„Vladu narodnog poverenja“ predlažu opozicione stranke u koje narod nema ni mrvu poverenja, baš kao ni u režimsku koaliciju. U opozicionom bloku samo Ekološki ustanak i Demokratska stranka odbijaju svaki oblik saradnje sa organizovanom kriminalnom grupom iz Srpske napredne stranke. Đilasova stranka je pre nekoliko dana podnela krivičnu prijavu protiv SNS-a zbog terorizma, a njeni funkcioneri žele da učestvuju u prelaznoj vladi zajedno sa naprednjačkim teroristima. Ipak, čak i da politikanti naprave takvu vladu, neće uspeti da zaustave promene, koje su inicirali studenti.

Predrag Popović

Grupa lidera opozicionih stranaka nedavno je predstavila plan za formiranje prelazne vlade, koja bi trebalo da izvuče Srbiju iz krize. Prema toj ideji, koju su u skupštinskom holu predstavili Miroslav Aleksić i Dobrica Veselinović, opozicija bi u toj ad hock vladi dobila četiri najbitnija ministarstva, plus još četiri sporedna.

Opozicija je zainteresovana za ministarstva lokalne uprave i samouprave, policije, pravde i zaštite životne sredine. U ministarskim foteljama našli bi se stranački lideri sa poslaničkim mandatima, a možda i neki predstavnik vanparlamentarne opozicije, poput Save Manojlovića. Tako formirana vlada imala bi dva kratkoročna cilja: ispunjavanje zahteva studenata i pripremanje uslova za fer i demokratske izbore.

Taj plan je odličan, ali samo za Vučića. Ukoliko on ostane na mestu predsednika države, a u prelaznoj vladi većinu zadrži Srpska napredna stranka, iz čijih redova će biti i premijer, ministri iz opozicionih redova neće moći da urade ništa korisno po državu i narod. Naprotiv, na taj način Vučićev režim, koji se nalazi u samrtničkom ropcu, dobiće veštačko disanje. Prelazna vlada, po sistemu koju predlaže opozicija, poslužila bi Vučiću da potpuno uguši ili bar obuzda studentske proteste. Pod parolom o „potrebi da se političkim sredstvima nađe izlaz iz krize“, aktuelna vlast i njena opozicija pokušaće da zajedničkim snagama očuvaju sistem koji već tri i po decenije uništava Srbiju.

U krizi nije Srbija, nego Vučićev režima, a uz njega i opozicija. Srbija nikad nije bila slobodnija, i to zahvaljujući studentima, koji su demolirali i vlast i opoziciju, a usput su stekli opštu podršku građana. Narod svakodnevno pokazuje šta misli o političarima iz svih stranaka. Građani jure po ulicama naprednjačke funkcionere, gađaju ih jajima, farbom, čime stignu. Sednice opštinskih skupština i mesnih zajednica mogu da se održe samo uz zaštitu policije. S druge strane, odnos građana prema opozicionarima je tek za nijansu nežniji. Njih niko ne napada, ali ih se kloni kao kuge. Studenti su se jasno i odlučno distancirali od opozicionih stranaka, pa i surogata kao što je ProGlas. Građani, koji se na studentske pozive na proteste odazivaju u ogromnom broju, a na opozicione mitinge dolaze samo stranački funkcioneri i poneki aktivista.

U takvim okolnostima, opozicija predlaže „vladu narodnog poverenja“, iako je jasno da narod nema poverenja ni u vladajuće, ni u opozicione stranke. Rejting vladajuće koalicije tone iz dana u dan; sredinom marta bio je na 34,8 odsto. Ni opozicione stranke nisu u boljoj situaciji, malo koja bi uspela da pređe cenzus ukoliko bi samostalno učestvovala na izborima.

Koliko je poverenje naroda u, recimo, Pavla Grbovića i njegov Pokret slobodnih građana? Ili u Radomira Lazovića i Zeleno-levi front, koji cenzus može da pređe samo na koktelima u stranim ambasadama i na gej paradama.

Čak i stranke s najrazvijenijom infrastrukturom, kao što su Đilasova Stranka slobode i pravde ili Aleksićev Narodni pokret Srbije, ne mogu da se pohvale poverenjem građana. Đilasova stranka i poslanički klub pretrpeli su ozbiljne kadrovske gubitke, baš kao i Aleksićev pokret, koji je nastao otcepljenjem od Narodne stranke Vuka Jeremića.

Odnos snaga na političkoj sceni bi se promenio, i to u korist opozicije, kad bi zaista postojala realna šansa da prelazna vlada ispuni ciljeve. No, od toga neće biti ništa, kao što nije bilo ništa ni od prethodnih obećanja opozicije. Pre tri godine, opozicione stranke su odbacile predloge građana da bojkotom izbora prinude vlast na promenu izbornih uslova. Lideri opozicionih stranaka tada su objašnjavali da je učešće na unapred montiranim izborima značajno jer će u Skupštini formirati anketne odbore, koji će voditi istrage naprednjačkih kriminalnih klanova Veljka Belivuka, Predraga Koluvije, pa i slučaja Dijane Hrkalović.

Ti predlozi nikada nisu stavljeni na dnevni red, a kamoli da se o njima raspravljalo na skupštinskim sednicama. Šta može da se očekuje od prelazne vlade videlo se i na primeru Organa privremene uprave u Beogradu. Od pet članova, trojica su bili naprednjaci, predvođeni Aleksandrom Šapićem, a uz njih su statirali opozicioni kandidati za gradonačelnika Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović. Beograđani nisu imali nikakve koristi od te vrste oktroisane gradske vlasti. Samo je Veselinović iskoristio priliku da na prozor svoje kancelarije okači pedersku zastavu duginih boja, kao da se i bez nje nije znalo kakvi su njegovi afiniteti.

I predlagači tzv. vlade narodnog poverenja znaju da će njihova obećanja ostati samo mrtvo slovo na papiru, da neće uspeti da iznutra rasture Vučićev kriminalni i koruptivni sistem. Ipak, nameravaju da se uvale u ministarske fotelje i to zajedno sa „kolegama“ iz naprednjačkog kartela, koji svom snagom podržavaju nasilje nad studentima i građanima, napade bejzbol palicama i noževima, pa i pucanje u narod zvučnim topovima.

Lideri opozicionih stranaka su svesni u kakvu se prevaru građana upuštaju, ali to predstavljaju kao svoju žrtvu. Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija Centar, kuka što će u prelaznoj vladi morati da sedi sa „radioaktivnim“ naprednjacima. Kuka, ali hoće da uđe u to društvo. Još težim rečima Dragan Đilas opisuje buduće kolege iz „vlade narodnog poverenja“, protiv kojih je, pre nekoliko dana, podneo krivičnu prijavu zbog terorizma.

– Srpska napredna stranka ima nekoliko kriminogenih slojeva. Prvi je organizovana kriminalna grupa, koja vrši nasilje nad narodom. Protiv SNS-a smo podneli krivičnu prijavu za terorizma, ali ne očekujem da tužilaštvo, odnosno Zagorka Dolovac i Nenad Stefanović, postupaju po njoj. Ali, neka ostane zapisano da su Aleksandar Vučić i SNS zastrašivali svoj narod i napadali na živote gađana. Drugi deo te kriminalne organizacije predstavljaju pojedinci iz MUP-a, BIA i VBA. Treći deo su njihovi mediji, koji promovišu nasilje i podele u našem narodu. Pre tri godine razgovarao sam sa Vučićem. Pokušao sam da ga uverim da je potrebno da se smanje tenzije u društvu. Pristao je, a onda sve slagao. S njim više nema razgovora, otišao je u totalnu krajnost, sad sprovodi stravičnu represiju nad narodom – kaže Đilas.

Ako je tačno da je SNS organizovana kriminalna grupa, koja teroriše narod – a jeste tačno – ostaje nejasno kako Đilas misli da sarađuje sa teroristima u budućoj prelaznoj vladi. Sa teroristima se ne sarađuje, njih se hapsi i kažnjava. To tvrdi Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog pokreta.

– Meni je neprihvatljivo da sa Vulinom, Anom Brnabić i Dačićem sedim u nekoj vladi i pričam o poštenim izborima. Samo robija Srbiju spasava. Ljudima iz SNS-a, koji bi učestvovali u prelaznoj vladi, mesto je na robiji. Da je 5. oktobra Ivica završio u marici, zajedno sa ostalim demonima iz devedesetih, koji i danas vladaju zemljom, danas bi se drugačija pesma pevala. Znači, nemam šta da razgovaram s onima koji su bejzbol palicama  razbijali glave našoj deci i gazili ih džipovima, da bi na kraju svojim zvučnim skalamerijama eksperimentisali po narodu. S njima nema razgovora, oni treba da odgovaraju za sve što su uradili ovoj zemlji tokom poslednjih 12 godina, pa da idu tamo gde im je mesto. Ako im to oprostimo, ponoviće nam se scenario iz 5. oktobra, kad je Nenad Čanak otišao na Pink da svira „My Way“. Ekološki ustanak i ja nećemo dati oproštaj kriminalcima time što ćemo biti s njima u prelaznoj vladi – kaže Jovanović.

Od stranaka u opozicionom bloku, osim Ekološkog ustanka još samo Demokratska stranka odbija da učestvuje u prelaznoj vladi. Srđan Milivojević, predsednik DS-a, tvrdi da nije dobro stavljati zdrave jabuke u istu korpu sa trulima, jer će se i one pokvariti.

– Demokratska stranka je posvećena ispunjenju studentskih zahteva, koji prevazilaze okvire opozicije. To je pitanje društvenog konsenzusa. Jedini zadatak svih opozicionih stranaka je da insistiraju na ispunjenju studentskih zahteva. Nema mesta nekom lažnom dijalogu, lažnom parlamentarizmu. Demokratska stranka ne učestvuje u tim farsama. Ovaj režim, na čijem čelu se nalazi pomahnitali tiranin, ne može da ponudi drugačiji odgovor na opravdane studentske zahteve, nego da pribegava nasilju. Sa takvima ne može da se sarađuje – smatra Milivojević.

Ekološki pokret i Demokratska stranka ne podržavaju predlog za formiranje prelazne vlade u kojoj bi ministarske funkcije dobili lideri opozicionih stranaka. Međutim, podržali bi ekspertsku vladu, čiji članovi bi bili izabrani na predlog studenata i njihovih profesora. Vlada bez funkcionera SNS-a i opozicije mogla bi da ispuni zahteve studenata, sredi birački spisak i stanje u medijima, pre svega na RTS-u, i pripremi demokratske uslove za održavanje sledećih izbora. Takvu varijantu prelazne vlade, sa ekspertima a bez političara, odbacuju i SNS i opozicija. Vođa naprednjačkog kartela je sto puta ponovio da je prelazna vlada moguća samo preko njega mrtvog. Nedavno je najavio mogućnost da ipak popusti i prihvati prelaznu vladu, ali isključivo sa naprednjačkom većinom i s njim na mestu predsednika. S druge strane, pojedinci iz opozicije plasiraju neproverene glasine da stranci, tačnije komesari Evropske unije, zahtevaju da u prelaznoj vladi učestvuju samo predstavnici parlamentarnih stranaka, a ne eksperti.

Pre stotinak godina, kad se uspinjao na vlast u Nemačkoj, Hitler je plasirao devizu: „Važno je učestvovati s nama„. Danas je u Srbiji važno odbiti svaki oblik saradnje sa naprednjačkim kartelom. Prelazna vlada je poslednja Vučićeva nada da se izvuče iz problema, koje je sam stvorio svojim kriminalom i korupcijom. No, čak i da mu opozicija priskoči u pomoć, kao što je najavila, možda će uspeti da privremeno uspori, ali ne i da spreči talas promena.

Studenti će ih zbrisati sa političke scene, Vučića zajedno s njegovim opozicionim trabantima. Kao što je neko napisao na Tviteru: „Studenti će možda izgubiti školsku godinu, ali Vučić će dobiti 40 godina robije“. Istu kaznu zaslužuju i ostali politikanti, koji mu, predlogom prelazne vlade, daju veštačko disanje.