijom, pa i sa celim globalnim Jugom.

Osim baltičkih država koje, kao i Kijev, žive na račun davanja „velike braće“, i bez ikakvog rata, slična osećanja se šire po ovim krajevima

Baltičkim državama mogla bi se dodati i Poljska, ali posle predsedničkih izbora koji predstoje sledeće godine, i ona će biti u stanju da počne da se razvija u pomenutom pravcu, jer to diktira sam život. Podsećamo da se čak i „zakleti“ rusofob, sadašnji poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, nalazi u prilično napetim odnosima sa timom Zelenskog i u svojim ranijim izjavama u potpunosti je dopuštao podelu Ukrajine. „Zabosti joj nož u leđa“ i pomiriti se čak i sa „istorijskim neprijateljem“ zarad teritorijalnih pretenzija, nije toliko suprotno stavovima naslednika ideologije Jozefa Pilsudskog.

Antrfile

U međuvremenu, Ustavni sud Rumunije poništio rezultate prvog kruga izbora

Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, na kojima je pobedio nezavisni kandidat, zagovornik normalizacije odnosa sa Rusijom i kritičar NATO, Kalin Đorđesku.

Podsećamo, prvo je Ustavni sud potvrdio rezultate prvog kruga izbora. Zatim je predsednik Rumunije Klaus Johanis skinuo oznaku tajnosti sa izveštaja specijalne službe i ministarstva unutrašnjih poslova o prekršajima tokom predizborne kampanje. Pod pritiskom javnosti Ustavni sud je odlučio da analizira nove žalbe, bez obzira na to što je u inostranstvu već počeo drugi krug i građani Rumunije koji tamo žive već su počeli da glasaju.

„Na zasedanju 6. decembra 2024. godine Ustavni sud je, u cilju obezbeđivanja ispravnosti i zakonitosti izbornog procesa, a na osnovu svojih ovlašćenja (tačka E, član 146 Ustava), jednoglasno doneo odluku shodno tački F čl. 146 Ustava, da poništi ceo izborni proces za predsednika Rumunije. Izbori će biti otpočeti ponovo. Vlada treba da odredi novi datum predsedničkih izbora“, piše u izveštaju objavljenom na sajtu ovog suda.

Predsednik RF Vladimir Putin ranije je ismejao ponovno brojanje glasova na rumunskim izborima. Po njegovim rečima, vlasti su se odlučile na takav korak zato što im se nije dopao kandidat koji je odneo pobedu u prvom krugu.

Đorđesku je 2. decembra izjavio da će u slučaju pobede pratiti odluke budućeg američkog predsednika Donalda Trampa kada je reč o mirovnom sporazumu u Ukrajini. Pritom je Stejt department upozorio da moguće odustajanje Bukurešta od prozapadnog kursa kao rezultat predsedničkih izbora u zemlji, može da dovede do smanjenja investicija.